Модерна српска азбука има 30 ћириличних слова и свако од њих представља одговарајући глас. Саставио ју је Вук Стефановић Караџић 1818. године мада је као званично писмо у Србији призната тек 1868.
Он је из руске грађанске азбуке, која је у то време употребљавана и код Срба, изоставио сва непотребна слова: i, ю, й, ъ, ь, щ, я и др., а у своју реформисану азбуку унео шест нових слова: ћ, ђ, љ, њ, ј и џ. Слово ћ Вук је унео из старе ћирилице; ђ му је начинио Лукијан Мушицки према ћ; љ је спојено слово од л и ь, њ је такође спојено слово од н и ь; ј је узео из латинице, а џ из румунске ћирилице.
А а Н н
Б б Њ њ
В в О о
Г г П п
Д д Р р
Ђ ђ С с
Е е Т т
Ж ж Ћ ћ
З з У у
И и Ф ф
Ј ј Х х
К к Ц ц
Л л Ч ч
Љ љ Џ џ
М м Ш ш
http://www.skolarac.net/index.php?option=com_content&view=article&id=1122:2008-12-10-12-47-32&catid=236:200... -12-10-52&Itemid=168