Dragi diskutanti,
Povremeno navratim ovuda, ne komentarisem mnogo iz prostog razloga sto nemam mnogo vremena.
Imam veliku potrebu d apodjelim sa vama iskustvo koje sam dozivjela u poslednjoj sedmici i zanimaju me vasa mišljenja.
Pokusati ću biti kratka i koncizna.
Maime radi s eo sledećem.
Moj sin ima 12 godina, ide u prvi srednje ( ekvivalent nasem sedmom razredu), id eu privatnu ( svi kažu da je to elitna skola ovde gdje živimo, mada ja je ne bih zvala tako. Jedina razlika je sto me kosta jako puno novca). On jako zrelo djete, bez obzira sto mene zna naljutiti u kuci, al van kuce niti jedan jedini put do sada nisam imala primjedbu na njega - niti u skoli, niti u klubu, niti na akedemiji gdje ide na casove stranog jezika, niti u familiji, ama bas nigdje. Svud ami ga u zvjezde ukivaju „ kako je pametan, kako je kulturan, kako dobar, kako je ljubazan, kako je drustven, kako ovo , kako ono” U principu on je djete kao sto smo mi bili kojima je bio dovoljan pogled mame i da smo znali šta treba ili ne da s euradi i nikada da nam ne ponove dva puta jedno te isto. Čak familija njegovog oca me je kritikovala da sma jako stroga s anjim. I moja deviz aje uvjek SVA LJUBAV OVOG SVJETA ZA NJEGA ALI I SVA DISCIPLINA I NORME.
I šta s eje desilo? Oni u razredu imaju jednog decka, koji je od ove godine tu s anjima, koji ima neke probleme ali nama , roditeljima niko ništa nije saopštio niti upozoroio šta ni kako. I moj sin mi jegovorio „ mama, zao mi ga uvjek sam i ja pokusavam da ga animiram, zovem d as eigra s nama, d anam fali jedan za futbal , za ovo z aono, međutim on uvjek on sam i sam nešto cumura i vidim d aje tuzan.” I ja podržim moje djete d amu pomaze. ( djete je bilo u toj skoli od ranije, ali ne u tom razredu - pomjesali su ih od 2 razreda napravili buckuris i stvorili dva nova razreda). I moj edjete uspije d auspostavi kontakt ssa tim drugim djetetom. I govorio mi je „ mama, on ima neke neartikulisane zvukove, vrlo malo govori i jedino sto radi pocne kao da ga grebe/stipka, kao u sali. I prije nekih pola godine on kao u sali stegne ruke mog sina i kao d amjeru snagu s anjim, ponavljam sv eu sali i moj sin tu imajuci stegnute obadvije ruke i nakon vis eponavljanja d aga pusti , ugrize ga za rame da bi ga oslobodio. I kad mi je rekao šta s edesilo taj dan ja uopste nisam dala vaznost tome. Bilo je sve kao igra. Šta s eje desilo? U prošli petak me zovu iz skole, čitava frka i deklarisu mog sina kao siledziju koji maltertira slabije djete ods sebe i prijete sa kaznom. I ja tu ostanem u soku, kažem ljudi ništa mi nije jasno. Kažu, ugrizao ga je, ostavio ga u modricama, pretukao, pokaziva slike golih zenskih i kabinet psihologa gdje tretiraju to djete hoće da tuzi i skolu i moje djete zbog zlostavljanja. I kažu taj decko ima probleme, no ne žele da kažu koje probleme osim PROBLEM DE SOCIABILIDAD.
i TAJ DAN, SMO MOJ SIN I JA BILI BOLESNI, TEMPERATURA 40 I nije isao u skolu po prvi put u godini i ja nazovem hitno oca i kažem idu u skolu i vidi koje su to nebuloze.Od eon, frka ali eto kao smiruju se. I aj stanem na loptu i razgovaram s amojim djetetom, polako, isptujem, no u sebi pocinjem d asumnjam šta se desava. I moj sin uporno ponavlja ” mama, ništa drugo s enije desilo„ kune s eplace i dalje ponavljam ja nisam ništa uradio. Pitam šta je sa tim slikama? Kaže ” mama, to nije čak ni bila fotografija, niti je bila gola zenska, bila je u bikiniju i to je bio icono !„ ja dreknem od kud ti to, prepacio mi drug na odmoru. I ja poznavajuci moje djete, povjerujem mu, nazovem opet u skolu i kažem razrednici cuj, ja sam s amojim djetetom razgovarala i ne slaze mi se uopste to što mi ti govoris sa ovim sto mi on govori, kažem da on ne može skinuti slike golih zenskih jer u kuci na svim kompjuterima imamo zastitu i nek provjere ko je to njemu mogao dati, a osim toga koja je buka od toga to je postojalo uvjek d asu djecaci u tom uzrastu radili. I kao sve to je jako jako poremetilo tog drugog djecaka z akojeg non stop ponavljaju d aima probleme. I ja joj kažem ću, meni je jako zao i tog djeteta i familije, ali ako je imao do sada probleme uklapanja u drustvo, tek sad ceh imati još vise jer ja mom djetetu neću dozvoliti niti da s epriblizi. I prođe weekend, mi smo mnogo razgovarali i ja objašnjavala situacije koje s emogu desiti. I u ponedeljak, izlazi moje djete iz skole, ” šta je bilo kako je bilo„ kaže razrednica ga značajno pitala jesam li mu napravila frku, na sto je on odgovorio ” ne, mi smo jako mnogo razgovarali, ali bez diskusija„. Utorak, opet ga ona pita ” da li si reflexionirao?„ I on joj rekao da nema šta da reflexionitra d aon jako dobro zna ko je i šta je : Na sto s eje ona zapanjila. I kad mi je to rekao ja sva bjesna nazove i zatražim hitan sastanak s anjom, daju mi ga za petak. I taj isti dan, majka od tog djetata s aproblemima je bila u blizini ograde i ”spiunira šta se radi na odmoru i moj sin kad ju je vidio ni pet ni sest, nego pridje i preko ograd ekaze „ dobro jutro, drago mi je da vas pozdravim, ja sam Milos”. Na sto je ona okrenula ledja i otisla (????). Šta s eje desilo, moj sin je kaznjen, 15 dana bez velikog odmora, sakrio to od mene, skola me nije obavjestila i meni to kaže mama od treceg djecaka. Ja poludim. I kad sam otisla po moje djetete, uzmem ga ispitivati, ugasim auto i kažem ne mrdam se dok mi ne kažeš ako imaš nešto da mi kažeš vezano za taj slučaj. Kaže „ ja sam kaznjen” I ja nastavim d aispitujem pa sto, sto si samo ti kaznjen, . I djet epocne da place i urla kao nikad „ Mama osjetio sam se obaveznim pod pritiskom da priznam da sam ja pogrijesio i d apriznam krivicu” Ja poludila, nikad ga nisam tukla, prtvi put ga zveknem preko zuba i urlam „ NIKA DU ZIVOTU NE SMIJES TO D ARADIS, BORI S EKAKO ZNaš I UMIJES DA DOKAZES ONO STO JESTE A NE DA DOZVOLIS D APOD PRITISKOM PRIZNAS Nešto STO NISI. Dusa me bolila.
I jucer ujutro sriktam s eja, vozim ga u skolu i kasnije ću na sastanak. Dodjem na parking, vidim tu majku kako cuci i spiunira i kad je moje djete izaslo iz auta, izvadim telefon i slikam je, pomislim ova je paranoicna. Ne cudi me sto je djete tavo.
Odem na sastanak, pojavila se razrednica na racepciji, ljubazna ka ko ris, kažem ” molim i zahtjevam prisustvo directora„ . Dodje i on. Kad sam ja sasula, Kažem ” cujte, nisu mi jasne neke stvari i želim da se objasni šta s eje tu desilo, drugo nek bude zadnji put da se kazni moje djete a da s emene ne obavjsti o tome i još manje da s ekazni zbog ovakvog razloga. I pocnu oni opet, pa taj drugi djecak ima probleme. Kažem cujte, „ sad me to uopste ne interesuje, danas se ovde govori o mom djetetu koje je z<dravo, posteno i čestito...” Grmila sam ja 1,5 sat director nije mogao d aprogovori, razrednic apocela plakati, izvinjavaju se. I još kad sam izvadila onu sliku , „ ljudi boziji d ali ste normalni, ko u ovakvo stiuciji nije OK, JA KOJA DOLAZIM DIRECT, MOJE DJETE KOJE SE JE DIRECT obratilo toj gospodji, ili ona koja s ekrije iza resetki i paranoicno prati zbivanja i njen jadni sin koji ima probleme prilagodjavanja. I uz sve to na moje djete se je napravio presing d aprizna nešto sto nije i kažem ” kako se to zove? to nije zlostavljanje? Još je trebalo eksere pod nokte da bodete? I šta sad ako ja odem u centar za zastitu maloljetnih i šta ćemo onda? Sasula sam sve zivo. I na kraju director se izvinjava, razrednica se izvinjava i ja kažem ljudi boziji, htjeli ste da branite na jeftin način ugled skole i ugrozavati i to djete, koje i dalje ostaje bolesno i mogli biste ugroziti i moje, no na svu sreću moj ima dobro namjestenu glavu. No rekla sam da se ne priblizava tom djetetu. I čitav razred ista stvar . I upozorila sam razrednicu, pazi šta se desava sad će ga svi diskriminisati od straha. I bas to se desava

I pitam se ja sad, kakva su ovo vremena, kad djec ane mogu d abudu djeca, kad se na tako lagan način koriste rjeci „ maltretiranje, skolsko zlostavljanje, problemi socijalizacije ” , pa ljudi moji kad su mene zvali antena, jer sam visoka, isto trena sam odgovorila „ ako sam ja antena ti si tranzistor ” i gotovoooooooooooooooooo, mogli su na nas galamiti, tuci nas, slati u cosak i ništa nam nije, niti smo traumirani, niti nam šta fali, pozavrsavali smo skole i fakultete a ovo danas sve nešto mrljavo da mi se sve gadi i brine. I brine me ovaj moj mali blento koji ima gornju usnu ko patka kako sam ga zveknula da jednom zauvjek zapamti da nikad au zivotu ne smije prihvati na sebe odgovornost za sto to nije, pa danas sutra mu mogu podmetnti ko zna šta i d aplati ni kriv ni duzan. Ne daj boze da s eovo nastavi i da neko pomene „ majka mu je srpkinja, oni su agresivni ,...”. Jao ne daj boze

Sad tek vidim koliko sa bila kratka i koncizna. So sorry.

Recite mi boga vam šta biste vi u svemu ovome uradili?