„The lack of strength of character of the parent would seem to be one of the main causes of the abuse”.

„sa djetetom treba prichati ali je batina iz raja izashla. nisam je neshto praktikovala ali nekad kad drechi iz bjesa,chisto mu treba dati ralog pa da zna zashto kmechi.”

Nisam sigurna da je pored nedostatka autoriteta i slabosti roditeljskog karaktera još i batina neko rešenje. Mislim da može biti samo gore i da bi to jednoga dana isplivalo na povrsinu u veoma losem ponasanju deteta. Ako roditelj ne može sam da se izbori sa detetom, onda treba stucna pomoć, ali batine nikako.. Iz licnog iskustva govorim..

Bas tako Njezna zverka, kao da ste znali :) Ja nemam svoje dete, ali zato pomazem sestri oko njenog, jer nemamo roditelje. A to dete nema nikoga ni sa oceve strane, znaci ima roditelje i tetku. Neću govoriti koliko se muce kao mladi bracni par, jedan od milion u Srbiji, ali dete je najblaze receno andjeo. I koliko god se njegova mama muci, ona zna da sam tu za njih 24/7 kad god ona to hoće od mene, jer su mi najvazniji od svega. E sada, i ona ima svoje loše trenutke, kada je toliko ucveljena, potrazi utehu i snagu u detetu, pa mi je ponekad teško kada ga vidim kao njenu igracku za lepse raspoloženje koje potraje dok se sa njim igra i dok joj je to ventil, a ne onda kada je detetu potrebno drustvo. On je prohodao tek pre dva meseca, i trenutno nisu u mogućnosti da ga stave u obdaniste, zato je moja sestra prinudjena da ostane kod kuce i vrlo često je zbog toga isfrustrirana. Nema prijatelja jer se preselila u drugi grad, nema sa kime ni kafu da popije. Onda sam ja tu za sve, jer znam i sama vidim koliko joj je naporno, ali koliko je ona nezadovoljna, to je teško objasniti. Koliko god da se i sama trudim, ona to kao da ne vidi i onda joj na kraju kažem da sam ja tu zbog deteta, a ne zbog nje, sto je možda i istina. Jer da nema tog deteta, nas dve ne bi ni komunicirale ovoliko dugo do sada, to znamo obe. Nekada je toliko naporna da je prosto teško biti u njenom prisustvu. I ponekad, kada je iznervirana, ne dam joj da iskali bes na dete, zbog toga smo se poslednji put i posvadjale. Jer njene slabosti i probleme dete od 16 meseci ne može da razume nikako, to je sigurno. Sestra mi je, ali neću je podrzati u tome. I kada beba spava, ja sam tu da pricam sa njom, da joj pomognem u kuci, da joj pravim drustvo, da je utesim, nasmejem, šta god. Ipak, ona to uopste ne ceni i kao da se previse opustila, jer zna da bih zivot dala za mog sestrica, pa joj nije problem da me ucenjuje. Ne vidim da je njene frustracije bilo ko duzan da trpi. Mogu da razumem, da pokusam da pomognem, ali ne i da ih dozivljavam. Isto tako, ni to malo dete koje ne ume da objasni sve kao sto mogu ja, naći će nacina da joj se suprotstavi jednoga dana, ako bude osetilo da treba. Ipak, verujem da neće bas sve dotle doći, ovo je bio samo jedan primer i pretpostavka sa odgovorom na Vase pitanje „šta bih uradila”. Dete je hvala Bogu dobro, a i sestra se drzi :))

Ti si jedna predivna majka, svaka cast :)) Hvala na mišljenju koje si podelila sa mnom, veliki pozdrav!