moca77
(Obozavalac)
26. decembar 2010. u 15.48

****
Da li je moguć Univerzum bez dualizma?

****
.
.
.

NE.

Univerzum bez dualizma nije moguć jer i sam Univerzum po Sebi je već dualnost: Onaj koji JESTE i njegova Projekcija, IZRAZ Sebe.

.
.
.

****
Jel veruje neko ovde u raj? To jest da li verujete da sve može biti pozitivno a da se ne raspadne nemajuci svoju suprotnost koja je održava u realizaciji?

****
.
.
.

Ono što postAje (a po Principima Svijesti), ne treba da bude pozitivno da bi služilo opštem dobru. Sama riječ dobro je već polarizacija onoga što JESTE te stoga, kada govorimo o utopijskom postAjanju (raju) onda radije možemo reći da se u 'raju' SVI I SVE projektuju u svoje iskustvo onakvo kakvo JESTE u svom ZNANJU o Sebi...NE-ISKRIVLJENO.

Dakle, ništa nije dobro niti pak loše a SVI I SVE služi SVIMA i SVEMU.
(Biblijski raj je totalno iskrivljenje onoga što JESTE, dakle ekstremna polarizacija onog što JESTE.)

I dobro i loše su iskrivljenja onoga što JESTE.

I sam balans dobrog i lošeg je takođe iskrivljenje onoga što JESTE.

.

Dakle, ako uzmemo čovjeka kao postAjanje za primjer, možemo reći da je čovjek iskustvo Bića koje JESTE a koje ga čini čovjekom, tj, iskustvo Sebe, svoje iskonske namjere iz apsoluta.

U tom iskustvu Sebe Biće se projektuje, između svih ostalih simultanih projekcija Sebe (Bića koje JESTE), kao čovjek te se zahvaljujući ostalim simuiltanim projekcijama Sebe, Biće koje JESTE doživljava uvjerljivo kao čovjek koji postAje. Dakle, jedino u odnosu na neku drugu projekciju Sebe, Ja-čovjek doživljavam Sebe kao različitost, kao unikatnu kreaciju Sebe.

Šta je razlika između postAjanja mene-čovjeka i mene-Zvijezde?

NEMA RAZLIKE U POSTAJANJU.

Doduše razlika je u KARAKTERU postAjanja.

Karakter jednog i drugog se razlikuje po njihovom iskonskom IZBORU, po namjerama koje su formirane još u apsolutu, prije njihove projekcije u iskustva Sebe.

Dakle, i Ja-Čovjek kao i JA-Zvijezda su jednaki po svom postAjanju...kao uostalom i JA-Univerzum; prolazimo kroz isti proces, kroz proces Projekcije te i njihov IZRAZ predstavlja JEDNAKU VRIJEDNOST Biću koje JESTE jer jedino kroz taj IZRAZ jednog ili drugog ZNANJA o Sebi Biće koje JESTE može da doživi Sebe u svoj svojoj veličanstvenosti.

Znači, ne postojim (postAjem) Ja-čovjek zato što postoji (postAje) Ja-prostor kao moja suprotnost već Ja-čovjek postojim (postAjem) u odnosu na Ja-prostor kao nešto unikatno te i Ja-prostor biva takođe unikatan i uvjerljivo postojeći (postAjući) po Sebi a sa mnom-čovjekom u Sebi...a sve to Željom Bića koje JESAM za sopstvenim iskustvom.

'Suprotnost' je dakle pogrešno shvaćen termin...jer suprotnost je polariazacija a projekcija nije polarizacija između dobrog i zla (mada i to može da bude kako znamo) već ODNOS između projektovanih ZNANJA o Sebi preko kojih (jednih naprema drugima) Biće koje JESMO doživljava Sebe u svim svojim odvojenim aspektima postAjanja (IZRAZIMA) podjednako UVJERLJIVO.

Umjesto riječ 'suprotnost' jasnija slika ovog pojma bi mogla biti 'PARTNER'.

Dakle, prartner je onaj koji ti se Svjesno DAJE kako bi Ti kao IZRAZ Sebe, a za Biće koje JESI, postao uvjerljiva projekcija, uvjerljivi doživljaj Sebe.

To možeš postati samo u RELACIJI, u ODNOSU na svog partnera u Željenom Iskustvu Sebe.

(U Ne-Svjesnom doživljaju Sebe partnera doživljavaš kao OPOZICIJU sebi.)

Tu se onda vraćamo na početak postAjanja...na kreaciju DUŠE.

(* Duša je SKUP svih izabranih ZNANJA o Sebi koji JEDAN (JEDNO ZNANJE o Sebi) nosi sa Sobom kao Namjere kroz čiji ODNOS sa Sobom želi da iskusi. Pri tome Biće koje JESTE uvijek zadržava Centar u tom JEDNOM Znanju o Sebi oko kojeg se formirani skup 'otiskusje' u projekciju svog odnosa. Kada se jedan odnos manifestuje u iskustvo to ZNANJE koje karakteriše taj odnos se gasi a duša se projektuje ka drugom i tako sve dok se SKUP namjerenih ODNOSA ne isprazni. Kada Duša postane 'prazan SKUP' ona više nema ne-manifestovanih Namjera te stoga nema ni motiv Projekcije kao Sebe kao takve te se centralno ZNANJE, CENTAR duše, vraća u NE-KRETANJE gdje postaje JEDAN sa apsolutom odakle opet, a uistinu simultano sa svim svojim projekcijama Sebe u jednom SADA, bira druge Namjere sa kojima se 'otiskusje' u drugu-novu (za tog JEDNOG, a za Biće koje JESTE) specifičnu, jerdnako vrijednu projekciju Sebe, u novi IZRAZ u novi doživljaj Sebe.)

Tvoj partner, bio to prostor i vrijeme, žena, djeca, prijatelj...vazduh itd. Univerzum, ti omogućava da Sebe doživiš UVJERLJIVO u odnosu na njega...i takođe je to slučaj i obrnuto, on-tvoj partner, Sebe doživljava uvjerljivo jedino tvojim bezuslovnim DAVANJEM NJEMU.

To se zove LJUBAV i kao takva bila bi osnova postojanja tj. postAjanja u takozvanom RAJ-u, gdje SVE ŠTO POSTOJI (postAje) postoji jednako vrijedno, niti dobro niti loše.

Awake.

Awake

„Univerzum bez dualizma nije moguć jer i sam Univerzum po Sebi je već dualnost: Onaj koji JESTE i njegova Projekcija, IZRAZ Sebe.”

Univerzum sam po sebi nije dualnost,ništa samo po sebi ne može biti dualnost.Ako je nešto dualnost to nije stvar po sebi.Stvar po sebi u pojavi je dualna.

Dovlaa,

Univerzum i jeste POJAVA.

Ono što JESTE, dakle postOjanje, je APSOLUT iz kojeg se pojavljuje (projektuje) Univerzum kao ZBIR svih individualnih projekcija.

Zato kažem da je Univerzum dualan jer bez apsoluta ne može da postoji.

Univerzum je samo Iskustvo Sebe, dakle onog koji JESTE.

Za razliku od Univerzuma apsolut POSTOJI i konstantno projektuje ZNANJA o Sebi u iskustva Sebe.

Apsolut NIJE dio projkcije unutar Univerzuma već obrnuto, Univerzum je projekcija unutar (a naizgled izvan, od) apsoluta.

:)
.
.
.

Univerzum, sam po sebi, je projekcija Sebe (sam) po ZNANJU o Sebi ( po Sebi)...

Awake.

Nije samo Univerzum pojava,sve je pojava iz našeg ugla,i samim tim dualno.Kad nema dualnosti onda je samo po sebi,onda je i Univerzum sam po sebi,a mi to ne znamo kakav je sam po sebi.
I ja sam pojava,dakle dualnost.
Awake,poceo si da pišes u duhu filozofskog idellizma,onda se moras do kraja drzati idealisticke filozofije.
A ona kaže da svaki moj kvalitet je u odnosu na nešto drugo,a ako to drugo izkljucimo ja nisam ni dobar ni zao,ni mali ni velik,ni vreo ni hladan...
Dakle čim si pomenuo Univerzum sam po sebi,onda moras iskljuciti njegovu dualnost.

Sto bi se reklo ovde su stvari relativno jasne..
Iako vecina ljudi koji su zeljni pravde i nekog idealnog drustva i blagostanja.. ne mogu iz svojih misli i glava da otklone mrznju u svojoj esenciji. Kao po principu jinga i janga sto bi se reklo u svakom dobru imam malo zla kao i obrnuto.
Na pitanje da li može biti sve pozitivno bez svoje suprotnosti.. e pa to je već pitanje vremena .. zatim pitanj iskustva..istorija nas je naucila na greškama koje smo cinili pa eto sad ispastamo i popravljamo što se popraviti može :)
Idealno drustvo ili ti raj postoji isto tako kao sto poastoji i negativno haoticno postojanje.. dokaze za to imamo u svesti, u delima, u mislima..u osecajima.

Na zalost ja ovu temu ne bih odvojio kao posebnu jer se ne može analizirati u kvalitetnom i objektivnom smislu teorija idealnog raja tj. pozitivnog postojanja na ovoj materijalnoj ravni bez prisustva zla.. jer je eto zlo uvek prisutno.. naravno ako uzmemo u obzir vremensku konstantu jer naravno neko vreme možemo se osecati dobro.. a zatim posle odredjenog vremena loše ..