‘Sun Sentinel’

Evo već 15 gogdina življena u Pompano Beaču na Floridi a ja svako jutro žurim na zajedničku terasu bildinga 40 u Palm eriji. Hitam da podignem uspravno novine uza zid za miss Dee. To je jevrejka od svojih 80 i kusur godina i sa mukom hoda.
Posle saobraćajke koje je imala još se teže kreće i još teže savija. Primetio sam to prilikom jednog njenog podizanja dnevne štampe posle nesrećnog slučaja koji je imala sa svojim autom. Tih tridesetak samtimetara napora manje njoj dosta olakšava pokret i ona lakše dođe do ‘*Florida Sun sentinel’a. Ja usput istegnem zadnju ložu zarđalih sportskih mišića, uspravim se i vežbajući sam sebe ‘bacim par bokserskih direkata’ u prazno pa pogledam u nebo. Ono je nekad zatamljeno, nekad svetlo u zavisnosti u koje doba godine obavljam rutinsku radnju. Ima jutara kada novina nema ispred njenih vrata. Tad sam razočaran što je bila vrednija od mene to jutro a ja se, eto vraga uspavao. Volim kad mi dan počne dobrim delom. Siguran sam da je i njoj kad podiže već uspravljene novine drago što neko misli na nju. Što je neko zbog nje rano ustao, načinio mali fizički napor i uvažio je kao ‘personu’. Sigurno se posebno iznenadi u cik zore kad ja inače pratim suprugu na posaso. Dečko koji raznosi novine po običaju ih samo pobaca po hodniku u svojoj žurbi da obavi posao na vreme . Ona je Amerikanka i njena deca obuzeta neodložnim obavezama žive daleko u Kaliforniji. Svrate jednom u pet godina na tri dana, odsednu u obližnjem hotelu i tako se lepo druže. ‘Američka šema’. Ja se mislim, ‘ima Boga’, i mojoj će usamljenoj bolesnoj majci neko tamo daleko u Beogradu pridržati vrata, poneti tešku torbu i pomoći da obavi najpotrebnije. I ona će se obradovati, osmehnuti i zahvaliti dobročinstvu. I njoj će neko ulepšati dan.