Violinplayer,
Prvo treba da se dobro obavestis o svim pravnim mogućnostima, a onda, poznajuci svog bivšeg muza, decu i sebe, smislis šta je za vas sve najbolje. A onda da to i uradis.
Kažeš „Srbija nije potpisala neku konvenciju - zaboravila sam ime” - e, vidis, jedina konvencija koja se primenjuje u međunarodnim sporovima o deci je UNICEF-ova konvencija o pravu deteta, i Srbija ju JESTE potpisala - tj. nasledila je i priznala potpis stare Jugoslavije, još od datuma donosenja te konvencije. Potpis je vazio čak i u onim najgorim godinama rata i sankcija, bilo mi je tad aktuelno, pa znam. Tu konvenciju možeš da nadjes na web-u, recimo na:
http://www.unicef.org/crc/index_30160.html.
Ukratko, tamo piše da ako roditelji i deca žive u jednoj državi pre raspada braka (ili vanbracne zajednice, svejedno), za odvodjenje dece u drugu državu potrebna je saglasnost oba roditelja, bez obzira ko ima starateljstvo nad decom - to već znaš. Ali to je teorija. U praksi (provereno!) potvrdu drugog roditelja na granicama traže samo za sasvim malu decu - nisam videla ni čula da je iko tražio potvrde za decu stariju od 5 godina - možda se ponekad i desi, ali ne bih se na to oslanjala. I uzgred, ta „potvrda” je najobičnije parce papira sa nekim potpisom i nekim pecatom - izuzetno lako da se falsifikuje (jednom prilikom sam vodila tudju maloletnu decu na neko takmicenje u inostranstvo, pa smo satima jurili po gradu nekoga ko bi mogao da lupi pecat - i onda mi te papirice ni na jednoj granici niko nije tražio).
To će reci, uz malo bezobrazluka i sreće, ako poseduje decje pasose (a čak i pasos za dete može da se izda bez saglasnosti drugog roditelja, iako je to protiv zakona!), drugi roditelj može malo odrasliju, a ipak maloletnu decu da odvede bilo gde.
I šta se tad desava? U prvih nekoliko nedelja ili meseci možda i može nešto da se uradi, jer je tad nadlezna policija, a međunarodni zakon je jasan - ali tad ostavljeni roditelj najcesce ne reaguje, „jer su deca na odmoru”.
Kad prodju tri meseca, stvari se drasticno komplikuju, jer deca već žive u novoj sredini, možda tamo idu u skolu, pa bi vracanje bilo dodatna trauma. Ukljucuje se lokalni Centar za socijalni rad (u Srbiji) i odgovarajuci organ za brigu o deci u drugoj državi, u tvom slučaju Australiji. Oni procenjuju stanje na terenu i gde je deci bolje. Vrse uvidjaj, vode razgovore, pišu dopise sudu, zakazuju se rocista... Pa sud donese neku odluku, pa se osteceni roditelj zali, pa sve ide na visi sud, pa do najviseg, i tako u krug, godinama... Uglavnom, ako spor pocne kad je deci 5-6 godina, nema sanse da se zavrsi do punoletstva, a tad i tako deca sama odlucuju gde će da žive...
Ovo ti pišem na osnovu nekoliko slučajeva koje sam gledala sopstvenim ocima - tj. uvek je „jači” roditelj (otac ili majka, kako kad) uspevao da decu odvede gde je hteo (ili zadrzi sa sobom), sudovi mu nisu mogli ništa.
Tako, sumnjam da svi advokati i sudovi ovog sveta mogu da ti pomognu, ako sama ne znaš šta hoćeš i kako da to izvedes. Najbolji način je, naravno, da se dogovoris sa bivšim muzem - ali čim je bivši, i već ste na sudu, sumnjam da je to moguće. Ako bi da sprečis da deca idu sa njim, cuvaj njihove pasose kao oci u glavi, i probaj da se raspitas kako bi mogla da stavis zabranu za izdavanje novih pasosa.
Ako je septembarsko rociste samo oko njegovog prava da vodi decu na odmor u Srbiju protiv tvoje saglasnosti, mislim da ne moras mnogo da brines - treba mirno i razlozno da kažeš da se ne protivis da on vodi decu na odmor bilo gde u Australiji, jer je to divna zamlja, a svesna si da deci treba kontakt sa ocem (ovo je uvek dobra prica za sud), ali da je odvodjenje u Srbiju neprihvatljiva opcija - postoji opasnost da ih on tamo zadrzi, a i bezbednost i kvalitet zivota nisu kao u Australiji, pa se plasis za svoju decu. Nema šta da brines - zakon je tu potpuno na tvojoj strani - i to čak i u slučaju da je on dobio starateljstvo nad decom posle razvoda.
Uglavnom, ako hoćeš da deca ostanu u Australiji - decje pasose stavi u sef neke banke, i ne daj ih nikome ni pod kojim izgovorom. Raspitaj se za sve „rupice” pod kojima mogu da se izvade novi decji pasosi, i spreči ih - u Australiji to ne bi trebalo da bude teško. A sve ostalo su price oko kojih se ne treba nervirati...