trag
(xy)
2014-02-13 03:40 AM
Pripadnici „Mlade Bosne” su u Sarajevu 1914. dovršili niz atentata duži od šezdeset godina. Italijani, Mađari, Hrvati, pa čak i Meksikanci napadali bečku carsku porodicu. Svi nose oreol heroja i mučenika.
http://novosti.rs/vesti/naslovna/drustvo/aktuelno.290.html:477538-Na-Habzburge-svi-udarali-a-krivica-samo- Srbima
U čitavoj prici nema vise nagadjanja. Sve je jasno. Monarhija Habzburgovaca je zelela da „zgazi” Srbiju za sva vremena, atentat Principa je namesteni povod. Samo su cekali priliku koju će da iskoriste i krenu sigurni da posle toga Srba vise neće biti.
Malo morgen ))) izjalovio im se plan, a i ovaj sada, 100 godina kasnije.
Za godinu, ili dve, Srbiju necete prepoznati. Prvi koji će platiti ceh su metuzalemi iz SANU, a onda redom, po zasluzi.
patriota-b
2014-02-17 10:35 AM
trag
(xy)11. februar 2014. u 14.18Gavrilo Princip je nevin.
##
Gavrilo Princip je s tačke gledišta zakona Habzburške monarhije kriv za ubistvo, a da li je još i za veleizdaju nije tako ni bitno.
Ustvari, ako je Gavrilo kriv za veleizdaju, tj. kao habzburški podanik, onda svaka konstrukcija o krivici Kraljevine Srbije pada u vodu. Kad bi podgovaranje nekoga u međunarodnim okvirima bilo krivično delo onda bi Papa svaki čas morao za nešto da odgovara.
Austrija je kriva što je problem nastao na svojoj teritoriji (mada je pravilnije reći „teritoriji pod svojom kontrolom i odgovornošću”) veštačkim konstrukcijama prenela na drugu državu.
Takođe je Austrija kriva što je dovela svojom politikom do toga da se ubistvo nadvojvode posmatra kao nužan čin.
Za nas je potpuno nebitno šta Austrija smatra, i dali neko Principa smatra krivim ili ne.
Pravo i pravda se brane oružjem, kako tada, tako i sada.
trag
(xy)
2014-02-18 03:19 AM
Danas bi bilo poželjno u Srbiji pravdu braniti, od domaćih parazita i debila, makar motkama, taljagama, kocevima... masovno i nužno, ali nema ko to „oruzje” da uzme u ruke.
Da ne pricamo o ozbiljnijim poduhvatima, atentatu, nema Srbija vise junaka, osim onih što se drce preko tastature.
Narod se pokoka između sebe, malo po malo pustaju krv jedni drugima, moral se srozo toliko da se po njemu gazi.
Cudo nevidjeno.
Sokirana sam cinjenicom da su Srbi dozvolili da padnu tako nisko, pojedinacno i kolektivno, i nemam opravdanja ni za koga.
Ej bre, 3 % Srba su dostojni potomci slavnih predaka, ali međusobno neprepoznatljivi u masi izopacenih dusa i umova.
Razocarana sam u nas narod, u njegovu neslogu, nemoc, pasivnost...a posle su nam svi krivi, svi nas mrze, oce da nas satru...
Ne treba nam veci neprijatelj od nas samih, da se tako izrazim, mada ja ne spadam u tu kategoriju.
Tvrdim vam da su mi se kao Srbkinji divili svi koji me znaju, a sad pocinjem i sama sebe da odvajam iz mase koja nosi casno SrpskO ime, ali ga nije dostojna (mislim masa, ne ja).
Da bih bila SRBKINJA ne moram znati ništa o avionima i kamionima, atomima, istoriji, i tako laznoj, muzici, ili rudarstvu, dovoljno je da ja budem Ja.
I mladjani Princip nije imao znanje akademika, ali je bio SRBIN, a svako od nas, pravih SRBA, ima uticaj i ostavlja pozitivan trag u zivotu, makar na uzi krug znanih i neznanh.
I sa casnom i zadovoljnom dusom Srbkinje vidim sebe tu.
