Као што бисмо могли да замислимо живот на планети од течног метана, или натријума, покушајмо да га замислимо у гасовитом окружењу. Једна ситна зачкољица била би: да одређене беланчевине (или њихов екивалент) могу да се граде и стварају чврста влакна. Све остало даље била би копија живота у мору, а евентуално ниске температуре успориле би метболизам, исто као што би га високе убрзале.

Идеја да живот може да постоји и у слободном космосу - не знам само које би то врсте живота биле отпорне на космича зрачења, иначе .. зашто да не?