Спасимо Удружење жена жртава рата Републике Српске!

У изводима доле у тексту видећете о чему се конкретно ради, ево и линка, са подацима девизног рачуна за уплату новчане помоћи:

http://srbinaokup.info/?p=80203

Следе изводи из текста са горе наведеног линка:

„У протеклом Одбрамбено-отаџбинском рату страдале су и многе Српкиње. Биле су затваране и мучене од стране припадника ткз. Армије БиХ, ХВО-а и регуларних јединица ХВ-а у логорима, сабирним центрима и приватним затворима широм цијеле БиХ под влашћу Сарајева. Преко 2560 тих жена је умрло у најстравичнијим мукама. Један број је успио да преживи и данас се налази у веома тешком стању, саме, болесне, психички пропале или много оштећене, незапослене и без средстава за егзистенцију и на маргинама свих друштвених збивања. Да се о њима и њиховој патњи сазна више у јавности, побринуло се једно удружење из Републике Српске, а слободно се може рећи, једино такве врсте у цијелој РС, Удружење жена жртава рата РС. Недавно, током Београдског сајма књига, у протеклој 2016. години, неуморна и агилна предсједница тог удружења, Божица Живковић Рајилић је имала част да лично Патријарху Српском господину Иринеју уручи збирку од петнаест исповјести тих српских мученица, које описују сву тортуру и пакао кроз који су прошле. Ради се о монографији ”Наша исповијест – жене жртве рата из Републике Српске 1992-1995„. Ова монографија је специфична по томе што садржи аутентиче изјаве петнаест преживјелих жена жртава рата из РС, чиме је та књига уједно и јединствен докуменат од историјског значаја. Јер, тиме се коначно руши већ утабани стереотип и противничка ратна пропаганда да су током рата деведесетих у бившој БиХ искључиво страдале само муслиманке из Босне односно и по која Хрватица. Српкиње, бар досада, једва да је неко уопште помињао исто као жртве тог немилог рата. Да се та слика коначно почне мијењати, за то се потрудило управо ово Удружење! У то више треба да зачуди чињеница да до скоро три и по година у РС није ни постојало једно такво удружење, које би окупило ове паћенице и које би се старало о њима, иако се које шта о њима ипак ту и тамо знало! Да се и та слика промјени, шестог децембра 2012. године је основано досад једино удружење такве врсте у Републици Српској, ”Удружење Жена Жртава Рата Републике Српске„, у Броду, а регистровано је у мају 2013. године. Присјетимо се на тренутак натписа у свјетским новинама, сјетимо се слика које су обишле (западни) свијет из Сарајева, Сребренице, Тузле итд., сјетимо се и дјелатности ”Мајки Сребренице„, да би на прави начин схватили историјски и друштвени значај постојања овог јединственог и заслужног удружења под вођстом Божице Живковић Рајилић! Ваљда ће нам свима потом бити много јасније колико је битно да овакво једно удружење постоји и опстане, за српски народ и друштво подједнако као и за саму Републику Српску, и да се коначно чује и глас српских жртава, у овом случају Српкиња заточеница!

(...) Зато на крају овог приказа желим да се и ја прикључим апелу госпође Божице Живковић Рајилић да од свог вишка, колико је могуће, донирате бар по неку симболичну своту да им помогнете да одрже сједницу Скупштине удружења и да се не угасе, или да одрже још по коју психотерапеутску радионицу, а да не говорим о јенократној помоћи чланицама у болницама, за лијекове, о трошковима телефона итд.! Блаженопочивши Патријарх Павле је имао, између осталог, једну поруку коју је, чини ми се, највише нама Србима понављао и тако нам је оставио у аманет, а то је да будемо људи! Дакле, будимо ево сада људи, и помозимо опстанку Удружењу Жена Жртава Рата Републике Српске! Без ваше помоћи, у најскорије вријеме прети гашење овог удружења, зато пожуримо се и учинимо то племенито дјело!

Др Дарио Видојковић, историчар”

Сад је вријеме да се види ко је ко!