Svaki peti brak u Srbiji se završava razvodom, a stručnjaci kažu da je jedan od uzroka razvoda – neobično prisan odnos majke i sina
Priče koje počinju anegdotama u kojima svekrva na venčanju „slučajno” hvata bidermajer najčešće se ne završavaju - „i živeli su srećno i zadovoljno do kraja života”, već u – brakorazvodnoj parnici. A put kojim ona izvodi desant na porodično gnezdo svog odbeglog sina popločan je – njenim najboljim namerama. Svaka slučajnost sa metaforom o putu koji vodi u pakao potpuno je namerna, tvrdi dr Anamarija Kazanese, psiholog i psihoterapeut, koja je u magazinu „Observer” nedavno prezentovala poražavajuću statistiku da se u Italiji, zemlji koja je nekada smatrana za bastion braka, razvodi dešavaju svakih 5 minuta.

Kriza koja je ovde vladala više od jedne decenije uticala je na prinudno vraćanje mladih bračnih parova u svoju momačku ili devojačku sobu, a iza statistike po kojoj se svaki peti brak završava razvodom stoji iskustvo stručnjaka koje govori da je jedan od uzroka razvoda – neobično prisan odnos majke i sina.

Na pitanje – ko pravi mamine sinove, dr Zoran Ilić, psihijatar i psihoterapeut, odgovara: „Mamini sinovi uzgajaju se u naručju nezrelih i neostvarenih žena, odnosno emotivnih pijavica koje sistematski truju sva njegova osećanja prema ženama i hrane njegov narcizam rečima: ”Ti si tako lep, pametan i ne treba da trošiš vreme na te glupače. Žene su prevrtljive, lažljive, neverne i samo žele tvoj novac. Ima vremena za ljubav, sada treba da završavaš fakultet, nađeš dobar posao, posvetiš se karijeri.„

-Preko noći otkriva da ima povišeni krvni pritisak i gastritis kako bi pažnju svoga sina skrenula na sebe. Ona retko kada otvoreno prigovara, a svoju povređenost pokazuje – ledenom ćutnjom. Kada se sin vrati sa sastanka sa devojkom, majku najčešće zatiče ”bolesnu„ ili, u melodramatičnijoj verziji ove priče, okruženu lekarima hitne pomoći koji slušaju priču o bezobzirnom sinu koji ostavlja majku u predvorju srčanog udara, pucanja slepog creva, krvarenja čira, galopirajućeg šloga – priča dr Zoran Ilić.

U početku, ona pokazuje lažnu ljubaznost prema devojci, ali ako veza potraje ona ”otvara„ oči sinu rečima: ”Ona te je zaludela, nikad nećeš završiti fakultet, mogao si pet puta bolju da nađeš...„ Istovremeno, ona sinu šalje duple poruke – kaže mu da treba da se osamostali, a čini sve da on ostane u kući: kuva, pere, pegla i radi sve ono što mlade devojke mrze da rade. Sin oseća majčinu netrpeljivost i često je svađalački raspoložen prema njoj, ali ostaje sa njom jer nema dovoljno samopouzdanja i sigurnosti u ljubavnom životu, ističe Ilić.

Druga grupa maminih sinova se ne zadržava dugo u vezama i često održava paralelne veze ali onog trenutka kad svoju partnerku počinje da doživljava kao ličnost, a ne samo kao telo, on napravi neku ”zvrčku„, pa je ostavi. Strah od braka je veoma prisutan kod maminih sinova, jer se mama obično ne protivi kratkotrajnim vezama, ali čim se pomene matičar onda najčešće započinje mamina manipulacija bolestima.

”Ako mladi bračni par živi pod istim krovom, majka se obično opredeljuje za suptilniju varijantu zlostavljanja. Drugim rečima, počinje da se meša u svaki segment njihove svakodnevnice, jer ona bolje kuva ručak, bolje vaspitava dete, bolje bira zavese...i upada u intimni prostor mlade porodice kad god joj padne na pamet. Ako snaja pruži otpor, ona sebe počinje da prikazuje kao žrtvu ili izmišlja tračeve. Ono što se često dešava jeste da žena ne može da izdrži pritisak svekrve i insistira da promene mesto stanovanja, što za sina predstavlja dokaz teze da je mama bila u pravu. Treba imati na umu da život sa svekrvom znači predvorje razvoda braka, ali to istovremeno ne znači da „udaljena” majka ne predstavlja opasnost. Majka koja je odgajila maminog sina strpljivo čeka svojih pet minuta kada će sinu saopštiti: „Vidiš da sam bila u pravu!”, zaključuje dr Zoran Ilić.

Katarina Đorđević, „Politika”