Nikad mi to nije bilo jasno, još iz fakultetkih dana. Najbolji frajeri su izabrali gabor ženske. Doduše, tek pred kraj faxa. Dotle su šetali strava ribe, dok im nije došlo vreme za veridbu-ženidbu i da se smire.
Moj drugar mi je objasnio:
- Vidi ovako. Sve to iz provincije (on je rekao sa Ovcara i Kablara), koje je došlo u Bgd, malo se vežba na našim napaljenim ribama, onda oženi onu koju niko neće, t.j. koja je nevina ili predodređena da bude dobra majka i domaćica. Iz zavicaja. Ako može iz istog sela, najbolje bi bilo.
---
Vecina tih bivših studenata je ostala u BGD, zahvaljujuci zavicajnim vezama, sto rođeni beogradjani nisu imali.
------------
Te njihove „loše ribe”,a supruge,ostale su sto su i bile. Vremenom raširene, udebljane i često zapustene. Njihovi muzevi su pravili karijeru i kresali mlado, i vitko, šta im zapadne( po sluzbenoj duznosti).
U martu, na jednom Simpozijumu, sretnem svog drugara sa faxa.
Pored njega riba skockana od glave do pete, u minicu i stiklama od ko zna koliko santimetara.
Izljubismo se i ja mu, onako naivno sapnem na uvo: -Lepa ti je žena.
Mislila sam da mu je to druga žena.
Sve vreme studiranja bio je sa Vesnom, najboljom zenskom na fakuletu.
Onda, pred kraj studija, puklo je nešto među njima, a on je ozenio neku anonumus zensku sa grupe.
Sad mi kaže: - Nije mi to žena, to mi je poslovna pratilja!
Žena cuva decu i brine se o meni.
- Mislis da je u redu da je ne vodis sa sobom?
- Da. Neću da me bruka.
-Zašto bre? Obrazovana je, pametna, zavrsila fax kad i mi..
- Nije atraktivna.
- Nije nikad ni bila. Zašto si se ozenio njom?
- Da mi radja decu.
-Svaka je mogla da ti radja decu.
-Vesna ne. Možda bi i rodila, ali joj je karijera bila strasno važna.
Bila bi u konkurenciji sa mnom.
Žrtvovao sam ljubav za karijeru.

Šta reći ?

Ništa