Sticajem okolnosti sam naisao na njega pre par nedelja. Neizostavan je za svakoga ko se dohvati ruskih sajtova koji se bave drvenim idolima. Sigirski idol je visine oko 2.80 metra, i naden je pre 1890 godine, na istocnima padinama Srednjeg Urala. Nisu sacuvani svi fragmenti (ruska pedantnost...). Inače, zaista se smatra najstarijim drvenim idolom na svetu, čija se starost porcenjuje između 7.500 do 9.500. godina, doba mezolita, srednjeg kamenog doba, cime je srodnik našeg Lepenskog Vira, i još par nalazista koja se nalaze na podrucju Velike Britanije.
Napravljen je od drveta Arisa, koji karakterise hladne, eventualno umerene delove planete, a može da dostigne visinu od 15 do 50 metara. Zašto se ovaj idol ovoliko sacuvao, do je zato što je bio smesten u nekakvom zlatnom rudniku, izlozen vazduhu, i premazan nekakvom supstancom koja mu dodje idealni antiseptik protiv mikroorganizama. Verovatno nikada nije bio polozen u uspravan polozaj, ili ukopan, zbog svoje visine, već pre naslonjen na neko drvo. Pošto mu fale fragmenti, 1.93 metra, procenu su da je bio visok oko 5.3 metra. Lice ponesto govori o ondansnjim ljudima, sa podignutim obrazima, i većim nosinama, hehe. Sad, pored ovog primarnog lica, glave, ima ih još 6 (opet, sedam!), a treba spomenuti i ornamente koji ga ukrasavaju, od vertikalnih linija koje pored onih cik čak (vrv za brda), oznacavaju ondasnja kosmoloska uverenja o horizontu koji razdvaja zemlju od neba; zatim, su tu i one krivulje koje podsecaju na oznaku za vodu (Morana etc.). Srz onoga o cemu je pisala Marija Gimbutas. Likovi su zanimljivi, tri napred, tri pozadi, kao gornje i donje ustrojstvo sveta (još tada?); onda bi ovo glavno lice, bio stvoritelj, u kome pocivaju ostali oblici...

http://3.bp.blogspot.com/-c-ZUXTmwn60/T6Kh6ox0nEI/AAAAAAAAADc/E8gLrCi4zuQ/s1600/shigir_idol.jpg
http://upl oad.wikimedia.org/wikipedia/commons/7/72/%D0%91%D0%BE%D0%BB%D1%8C%D1%88%D0%BE%D0%B9_%D1%88%D0%B8%D0%B3%D0%B8%D1%80%D1%81 %D0%BA%D0%B8%D0%B9_%D0%B8%D0%B4%D0%BE%D0%BB.jpg

I jedan sasvim licni utisak, apropo rekonstrukcije njegovog izgleda:
http://www.uran.ru/gazetanu/2003/09/nu20/p1_f4.gif
Naime, posto sam nešto citao oko ostrva Bornholm, gde su nadjeni jaki tragovi zivljenja Venda ( i ne, kao robovi!), u vreme i pre aktuelizacije Arkone; digresija, ima par arheoloskih nalaza koje je Florin Kurta pomenuo u svojoj knjizi u fusnoti (msm da su kopce i nausnice, ne mogu sad napamet da se setim), na teritoriji danasnje Albanije, iz oko 7. veka...da ne dužim i da ne skrecem sa teme (da mi se pocupaju loknena glavi), iz istog prerida su nadjeni skoro nekakvi idoli tamo, i jedan, koji me upravo podsetio na ruskog idola: http://www.thehistoryblog.com/wp-content/uploads/2013/06/Gold-female-figurine-Bornholm.jpg

P.S. Preporuka rada ove Poljakinje koju pratim na akademiji, a od cijeg prezimena sam se najezio.
https://www.academia.edu/348813/Homelands_lost_and_gained._Slavic_migration_and_settlement_on_Bornholm_in_the_ early_Middle_Ages

Pa dobro, možda je trebalo umesto razlike od 7.ooo godina, pre da se pozovem na drugi, juzniji krak aka Etrusce.. iako nije nešto puno mladje: http://www.antika.it/008814_ombra-della-sera.html

Pa opet, u tom regionu ima zabrinjavajucih potonjih paralela sa ruskim idolom, ili se samo tripujem:
http://www.sbc.org.pl/dlibra/docmetadata?id=22269&from=&dirids=1&ver_id=&lp=11&QI=

Uuu, kvalitetne fotke u Slovinci.
Fala, trudim se da se iskupim ako sam bio saban...
A mogu i da zapevam ako treba!
Pozdrav!

Radim pet stvari istovremeno, pa i gresim: http://en.wikipedia.org/wiki/Golden_Horns_of_Gallehus
Nego pitanje je, posto ima i drugih crteza koji se uklapaju sa našim steccima: ili je ovaj rog pogresno pripisan, ili je kod nas svrljalo previse Danaca? Rog se datirao na oko 400. godinu, sto je opet, zanimljivo.

Lično, ne verujem u divove; sem možda u one iz Agarte.
Pa, po logici stvari je Visnji, i treba da bude visoko.
Koristili su neki premaz tipa - antisepticnog, a i okolis gde je zavrsio ga je konzervirao.
Ne znam koliko im je realna teza da nije bio ukopan (potkocili sa nekim gredama, njih prekrili kozama i ostalo..?), ali, ono, nisam siguran da je ovo iz doba kada je bog - musko. Ne zezam se, ali imam osecaj da je to zbog otvorenih usta (Asteci bi me demantovali suncem); meni je ova druga faca, bez usta, oivicena brdima pored puta, ova druga odsjajem sunca, a treca kao da pokazuje na primitivnu kucu, pored reke; pozadi, ona vidljiva kao da balavi vodu, i izbacuje gromove.
Možda me ostatak nalaza demantuje (ili moguća klinicka dg, hehe): http://www.arkur.ru/arheologia/shigir.html
Palo mi na pamet, gledajuci ih, preci Vagra, kad su krenuli sa prvim brodicima, mora da su se ugledali na neku zdelu za zahvatanje vode, poput ove sa dugom drskom i glavom ko u ptice; ali, zar im ne bi onda percpecija sveta bila kao cauldron?
P.S. Pitam se kakvog je ukusa ovaj idol, probao sam drvo u svom gradu od Drevljanskog brodica, moram priznati da je bilo ukusno.
Pozdrav!

Danas sam posebno oraspolozen zbog povratka našeg sunarodnika u otadzbinu...pa, rekoh...

Ako se secate posta od pre oko godinu dana.. jureci mesecima po Albaniji crkve i manastire, naisao sam na dva prikaza idola. Tada sam ih okarakterisao kao naše, jer i ovaj deo nalaza (poput sličnih u susjeda, ili onog iz Breze, je dokaz našeg prisustva). Niste tada komentarisali... Ponovo stavljam te dve fotke, ali ovoga puta sa dodacima u boljoj rezoluciji (zahvalite proslonedeljnoj ekspediciji, i Albanskoj akademiji nauke i umetnosti, šta god to bilo.. a da se tako zove)...

Nekom će se svideti drvena vrata aka ikonostas (O.o), nekom stecak br. 2. (meni stecak br.4, sa vertikalnim delom krsta, sa dva, čini se „suncana” polukruga, poznat gost iz Bosne... i na još nešto me asocira ali, ne mogu da se setim, pa da me ubijete...ali, ima isti prikaz na jednom steccku iz Ljutica, Pljevlje :) ), što se tiče dela tela koji, ko za inat nije ispao.. pokusacu da dodjem do druge, cele fotke..(sem, ako vi nemate bolju?)

Ideju, koje bozanstvo može da bude, bilo ko? Moram reći da sam nekako oduvek zamišljao ovako Dazboga po ruskim tumacenjima (iako se ne slazem sa njima).

- Shen Nikolla i Zoja Shna Prende, Pukes

http://i58.tinypic.com/1ovxar.jpg

http://i58.tinypic.com/6pnw9z.jpg

http://i57.tinypic.com/dvhba0.jpg

http://i61.tinypic.com/i3yxlg.jpg

http://i62.tinypic.com/35hpm40.jpg

http://i57.tinypic.com/308fc5u.jpg

http:// i62.tinypic.com/160zz94.jpg

http://i61.tinypic.com/ftpz5d.jpg

http://i60.tinypic.com/10ono1v.jpg

Ja nisam Rastko, i sumnjam da je ovde; a i ka Dereticu su odavno stale informacije. Pošto nema nikog, da privedem se kraju uz klip o najbitnijem izvoru za izgled vendskih bozanstva: https://www.youtube.com/watch?v=f8jbQOkVAeQ
Uzdravlje!

http://foto.shqiperia.com/index.php/Qytete/puka/arsMiliskaDera/Kryq-ne-Krahun-e-Kryqit

Smorio sam procitavsi kod sipaca, da se glava na guslama rezbarila, ili u zmiju, ili u jarca, ili u nekog idola vremena (ako me translate nije zeznuo); odn. u kucnog duha. Gudanje u/o kucnom duhu? Svasta.

Da li je krkavski kamen slavenskog porjekla.?
Slika;
http://tinyurl.com/n479as9

Kamenje sa rupama belorusija

http://www.kirjazh.spb.ru/history/foto_v.htm#1

Karakteristican je oblik usana kod „idola”...
...kao da duva...dushi...
„Mandalina” bi mogla objasniti,slozenu reč...VAZ-DUH...
----------------------------------------------------------
jeste, mnogo sitna a okrugla, položaj duvanja, uduvavanja, kreiranja dahom..

VAZ-DUH , VAS-DUH, VSA-DUH = SAV DUH = Sv.Duh

Suprotna priča o stvaranju po Tihomiru Djordjeviću:

Cigani iz Glogovice pričaju ovako: Kad su Jevreji bežali od Faraonaca, Bog rastavi more i oni mirno pređu na drugu stranu.. Faraonci videvši rastavljano more, nagnu za Jevrejima.. Svi se podave.. Ostane samo jedna žena… Đavo je primora da se uda za njega.. Rodi ona troje mrtve dece.. Đavo im duvao u usta, ali ne mogaše da ih oživi… Požali se Bogu a on ga savetova da duva stražnjicom u mrtva dečja usta.. Deca zaista ožive, samo što im je duša uvek zaudarala. Od ove dece postali su Cigani koji i sad zaudaraju…
http://snpzbor.org/?p=3324

Ko će se pohvata od ovih slava.. Uglavnom, smugnuo sam za komp da ispravim grešku sa oskudnim obavestenjima o Valkamonika dolini.
Dakle, Valkamonika, jelte dolina sa kamenim crtezima (oko 300.000 otkrivenih), a kako stvari stoje, i kipovima, otkrivena je relativno skoro. Nalaz je publikovao 1914.g Valter leng, da bi sa sirim nalazima crteza 30.g. prošlog veka, privukla paznju strucne javnosti. Inače, nalazi pokrivaju četiri perioda, od Neolita, pa sve do dolasak rimskih cordi.
Prva faza obuhvata crteze nastale od kraja Neolita i Bakarnog doba (4. milenijuma pre Jesue), kada nastaju prikazi topografskih figura sa umetnoscu koja je povezana sa zemljoradnjom. Odlike, serija tackastih grupacija uokvirenih u pravougaone nalik strukture, primitivnih figura kruznih, ali, i tzv. spiralnih crteza u cijem sredistu, pa, i nevezano za njima se nalaze rupe - posudasta udubljenja (jedan od segmenata na koji se i Goran osvrnuo, ne treba smetnuti sa uma). Takođe, sprilani prikazi, a uz njih i nazovi crtezi ogrlice (oblik slova U), se smatraju najstarijim otiscima u ovoj dolini, i smatra se da su savremenici megalitske umetnosti Zapadne Evrope, Portugalija, Britanija, etc.
Vise - manje se smatra da postoje i crtezi koji datiraju s kraja Paleolita (odkuda i prikazi jelena..), i ova faza se naziva i Proto-kamunijanska; po stilu srodna onoj koja se vezuje za umetnost Ledenog doba.
Druga faze odgovara u potpunosti Bakarnom dobu (4. do 3. milenijum pre Jesue, hehe), kada su se zitelji odvazili da umesto na stenama, cine antropomorfne ureze na kamenim blokovima, bilo da su u pitanju cica Glise, bodezi (tzv. Remedello), ali i zivuljke: jelen, lisica, pas, vuk. kolica i plug. Ucenjaci smatraju da oruzja uvek imaju asocijaciju sa suncem, sto bi bio aspekt koji simbolise pojavu hijerarhiskog uredjenja - ako su sebe videli kao potomke bozanstava. Nakit u obliku duple spirale od bakra, naravno se vezuje za karpatski bazen, gde su se od Neolita pravile keramicke figure Majke boginje. Jedan od meni razumljivo inspirativnih detalja je pojava prikaza nazovi ogrtaca (sličan uzor u steli „Trentino-Alto Adige”), kvadrat sa ispresecan unutar sa vertikalnim sarama, dok se na obodima strana naziru rese...
Treca faza valteline i Valmonike (Kamunijanski stil), odgovara periodu Bronzanog doba, i ove sare su najmanje istrazivane, iako je utvrdjeno da su povezane sa Luco-Meluno grupom, centralnom alpskom kulturom. Među sarama su jelte, cesci prikazi orudja iz svakodnevne upotrebe: nozevi, koplja, macevi, sekirice plug (megalitska umetnost Wartbergkultur, Germanija)... Ovde mi je upalo u oko cinjenica da su stene zapravo u ritualnom znacenju bile povezivane sa vodom..
Da ne dužim, u ovom periodu se javljaju nasi prikazi indijanaca, covekolikih figura koje imaju molitvene polozaje (Srednje Bronzano doba), kada se i javljaju prvi prikazi sa kljakavim nogama - U oblika.
A za vreme Kraja (Final?... ovo nije moje polje interesovanja..!) Bronzanog doba, valjda, zbog uticaja Proto Vilanova kulture, stil se izdefinisao kao geometrijski i statican. otuda i baje sa velikim sakama, i pravi ratnici (Indijanci - Komanceros tipa, haha), kako drže koplja, stit i (alien) kacige...hm, prve odlike jasnog izdvajanja vise kaste...

Dopuna sledi...

... Ah, ne znam gde sam stao..
Za vreme prvog milenijuma (pre Jesue) javlja se pojava nazovi kamunijske ruze, sto je zapravo pojava udubljenja u stenama grupisanih u broj osam, što se smatra simbolom koji je proistekao od svastike. Takođe, oslikavanja lova, se izgleda vezuje za obelezavanje njegove uloge u inicijacijski ceremonijama. Pošto se na početku Grozdenog doba, lovci pojavljuju naoruzani lukom sa strelama, ili kopljima, u periodu koji je zatim usledio, komancerosi su iskljucivo nauruzani sa kopljem. Konacno, u Valkamoniki, imamo evoluciju u scene koje ukljucuju lične ekspedicije, a koje ukljucuju lovca, njegovog kera (scene lova, koje ukljucuju vise od jednog jelena su retke).
Treba još reci i da kamunijanski crtezi nude najstariju verziju prikaza našeg ortaka Cernunosa, pola jelen, pola tica (?), koji ima na sebi dugacku tuniku, dva jelenska roga, nozekanju u desnoj ruci, i neku narukvicu na toj ruci (keltski torc?). Citao sam, a nešto nisam mogao da razaznam na samoj fotografiji, da iz njega izvire camac sa ornitomorfnom glavom. Pošto se pre letecih labuda, ili konja, na kraju prvog Gvozdenog doba koristio suncani camac.
http://www.con-versiones.com.ar/octubre/valcamonica10.jpg

S dolaskom rimskih cordi i hrišćanstvom - de za vu...

Da dopunim, pored datuma prve publikacije, za otkrice doline se uzima 1909. godina
- Pojava kolica sa četiri tocka se mogu povezati sa Halstat.
- Pomeranje sa ugrobljavanja ka kremaciji, u trecoj fazi.
Overiti slične radove ovog lika: https://www.academia.edu/1490641/Statue-stele_dell_Et%C3%A0_del_Rame_a_Campolungo_di_Cedegolo

Дрво Ариш има и називе
gorski mecesan, macesan.
Jedna od gliva tzv ariševa GUBA,Polyporus officinalis , bila je ranije vrlo cenjena lekovita biljka te je u starom i srednjem veku bila sastavni dio poznatog tzv. životnog eliksira.

Kad već pomenu četinare (Nadelbaum), kako su Kelti nazivali takve šume?
Kod nas svaki toponim Cetina može da se poveže sa Četinom Ščetinom (u svim slovenskim jezicima), ali da li može napr Mons Cetium ili Ketios horos da bude isto nešto uvezi sa „četinarima”?