Subota popodne, nakon Novakove pobede u polufinalu US Open-a, zvone telefoni da se traže karte za finalni mec. IDEMO!

Karte kupljene, navijacke majice i zastava su bile spremne.
Kao sto znate, prvog dana se nije ni igralo. Dosli smo da kisnemo i pojedemo hot-dog od $9.

Sledećeg dana, ista scena, samo sto nam je sunce bilo naklonjeno.
Pred ulaz nam povremeno dobacuju da zastave ne smeju da se unose, ali vidim da i Spanci (kao i mi) ćemo da zaobidjemo pravila. Ih koliko puta sam gledala zastavu Svajcarske u gledalistu kad bi Federer igrao.

Elem...mec nije još ni poceo, moje komsije Spanci i ja viorimo naše zastave, smejemo se, družimo se sve dok nije dosao mali bucko-vitaminac iz obezbednjenja u pratnji sa NYPD da nam KONFISKUJE zastave. Kaže to je protiv pravila, ali vratice nam posle meca.

Dobro, šta je tu je... Gledam mec, nerviram se, ali mi sve misli idu ka zastavi, valjda je neće baciti, ipak mi je to bio svadbeni barjak.

Oko pola jedanest, krenemo da izlazimo i po zastavu, kad tamo, neki smezurani krastavac kaže da se zastava ne vraca, kao da sam unela paket droge pa je DEA zaplenio. A vidim kesu sa desetak spanskih i jednu jedinu nasu.
Meni se mrak sputio na oci..em Nole izgubio, em mi barjak ne daju. Tražim da mi pokazu napismeno pravilo da nema zatava na stadionu i da ih ne vracaju ako ih konfiskuju. Ja ono tipicno americki, sve ću da vas tuzim, bla-bla.. Spanci koji su se iza mene stvorili cute ko zaliveni, cekaju i oni svoje zastave. Pognute glave odlaze, vide da nema vajde.

Long story short...Nakon 10-ak minuta retorike, i odlaska smezuranog kratavca da proveri ima li još toalet papira u WC-u, vrartise mi zastavu uz reci: Da li znate da se zbog zastave zapocinju ratovi!
Eh brale, mislim se ja, vi nama pricate o ratovima..

Do sledeće godine, nadam se sa Noletom u finalu, pa ću zastavu da obucem ako treba! :)