http://www.mediafire.com/download/5maewyfny1l9sm3/WinRAR_5.10_32bit_&_64bit.zip

1.Unzip (staviti na desktop)
2. Otvoriti folder u kome se nalaze tri ikonice (u slučaju da ste nepoverljivi.. do sada bi se antivirus već oglasio, osim ako sam predobar za njega)
3. Instalirati onu ikonicu koja lici na lepo obojen kofer (ona koja nije je za 64bitni, i to ne dirati, ili obrnuto; ako imate 64 bitni, ona je lepo obojeni kofer nalik). Uglavnom, ne može da se napravi steta, jer operativni sistem neće dozvoliti ako ste kliknuli na pogresnu ikonu.
4. Copy treću ikonicu, koja se zove rarreg.key, i paste u:
udjete na c particiju, pa u folder program files, pa u folder winrar
i tu paste (zamena postojeceg kljuca).

Posle svega, kad pakujete pdf uz winrar, desni klik na njega
i add to archive; sve je podeseno da samo radi samo udrite na Ok.

Jednom moram da krenem da se vezbam.
Posle par sati mi je pao keltski Kopaonik na pamet, ali već sam naskrabao ovde...
Kad pre predje sve one materijale... nadam se da nisi zaboravila Radoslava Rotkovica!

Uzgred, kako to da se izjednacava Ognjenbog i sa Dabogom (Radagostom)?

Uzgred, posto ovde nikad nije bilo pomenuto (a često docaravam),
iz knjige Sretena Petrovica - Sistem srpske mitologije:
Перунов култ у Пољској. Недавно сам од једног пријатеља примио исечак из новина у коме је прештампан древни текст о прослављању Перуна, објављен још давне 1856. године у „Haliczanin Kalendart, 1856, Lwow” под насловом: „Светилиште Перкуна у Ковну”, а односи се на значајан
документ с почетка XVII века, који је био у архивима запретен. Ево тог извештаја.
Писац текста обавештава, најпре, како се на улазу у „Ковно из Пољске краљевине, после царине са леве стране, налази оронула грађевина, која је по предању била светилиште Перкуна, али писмених доказа који би поткрепили такву претпоставку или уопште нема, или су до данас сакривени у архивима конвенских манастира”. „У мојим истраживањима пошло ми је за руком да пронађем древни рукопис који садржи хронику или опис земље пруских мајстора који је написао Marcin Murinias 1606. а издао Szymon Kempinius. Из те хронике црпио сам информације о том светилишту”,
како следи:
'„Перкун је имао храм под разгранатим храстом који је сматран светим дрветом, на његовој
десној страни налазио се дрвени кип, коме су становници Жмуда и Литванци палили
храстовину која је непрекидно горела. За то су били задужени Вајделоти или слуге храма чија
је обавеза била да пазе да се та света ватра никад не угаси. Јер, у супротном случају, ако се због
нечије непажње ватра угаси, он би био кажњен смрћу. На левој страни храста налазио се тзв.
други Patrimpos, који је био у облику склупчане змије и у чију је част сваки становник Жмуда
и Литванац чувао живу змију у кући и хранио је млеком. У трећем углу тог светилишта налазио
се још један дрвени кип под називом Патело, у чију је, опет, част сваки домаћин у кући својој
чувао главу човека. Светост тог храста, око кога су стајала три кипа, означавана је прекривањем
платном на око осам лаката изнад земље. Испод тог застора није никоме било допуштено да
уђе, осим највишем свештенику и његовим помоћницима. А када су верници долазили да
принесу жртву, ти застори су подизани и било им је дозвољено да се моле. Перкунос је био бог
грома, грмљавине и кише. То име је сачувано до данас у литванском језику, и означава гром.
Ковно које је основао принц Кунос, син Палемиона, некад је било снажно погранично утврђење
и одбрамбени бедем Литве. Зуб времена једва да је до данас оставио рушевине зидова куле.
Тамо где се народ скупљао да би одао почст Перуну, сада се окупља да би се забавио вештином
лепог говора, балетом” (Murinias, 1606).

Blagodarim! Na Ostrvu sam...pa, dok imam net.. sve postizem ;)

Aaa, u to zapetljanje se ne usudjujem, jer mi onda srpski jezik nije jasan uopste. Kad pomislim na ostrvo, ili ostrvce, meni je sada asocijacija na ime Ostera, i plemena i boginje, i nije mi jasno šta izvorno znaci reč sa kojom mi danas oznacavamo parce zemlje usred nečega...to, ili nešto druge. A ako tako krenem, problem. Jednom sam probao od tocka pa sam se pogubio. Kako se kod mene na selu kaže i cekrk (blisko cakra, i skoro isto znaci), i ako je to oznaka za tocak, šta onda znaci tocak, i kakve opet, sile prizivam u kolektivno sa ovim imenom...pa sam odustao zbog mira u glavi.

Da sam malo promislio pre komentara, a ne impulsivno na prvu loptu, ne bih pogresio oko imena. Odgledah emisiju još dva puta i skontah da oko imena kop teško da su Nemci pogresili; sem ako ne bi namerno, nije im u prirodi, ai slaze se sa tvojim pojasnjenjem imena rovokop. Def. msm da je keltski naziv, i bez obzira sto nema trenutno nema nalaza prethodnog keltskog prisustva, ocuvali smo to ime.
Cudan mi taj ostrvski trip sa lokacijom hramova, ko da je preuzet iz Starog Rima...Etrurci.

http://žena.blic.rs/data/images/2012-06-08/26931_bled2-i1al5_iff.jpg?ver=1339155901

Haha, neka korist i od ovog magazina.

„Tabanac”, pitao sam te pre oko godinu dana, bas u vezi Bleda, imaš li kakvu pretpostavku, posto je boginja Ziva bila vise - manje obozavana od strane jednog plemena, šta su čak, tamo tražili? Znam da podno te strane Alpa ima nekih vendskih arheoloskih nalaza koje je i Florin Kurta prenebegao. Možda je blisko 623/632. godini..

Pozdrav!!!

Arapski geograf i etnograf Masudi pominje, na Crnom bregu,
gradjevinu koju je podigao jedan slovenski vladar, u kojoj stoji idol u liku coveka već zaslog u godine starosti, sa stapom u ruci, kojim vadi mrtvacke kosti iz grobova; uz njegovo desno stopalo nalaze se figure raznih mrava, a uz levo crnih ptica: gavranova i drugih, kao i crnaca?
Bi li pogadjali? Dabog, možda.

Da li ste čuli sa Bjesomar a? Imam postavku.
Ovo mar jeste indikativno.
Ako je Jarilo prolecni bog, pogubitelj zimskog nazovi bjesa, Bjesomara.
Bjesomar je zimsko sunce, i nazovi bog smrti; ruski Kostej (?)
Opet, savez plemena Bosut (?), je koji vrag obozavao njega!?