O volovima u srednjevekovnom zemljoradničkom zakonu:
22.
Ако пастир волова примљеног изгуби и у тај дан у који во пропаде, не поручи господару вола, „како гледах вола све до тада и тада, шта му би – не знам”, нека надокнади штету, ако ли поручи нека не надокнади штету.
23.
Ако пастир волова прими од земљорадника, а касније во отишавши и одвојивши се од већине волова, оде и уђе у њиве или винограде и учини попашу, нека се не лиши своје награде, а попашу да плати.
24.
Ако пастир прими вола од земљорадника и без вести буде о волу, нека се закуне у име Господње, да му није напакостио и како није учествовао у пропасти вола, без надокнаде штете нека се сачува.
25.
Ако пастир од некуд узме од земљорадника вола и догоди му се да охроми или ослепи, нека се закуне пастир да му није напакостио, без надокнаде штете нека буде.
▲
003
▼ 26.
Ако се пастир о губитку вола или о (хромости или ослепљењу заклео и после се докаже са) два или три (сведока) достојна поверења, да се криво заклео, нека му се језик уреже и штету за вола нека да господару.
27.
Ако се неко вргне дрветом или сечивом у рукама својим и охроми вола или ослепи, није невин, већ нека надокнади штету, ако ли, пак, са каменом, нека не надокнади
http://www.monumentaserbica.com/rukse/ruknew/prevod/zemlj_prevodS.php?a=1