„Sloboda ako je velika i potpuna,donosi i veliku patnju.” Kaže Dovlaa http://www.youtube.com/watch?v=p5Nv5VQQpzg da li to znači da mala i nepotpuna sloboda donosi sreću , izbavljenje iz patnje? Ne postoji nikakva patnja u slobodi. Apsurdno je spajati slobodu i patnju. Svako ko oseca patnju u slobodi je silom prilika postao slobodan i umesto da zbog toga bude srećan on pati. Pati zato što ne želi da bude slobodan, zato što ne ume da bude slobodan. Zato što ne zna šta znaci biti slobodan, jer je ceo zivot bio ucen da bude ovisnik od drugih. Takav covek pati u slobodi. Filosof koji razume svu vrednost i značaj slobode i kojoj tezi ne pati, jer nema za cime da pati. Za cime bi slobodan covek patio? zašto bi u slobodi neko patio? Kažeš zato što neko živi sam, pa tu je sva lepota slobode. Biti sam, samostalan, neovisan, da se izdvojis iz mase i držiš sebe cistim. U samoci si slobodan da raspolazes svojim vremenom na kvalitetan način. Da ides svojim putem nezavisan od puta vecine. Vecina sve ovo shvati na jednom intelektualnom nivo ali ne razumeju svim svojim bicem, kompletno, sustinu, srz, slobode. Ne „vide” šta znaci biti slobodan. Kada to vidis onda nema patnje. Patnja postoji zbog zarobljenistva u kojem se covek nalazi. Zarobljen idejama, mišljenjima, predrasudama, zeljama koje nisu čak ni njegove već koje su mu drugi ugyrali u glavu a za koje on misli da su njegove. Pohlepa kojom pokusava da dostigne sreću. Sve to vodi u patnju. Svaki put kada patimo u pozadini je neka zelja. Takvi konfuzni i sa konfuznim umom ljudi pate. Pate jer im umovi nisu slobodni, već su zarobjleni pohlepom, zudnjom, zaviscu a sve to vodi u patnju. Covek želi svojim culima. U svom neznanju i nerazumevanju se lepi za objekte svojih čula i zbog toga pati. Ti Dovlaa ne razumes Filosofiju i zbog toga su ti misli još uvek konfuzne. Filosofija ti je maska kojom pokusavas da se sakrijes od sebe i zato je za tebe velika i potpuna sloboda patnja. Ti ne želiš da budes sam i odvojen od mase i zato patis.

„Kad je reč o slobodi,ako covek stremi njoj on stremi svojoj idividuaciji tj jača svoju individualnost.Samim tim razbija svoje veze sa drustvom.A to ne može proćibez neprijatnosti jer čim se covek izdvoji,kao i svako zivo biće,on je usamlje i manje siguran.”

Dovlaa, samo sigurna osoba može stremiti individualnosti i razbijanju svoje veze sa drustvom. Covek koji je siguran u ispravnost svog puta i svojih odluka. Covek koji vidi ludilo mase, grupe, zajednice. Covek koji se ne slaze sa tim ludilom i koji ne želi da bude deo tog ludila se odvaja i nastavlja svojim putem. Takav covek „Drzi sebe cistim ne ucestvujuci u tudjim gresima” jer zna i vidi da je zajednica, grupa na pogresnom putu. Takav covek može imati samo sazaljenje za tom izgubljenom i zbunjenom zajednicom koja ni sama ne zna gde ide, već slepo sledi sve ono sto bi im predvodnici rekli da je poželjno za njih da rade, misle, govore itd. Osecati patnju i usamljenost zbog toga sto nisam deo tog copora je apsurdno. Zdrava zajednica treba da bude sastavljena od jakih individua a ne od slabica jer takvom zajednicom može svako ko pozeli da manipulise. ljudi koji su nesigurni u sebe i uma ispunjenog glupostima koe su mu ugurali u glavu kroz njegovo odrastanje svoju sigurnost nalazi u zajednici. Tako su ga naucili. Od malena svako odvajanje i pokusaj da se razvija individualnost je bila kaznjavana i obelezavana kao nešto loše. Na taj način se u coveku razvijao strah od samoce i bilo kakvog izdvajanja iz grupe. Zajednica stvara jedno nesigurno biće koju svoju sigurnost trazi u grupi. Pun strahova pre će da radi nešto loše i ako zna da je to loše nego da se odlucno suprotstavi grupi. Najgora plemenska kazna je bila proterivanje iz plemena. Ta navika koja se od malena stvara da smo u grupi i da zapostavljamo sebe je odgovorna za patnju koju covek oseti kada se nadje odjednom slobodan. Covek koji je 20-30g. ucen da bude pripadnik copora će osetiti veliku patnju kada se iznenada nadje na slobodi. Cinice sve da se vrati u copor, jer mu je neshvatljivo da bude samostalan. Patice zbog slobode jer nije nikada bio slobodan i samostalan. Nikada nije razmišljao o ničemu i samo je trebao da klima glavom ko konj gore-dole. Bio je ususkan u toplinu i smrad krda. Izvan krda je možda hladnije ali je vazduh cistiji. Isus u svom ucenju upravo na to ukazuje i poziva coveka da seodvoji od grupe i „uzme na sebe svoj krst svaki dan i krene za mnom”. Na samostalnost i sigurnost. Za jaku, sigurnu i samostalnu osobu patnje u slobodi nema. Sloboda od grupe i njenih dogmi, predrasuda, ideja, mišljenja itd. je nešto najlepse, jer postajes običan covek oslobodjen svih tih etiketa koje su ti drugi nalepili. Slobodan, ne delis vise ljude na rasnoj, klasnoj, verskoj i drugim osnovama već ih vidis samo kao ljude zatrovane svim onim što si ti odbacio. bez svog tog djubreta svi ljudi su isti. Ne postoji nikakva razlika. Divlje zivotinje koje se rode i odrastu u rezervatima kada ih puste na slobodu u divljini vrlo brzo uginu. Uginu jer su nesposobne da se staraju o sebi. Isti je slučaj i sa covekom. zato postoji patnja u slobodi, zbog navike, a ne zbog toga sto je sloboda sama po sebi losa. Kada se prevazidje ta navika da pripadamo nekoj grupi postajemo slobodni. Slobodni od svega sto nije naše a sa cime smo se poistovecivali i sto nas je prljalo. Vidimo sebe kao slobodno biće, običan covek koji se po ničemu ne razlikuje od drugih. Takav covek je slobodan i takav covek ne pati zbog svoje slobode već je srećan. Srećan jer je slobodan da zivot vidi svojim ocima, onakvim kakav jeste, sam za sebe.

Pa ja ne pišem da bi covek trebao sebe izolovati, već o psihickoj neovisnosti od drugih. Fizicki svi smo mi zavisni jedni od drugih. Takav je sistem. Zavisimo od, pekara, mlekara, vozaca autobusa itd. ali psihicki treba da budemo neovisni. Odvajanjem od grupe, zajenice, mi ne izlazimo iz nje. I dalje smo deo te zajednice samo sto smo neovisni od nje. Nismo podlozni njenom uticaju. Ti si sebe u samoci videla izvan drustva, pa zato sad radis na tome da se vratis u drustvo. Ako si upoznala samocu i sebe zašto onda radis na tome da se „vratis” u drustvo? Svi smo mi deo drustva ma koliko da smo samostalni. Ono sto je bitno je da covek bude psihicki samostalan i neovisan. Da može sam za sebe da proceni šta je plemenito a šta sramno i da u skladu sa tim i deluje spreman da preuzme odgovornost za svoje odluke nezavisno od mišljenja vecine, zajednice u kojoj živi. Da nam je jedina vodilja „moral u nama i nebo iznad nas”. Šta drustvo misli i kojim putem ide ne treba uopste da utice na nas i da nas koleba.

ziot i smrt su coveku najbolji savetnici. Zivot je kao ucitelj koji nam ukazuje na slaba i nerazvijena mesta u nasem karakteru pritiskajuci nas prstom na njih. Svaki put kada nas zaboli je znak da nam je to mesto slabo, nerazvijeno znak da trebamo raditi nanjemu i njegovom ojacavanju. Zivot nam kroz patnju ukazuje na ta mesta. Patnja nastaje na mestu na kome se ukrstaju „bozja volja' i ljudska. Covek ne prihvata ”bozju volju„ i svojom voljom pokusava da se suprotstavi i bude onako kako on želi stvarajuci na taj način patnju i probleme sebi. Pozadina svake patnje je uvek nasa zelja da nešto bude ili ne bude. Kada to shvatimo prestajemo da se odupiremo ”Bozjoj volji„ i koncentrisemo se na ono sto zivot pokusava da nam pokaze i cemu pokusava da nas nauci o nama samima.Zato treba pazljivo da posmatramo zivot i njegove lekcije umesto što se zalimo na njegovu strogocu i ”nemilosrdnost„ sa kojom nam drzi cas. Kukajuci i zaleci se na svoju sudbinu mi samo propustamo važnu lekciju i dobru priliku da naucimo nešto o sebi. Koncentrisuci se na ”lekcije„ zanemarujuci ”strogost ucitelja„ covek sve vise i bolje upoznaje sebe i od jedno nezrele, razmazene osbe koja samo kuka i zali se postaje jedan duhovni div, duhovna gromada koja sa osmehom prihvata sve sto zivot ima da mu ponudi. Sto vise slabih i nerazvijenih mesta u svom karakteru imamo to vise patimo. Patimo jer smo slabi i nerazvijeni. Zato treba smireno i pazljivo da posmatramo sve o cemu nam zivot govori i šta ima da nam ponudi ne prihvatajuci ništa lično, ne vezujuci se za osecanja, ne poistovecujuci se sa onim što dozivljavamo. Samo registrujemo, ucimo sve ono sto nam zivot govori.
Smrt je takođe dobar savetnik jer nas podseca na prolaznost i da ćemo umreti pre ili kasnije. Ljudi zaboravljaju na tu cinjenicu ili je ignorisu. Misle da će živeti vecno. Ali ” sve je prolazno pa i onaj koji tu prolaznost posmatra„. Zato treba uvek da imamo smrt pred ocima. Da nas podseca na tu prolaznost i da se ne zaboravimo. Treba često da gledamo na smrt da bismo izbegli odluke i akcije zbog kojih bismo se posle stideli. Da izadjemo iz zivot kako dolikuje. Kad se okrenemo i pogledamo iza sebe da se nemamo čega sramiti. Da napustimo kafanu kao gospodin covek. Cinjenica je da ćemo jednog dana umreti. Za 100 g. kompletna postava na zemaljskoj kugli će se promeniti i svi koji su sada živi biće mrtvi. Međutim, ono sto je bitno je kako ćemo živeti. Kako ćemo se ponasati dok smo u kafani. Kad izadjemo iz kafane da nema ništa za cime bismo zalili ili kajali ili sramili, da ne zatvorimo dupetom vrata. Kada dodje cas da je napustimo, da to uradimo kako dolikuje gopodinu koji se odmorio, platio i sa osmehom izaso iz kafane. Ovaj zivot je samo jedna stanica, kafana u kojoj se trenutno odmaramo dok cekamo autobus. Kad dodje autobus izlazimo iz kafane, ulazimo u autobus i nastavljamo dalje. Zato treba često da gledamo na smrt i da proveravamo naše ponasanje. Da nas ne iznenadi i uhvati nespremne, na spavanju. Kada bi sada umro da li bi postojalo nešto zbog čega bi se kajao ili sramio? Cesto kad neko umre kajemo se sto nismo vise vremena proveli zajedno i što se nismo bolje upoznali. Sve bi dali da možemo to da ispravimo ali suocavamo se sa jedno neopozivo prekasno. Smrt nam govori da je zivot kratak i da vreme trebamo ispuniti kvalitetom. Da ne gubimo vreme na svadje, prepirke itd. oko beznacajnih stvari, već da vreme koje provodimo zajedno bude ispunjeno razumevanjem, ljubavlju, saosecanjem itd. Zivot i smrt su nam najbolji ucitelji koje ako pratimo pazljivo možemo postedeti sebe jednog zivota zbog kojeg bi se kajali ili sramili. Da nam ne prođe zivot kao cas na kome je ucenik, dok su ucitelji drzali predavanje, ignorisuci ono sto pricaju zagledan kroz prozor vreme proveo u mastanju o tome šta će biti kad poraste. Da bi ga zvono probudilo iz tog mastanja i reklo da je cas gotov. Kraj. Nema vise.Šta je uradjeno, uradjeno je. Zalosno je da ljudi tek u penziju zaista shvate prolaznost zivota i da će umreti. Lično, zaista ni je zao dok slusam njihove price pune kajanja, gorcine kada po prvi put u svom zivotu zaista shvate da će umreti. Sve sto su do tada radili postigli (novac, kola, karijere itd.) im postaje nebitno. Gledaju svoju proslost i svoja dela i odluke. Po prvi put shvate prazninu svog zivota. Zivot i smrt nas uce vaznosti duhovnog razvijanja i da nam duhovno razvijanje bude pravi zivot. Sve ostalo su samo besmislice na koje covek rasipa nepotrebno paznju i propusta mnogo bitnije lekcije.”

„Wakan,objasni ti taj tvoj pojam bozije volje.To je prazna prica al bas da vidim kako ti to definises.” Pa objasno sam u prethodnom tekstu. „Bozja volja” je dogadjaj a nasa reakcija na taj dogadjaj je nasa volja. Ukrstanjem „Bozje volje i naše volje nastaje patnja. Pozadina patnje je uvek zelja koja se manifestuje kroz nasu volju kao reakcija na taj dogadjaj. Svidja mi se-ne svidja mi se i reakcija koja nastaje tim svidjanjem i nesvidjanjem. Znaci imamo dogadjaj i nasu zelju da se on desi ili ne desi. ”BOzja volja„ i nasa volja. Takvom uslovljenom reakcijom stvaramo sebi patnju. Seti se nekog dogadjaja iz tvoje proslosti u koji je izazvao jak osecaj patnje i pogledaj pozadinu te patnje i videces da je pozadina patnje tvoja zelja da se taj dogadjaj desi ili ne desi.

Znaš Dovlaa, Filosofija nisu reci na papiru. Reci su samo prst koji pokazuje na mesec. Umesto sto gubis vreme na posmatranje prsta probaj da vidis mesec. Probaj da vidis iza reci. Sve filosofske knjige napisane do sada imaju ideju, srz, jezgro koje je rečima neko pokusao da objasni. Odstrani sve te reci i ogoli istinu, ideju, jezgro koje je umotano svim tim rečima. Reci su nebitne. Bitno je da dodjes do te ifeje, misao vodilja, jezgro i da ga tako ogoljenog posmatras. Po meni najveci problem Filosofije sto je pretvorena u Filologiju, pa su tako filosofi postali istoricari filosofije. Znaju kad je ko rođen kad je umro, šta je reko, koje knjige su mu najpoznatije, šta je jeo, šta je sanjao, koga je voleo a koga mrzeo i gomilu drugih gluposti, jednom recju znaju sveo drugima ne poznavajuci pritom sebe i bez ijedne svoje misli. Za njih je filosofija Spinoza reko ovo, Kant reko ono itd. a kad ga pitas staon misli nastaje pometnja. Ljudi prilaze Filosofiji kao Istoriji ili pravu pa je uce napamet. Za jednog istoricara ili pravnika je dobro da sto vise i bolje nauci sve te informacije napamet ali ne i za nekog ko želi da se posveti filosofiji i svom duhovnom razvoju, jer sve te informacije su beskorisne ako se ne vidi pozadina. Sve te informacije za većinu postaju prepreka da vide pozadinu, jedan ogroman zid ispred koga stoje i u nemogućnosti da vide iza zida vreme provode blenuci u zid i opisujuci ga, misleci pritom da je to Filosofija. Filosofija je zivot a ne pisanje o filosofiji. Zivot u sada u ovom trenutku. Filosofija o tome govori. Pokusaj da se ljudima objasni kako da žive u sada, u ovom trenutku. Da ovja trenutak ne koriste da bi razmišljali o proslosti ili buducnosti nego da budu u njemu svesno i sa punom paznjom. Da ne bismo o ovom trenutku sada u buducnosti razmišljali kao o trenutku iz proslosti. Da postanemo svesni naše uslovljene reakcije i sistema po kojem živimo itd. te stvari su bitne a ne šta je ko reko. Svi ti umni ljudi iz naše proslosti su kao kamenje poredjano prko reke koje nam omogućava da skakanjem sa jednog na drugog predjemo na drugu obalu i odatle nastavimo dalje sami i samostalno. Nice je reko da je on kao ograda pored reke za koju može da se covek uhvati i izvuce na obalu ”ali nisam i staka„. Za većinu su Filosofi na zalost stake kojima se podstapaju. U nesposobnosti da se krecu sami moraju da se oslanjaju na stake misleci pritom da su Filosofi. Nisu filosofi već invalidi kojima kad izbijes stake padnu kao vreca. Profesor filosofije koji na svojimpredavanjima prica jedno a u zivotu radi drugo nijr filosof već licemer. Može on da zna sve o filosofiji i filosofima napamet ali ako mu teorija i praksa nisu u skladu ne razume filosofiju. Profesor filosofije je profesor 24h a ne samo na predavanjima. Mnogo vaznija su njegova predavanja kroz dela u svakodnevnom zivoru od onoga sto prica. Dovlaa o ovome mogu da pišem danima. Imam osecaj kao da plivam u svemu tome i gde god da se okrenem vidim nešto o cemu bi mogao da pišem. Problem je sto ti ne možeš da vidis te slike koje imam u glavi a koje rečima pokusavam da preslikam u obliku teksta, jer svu paznju pridajes rečima. Vidis samo reci dok ti sustina izmice. Kao i verniku koji pali svece, slavi slave, krsti se itd. znaci spoljni oblik dok mu sutina ostaje nepoznata, udaljavajuci se sve vise od nje svojim svakodnevnim delima. ”Ustrima ispovedaju da znaju boga ali ga se delima odricu„. ”

Malo srpskog dzeza
http://www.youtube.com/watch?v=rrv0810K17I
http://www.youtube.com/watch?v=e3orjEp_BwE&feature=related

Kakva je bre ovo zezancija? Zar ne sme da se napise reč Sr B ija nego se automatski pretvara u SrPija? Kome smeta reč Sr B ija?

Vidim da nesmem da napisem ni reč za J ebancija i da se automatski pretvara u zezancija.

„Wackan šta li se sa tobom zbiva?”

ne razumem pitanje? Šta je pesnik hteo da kaže ovim pitanjem?

što ne spavas? http://www.youtube.com/watch?v=631Rg9hfXto

Loše si protumacila moju poruku. Nije mi bila namera da ti se „nabacujem” No hard feelings, već je to bilo ono sto sam video u tvom videu. Jak i samouveren „tatica” i devojcica koja sve prihvata bez pogovora. Ako sam pogresno protumacio video, kao sto tvrdis, koja je onda svrha njegovog postavljanja?