„Da li postoji teoretska mogućnost da se Univerzum sabije u jednu tacku?”

Naravno da postoji. To se zove ljubav.

A zašto bi iko ko imalo ima Svjesnosti o Sebi pokušao sabiti Univerzum u jednu tačku?

Sabijenje...ne predstavlja li to NASILJE?

Ljubav i nesilje nisu JEDNO.
.
.
.

Istina o univerzumu je da smo (SVI i SVE) već u toj 'jednoj tački'. Međutim, ta 'tačka' nije matreijalne prirode te je kao takvu naš razum koji je projektor fizičkog svijeta za nas ne može osmisliti. Ali ipak, pokušajmo: Recimo da sve što postoji u univerzumu, dakle svaka vibracija, VIBRIRA u Jednom Centru (ne-materijalnom centru)...

To je ta 'tačka' u kojoj smo svi i sve u bilo koje vrijeme prisutni (dok vibriramo a i onda kada smo samo Znanje o Sebi ili apsolut).

Nikada se iz te tačke nismo ni pomjerili.

Šta se onda pomijera?
Kako je moguće doživjeti prostor u kojemu smo ti i ja dva odvojena izraza Sebe?

Pomijera se naša PREDSTAVA i elementi u toj predstavi...dok smo MI (Ja) UVIJEK u ISTOM Centru. SVE JESTE U ISTOM TOM CENTRU.

Izađi iz lične PREDSTAVE Sebe i Svijeta kroz razum, iz predstave univerzuma, bit' će JEDAN sa SVIMA i SVIME. Bit' ćeš UNIVERZUM u Jednoj 'tački'.

Awake.

meni je to potpuno jasno - to što kaže awake.

Haj' sad ti nama lepo objasni, kaži, (na primer),.. kako to jedan puz svoju kucu na ledjima nosi ako sa njom nije vezan za tu jednu tacku?.. I nije li puz, bas kao i taj nas naucnik, nešto svoje, nešto tvrdoglavo i sustinsko?..

Big bang je bio eksplozija vremena materije i prostora..a ne eksplozija u prostoru.
moje mišljenje je da ako spominjes tacku da onda definises i prostor ...da bi svemir krenuo iz jedne tacke prostor bi morao biti prethodno stvoren da bi se tacka mogla pojaviti .
M theory objašnjava ovo na najlogicniji način...

pa nije bila ni jedna tacka u vremenu o prostoru da bi osvedocila exploziju vremena i prostora u vremenu i prostoru. explozija je explodirala u samu sebe i tako nastala konstanta. (ovo je samo teorija)

pa cinjenica je da exsplozija više ne postojim, evo dokaza/argumenta, o njoj se sada samo raspravlja/prica. a kao posledicu imamo shirenje planeta i zvezdanih sistema u prostoru, vreme se tu podrazumeva. odakle je nastao sav taj prostor iz te jedne tacke. iz ničega. kako explozija može da explodira sav taj prostor?, iz ničega. iz nulte tacke vremena, eto.

toplap, nije stvar u jasnoci, stvar je u moći ideje, ili da, ona u sebi ima tu ili takvu moc da nikada ne postane ili bude „zaprljana, isprljana ili zamucena” pa ma šta mi u tome ili sebi radili. stvar sigurnosti ili poverenja.

Možda svemir ne može da se sabije u jednu tačku, nego može da se sabije u ono što bi postojalo kada bi se sva materija univerzuma sabrala u jednu crnu rupu.

Što se tiče beskonacnosti tu nam ne vredi nikakva diskusija, jer nema coveka koji je može pojmiti. Broj neuronskih veza u mozgu je ogranicen, tako da je ideja o beskonacnosti uvek nepotpuna, a nepotpuna ideja ne može pruziti adekvatno razmišljanje o onome na šta se ideja odnosi.