Ne sali se sa americkim zakonima kad je u pitanju ostavljanja dece same, danju možeš da ih ostavis ako su 12 godina a nocu ili na nekoliko dana ne znam. Ne verujem da može ako su mladji od 16 ili 17.

Sto znam rodbine i prijatelja u USA, niko ne ostavlja tinejdzere same ni jednu jedinu noć.

-------
Desilo se to vise puta tokom mojih teen godina i šta da kažem sem HVALA im za te lude i nezaboravne noći:)))))
-------
^^
OO

khm, khm, hm... da procistim grlo :)

Pa ti onda Lili sretjo možeš da posaljes muza na neki vikend, sa klinci naravno, i da se malo podsetis...

ništa lepse nego kad matorci odu.. secam se prvog maja, nekoliko dana, sestra se nije vadila iz pizame i kreveta, a ja sam dolazila kuci samo kad ogladnim.. meni nekih 14 ili 15 godina, a ona četiri godine starija..

bila je suvise velika razlika u godinama da bismo pravile zurke.. ko bi posle spremao stan

par godina kasnije, matorci na rancu, vracam se ja iz grada, a njoj doslo drustvo kuci.. sede, tjutjore nešto anemicno i cugiraju laganini.. sve uredno i otmeno.. al mom baksuzu od sestre to je bila prva i jedina zurka.. pocela njena simpatija meni da se nabacuje..

još malo kasnije, kad se udala, bilo mi je interesantno da ne dodjem kuci celu noc ali nikad nisam znala da li će moji da se vrate sa ranca ili ne.. onda je bilo .. dodjem kuci u vreme kad treba.. pa ako ih nema.. teraj dalje.:))))

E moj Sretjko, da posaljem negdje muza i djecu na dva dana, najradije bi ih prespavala! Ima već 4 godine da nisam odspavala ko covjek.

Ja sam veoma rano ostajala sama u kuci, nisam još ni u skolu posla. Tata i mama su radili, u mom gradu nije bilo obdanista, pa su tada skoro sva deca ostajala sama u stanu.
Kasnije, negde oko moje 9-10 godine, ostavljali su me i nocu samu.
Moji su često isli na zabave, doceke Novih Godina, u noćniprovod i ja sam nocu ostajala sama, ali naravno, tada je bilo drugo vreme.
Nije bilo kriminala, droge, provale stanova... mi ni nocu nismo zakljucavali vrata.

Drugo je Amerika, ja bih tu bila veoma oprezna kad su deca u pitanju, mada ja mislim da su mladi sa 18 godina već uveliko zreli da ostaju sami kod kuce.

Moja cerka je sa svojih 15 godina otisla 250 km daleko od kuce, na skolovanje u Beograd.
Od tada živi potpuno sama u iznajmljenoj garsonjeri, desavalo se da se i po mesec dana ne vidimo, ali nikada nije bilo nikakvih problema sa njene strane, ni u skoli ni van skole.

Zavisi to puno i od deteta, od drustva u kom sem se kreće do osecaja za odgovornost.
Ja sam uvek insistirala da upoznam njene drugove i drugarice, pa i njihove roditelje, da bih imala predstavu sa kim se druzi.

Sva ta deca su veoma dobra i pristojno vaspitana. Cerka često dovede svoje drustvo na par dana kod nas kuci, desi se da smo mi tada na putu i oni ostanu sami, ali nikada nije bilo nikakvih problema.

Moj stariji sin kad je imao 12 godina i kusur meseci, cuvao je ovog mladjeg (15 meseci) od 9h-15h. Toliko se lepo brinuo o njemu i doveo ga u red da mogu čak i ja da mu pozavidim:)) <<

Bez uvrede, meni je ovo neshvatljivo, neodgovorno i nekako neroditeljski.
Velika je odgovornost 15-omjececna beba za dijete od 12 godina, ma koliko to dijete bilo zrelo i odgovorno.

„Moj stariji sin kad je imao 12 godina i kusur meseci, cuvao je ovog mladjeg (15 meseci) od 9h-15h. Toliko se lepo brinuo o njemu i doveo ga u red da mogu čak i ja da mu pozavidim:))”

Draga mama, izgleda da se vi to shalite sa nama, jer dete u 12 godine je u shkoi od 9 do 15. Ai i bez obzira da je to samo bio vikend, opet mislim da je to jako neodgovorno ostaviti bebu takorechi sa detetom od 12 godina toiko dugo nasamo.

Nadam se da ste se shalili!!!

Mi svi pricamo o dva razlicita pristupa problemu. Ja sam od ovoliko ili onoliko godina ostajao/la sama... i ja sam! Spavala sama u kuci od 10 godina a otisla od kuce sa 14 u veci grad na skolovanje. To je kod nas u to vrijeme bilo normalno jer je tako vecina radila: nisu moji roditelji nikoga obavezali da se potpise kao staratelj da nadgleda maloljetno dijete. Ne znam da li je to obicaj i danas, ali pretpostavljam da kod nekih jeste. I nema toga zakona koji roditelje sputava u tome.
Pokusajte u nekoj zapadnoj zemlji ostaviti dijete da spava samo u kuci od 10 godina ili da ide u drugi grad na skolovanje sa 14 godina bez nadzora! Sam taj cin je „prekrsaj” sam po sebi, može prvi komsija da te prijavi i da ti oduzmu djecu i daju nekome drugome pod starateljstvo. Ne znam kako se u kojoj državi zove ta socijalna ustanova koja je za te slučajeve zaduzena. A o tome da se još nešto nepredvidjeno desi (ne mora dijete uopste biti krivo za neki slučajni dogadjaj) tek onda je odgovornost roditelja povrijedjena.

Znaci nije pitanje da li dijete smije ostati samo, da li je ono zrelo, odgovorno itd. Pitanje je da li mi, kao roditelji, to smijemo uraditi?

Za mamu kojoj sin od 12 cuva brata. Iz licnog iskustva (i sama sam često cuvala mnogo mladjeg brata) ne vidim tu ništa pozitivno: braca i sestre treba da budu braca i sestre a ne „kvazi majke ili kvazi ocevi” mladjima od sebe. To ostavlja posledice u odnosu između djece za čitavi zivot,a roditelji, kad djeca porastu, dobijaju veliki minus u ocima istih.
Kako bih se rado sjecala igara kojih sam se igrala sa mladjim bratom umjesto što se sjecam kako sam ga kupala, mijenjala pelene, pripremala „flasicu”... Kad se sjetim svih tih dogadjaja, iako sam inače bas miroljubiva osoba, dobijem zelju da svojim roditeljima saspem u lice sav bijes koji lezi u meni još od djetinjstva. Izbjegavam i da razmišljam o tome, da ne bih napravila rusvaj. A i brat ne osjeca bolje. Trebalo nam je oboma dugi niz godina da to sagledamo i jedno drugom opisemo svoja osjecanja.

Eto loco, ja nisam bila u internatu niti kod rodbine. Bila sam podstanar u kuci sa još jednom djevojcicom mojih godina i sa dvije studentkinje... Ja jesam bila i „zrela” i odgovorna, ali sam bila dijete, i znam još mnogo takve djece iz moje generacije koji su zivjeli slično. Gotovo niko od tih nije postao ni pijanica, ni narkoman ili tome slično, imali smo naših malih „prekrsaja” ali me jeza uhvati od toga kojima smo sve opasnostima bili izlozeni. Moj muž je imao sličnu sudbinu i to je sigurno razlog sto u mnogima stvarima imamo identicna mišljenja.

I još nešto da dodam; „prosetajte” malo do sajtova americkih sluzbi bezbednosti pa pogledajte tačno u brojku koliko je u ovom sada trenutku u USA broj nestale dece od najranijeg uzrasta pa do adolescencije. Zastrasujuce!

Možda taj podatak trgne pojedine.

ali sad mi nije ni malo zao niti se kajem sto sam je tako rano odvojila od kuce.

=======

A da je bila silovana? Da je neki manijak osakatio ili još nešto gore? Da su je jednostavno, kao što se desavalo i tada kao i danas, odvukli u Italiju ili bilo gde drugde i naveli je na prostituciju,m?

Mislis da toga nije bilo? Mislis da danas nema?

Šta ćemo sa narkomanijom? Oh znam - ne moje dete, ja ga bar poznajem. Jel tako? A zar isto nisu na nekim sličnim pocecima izgovarale neke druge majke cija su se deca nasla u raljama narkomanije,m?

Šta za tebe znaci pojam „belo roblje”? Jesi makar nekad u crnoj hronici naisla na tragicnu pricu sa jednim od pomenutih scenarija.

Pratite šta pišem i razdvojite; na jednoj strani je zakon vezano za taj uzrast. Na drugoj odgovornost roditelja koji uz uvek podesnu ispriku sebe opravdaju za svoje postupke pa potom pomenute zakone pocnu da krse.

Ma razumem veoma jasno o cemu govoris. Svasta se desava i kod nas i u svetu. Nikada ne smemo biti potpuno sigurni i 100% verovati samo svojoj deci, ja nisam od tih pristrasnih roditelja.

Sa druge strane, ne možemo decu ni pod stakleno zvono drzati. Kako ćeš da ga skolujes ako u tvom gradu ne postoji skola koju dete želi da uci?
Moras da ga posaljes u drugi grad, pa šta mu Bog da.

Meni se jako svidja sto je to u drugim državama dobro organizovano, kod nas ti je snalazise sam kako umes i znaš.

Meni se kosa dize na glavi kad slusam „ponosne” roditelje koji pricaju kako salju decu od 5 godina u prodavnicu (po pivo i cigarete)i kad vidim klince tog uzrasta same na igralistu. O ostajanju kod kuce maloletnog deteta bez nadzora odrasle osobe da i ne govorim. Stvarno bi trebalo uvesti neki test roditeljstva pre nego sto pojedini ljudi dobiju decu!

Zenska glavo zašto sad ostavljas tako pakosan komentar na racun americke djece? Ništa od ovog nije istina. Možda pišes o djeci koja se bave prostitucijom? Onda si pogrijesila kontinent.
Primi kritiku ako hoćeš, ako ne, ne moras da izmišljas i osuđuješ dvanaestogodisnjake, ipak su to mali andjeli.

E pa moraces da me trpis jer ponekad i kritikujem. Naročito kad neko laže i lupeta.
A moj...cipela broj 39, velika sapa, šta's.

Draga moja, pojedinacni slučajevi se mogu navesti kao takvi ali reci ovo:

>>>Aha, zreli su da u tim godinama imaju sexualna iskustva, da se pentare na stiklama i sminkaju, da se smucaju po gradu do 23h golih stomaka, da se farbaju<<<

sto opet nema veze sa slučajem u skolskom autobusu...

A što se tiče broja, šta da radim, da je manje stopalo možda bi padala na nos? lol

da je manje stopalo možda bi padala na nos? lol

===

:p

Pa ja sam od polaska u 1. razred ostajala sama kod kuce - ne preko noćidoduse, ali ipak, i prije i poslije skole. Skola se raspustala oko 1h, a mama s posla dolazila oko pola 4. Takodjer, moji su ujutro isli na posao oko 6-7h a ja nešto kasnije. Ih šta sam puta tako prespala...:)))

Jednom sam čak i preko noćiostala sama...ne sjecam se koliko sam godina imala, isla u osnovnu...ne vise od 10 ja mislim. Brat dobio astmaticni napad i moji ga odveli u hitnu a ja ostala sama u stanu. Onda sam nešto cackala budilnik i mislila da sam ga pokvarila, pa sam brze-bolje zaspala i oni kad su se vratili iz hitne nisu mogli da me probude uopste a ja ostavila kljuc u bravi. Ni lupanje, ni zvonjenje, ma ništa. Na kraju tata presao s komsinicinog balkona na nas pa mi lupao na staklo... :))) Eh kad se sjetim...

E moja kriska... poznato mi je sve to. Ni ja nisam nikoga smijela da dovodim u stan bez pitanja. Međutim, ko to još slusa, je l? I tako ti ja zovnem drugaricu iz razreda kod mene (a ona zivjela u istoj zgradi samo na 1. spratu) i mi se zaigrale tako da nisam ni primjetila kad je prošlo vrijeme. Kad ono zvono na vratima!! Lele... Ja onako „Koooo jeee?” Kao ne znam... I ja šta ću, ja ti ovu drugaricu izvedem na balkon i kažem joj da cucne ispod prozora i da ceka dok je ja ne prokrijumcarim do ulaznih vrata kad se mama i tata budu raspremali. A napolju bilo pohladno bas...

I tako cuci ona na balkonu... pita mene mama (vidjela papuce neke velike u hodniku) - pita cije su ono papuce... Slazem ja kako sam ih nasla napolju i donijela kuci. Kaže ona - pa zar ti nije receno da ništa s polja ne donosis kuci, idi vrati ih tamo gdje si ih nasla.

I tako ti ja uzmem papuce i pred vrata od ove drugarice...ali i to je moralo biti strucno izvedeno jer su se njezina ulazna vrata vidjela sa prozora naše kihinje i trpezarije...pa da ne bih rizikovala da me mama slučajno vidi gdje vracam papuce, ja ih sa hodnika frljuknem njoj pred vrata. I vratim se kuci. Za to vrijeme, drugarica još cuci na balkonu i cvokoce.

I ode tata da se rasprema u spavacu sobu - a taj prozor gleda na nas balkon, između ostalog. I stao covjek pored prozora, skida kravatu... i naravno zove mamu poslije malo vremena... Vidjeli su Ines na balkonu... :))) hahaha I onda mi još odrzali predavanje jesam li normalna i sto sam dijete ostavila na balkonu:))) cccc

meni jedino nije jasno zašto jednostavno nisi mogla reci roditeljima: dosla mi drugarica da se igramo. čemu to sakrivanje? dobro da te otac uhvatio s Temudjinom pa da si ga sakrila na balkon, ali jadnu Ines...ne daj se Ines;)

da. mi smo uglavnom slusali roditelje. kad malo bolje razmislis, dobro je da ti i Ines niste kakav kurslus napravile u stanu, upalile sporet, kuvale, peglale i ko zna šta djeci padne na pamet. zato roditelji i nisu zeljeli da iko bude u kuci dok nisu tu.

ove zurke kao kod kriske su standardne. to rade svi tinejdzeri bez obzira odakle su. naravno, big no-no.

eee, a šta da je kugla ne daj boze neku pogodila...zato je ovaj americki zakon pravi:)

Ovi što se plaze nose 45, garant. :o)

====

Zeru je manji..broj :p

Mislim da je 18 najbolje. Dosta zavisi i od samog djeteta, ali svako ispod 18 bi jedva cekao da roditelji odu i da napravi deni derkek, da pozove drustvo itd.

----------------------

eh, pa to i ovi od 18 jedva cekaju... i od 19... i 20... itd... :)