Lesnik-lako.
To je ko korov, posle nećeš moći da ga istrebis. Pa zasadi to kad malo poraste, ako ti bas treba.

pa taj koji si zasadila može da nikne i druge godine ! Postoji vise vrsta pitomog lesnika koji se uzgajaju. Treba znati neke karakteristike o njima. Lesnik može da se razmnozava vegetativno, nagrtanjem, kalemljenjem i polozenicama. Najzgodnije je polozenicama i kad pusti korenje onda se rasadi. Onaj koji je sadjen iz semena najsporije napreduje. Primera radi, vocka koja se dobije vegetativnim razmnozavanjem daje rod tek u četvrtoj godini ( a najveci rod od 8 do 18 godina). Vocka koja izraste iz semena pocinje sa rodom 3-5 godina kasnije nego ona dobijena vegetatinvim razmnozavanjem.
To nisu jedine zavrzlame kad je u pitanju pitomi lesnik. Obično se sadi po 5 razlicitih sorti zbog sterilnosti. Lesnik jeste jednodoma biljka, ali se desava da ili muski ili zenski cvetovi cvetaju ranije jedni pre drugih, pa je rešenje nadjeno bas u gajenju drugih sorti u blizini (do 20 metara). Ima i odredjene klimatske i pedoloske zahteve (nisi napisala gde si, ali to je biljka srednje i severne Evrope i jedna od najstarijih vrsta). Živi 80-150 godina.
Seme se inače sadi na 5 cm dubine u vlaznom pesku i drzi se do marta, kasnije se presadjuje. Razmnozavanje semenom se radi u slučajevima ukrstanja sorti. Lesnik živi u simbiozi sa gljivom mikorizom i smatra se da od nje dobija azot, pa se zato on djubri uglavnom sa kalijumom i fosforom, tj, pribegava se NPK djubrivima sa najmanje azota.

Kao sto vidis, može biti i komplikovano, sve zavisi od sorte kad je pitomi lesnik u pitanju, nacina razmnozavanja, a i drugih faktora. Za 'francuski' lesnik nisam čuo, možda imaju neku sortu, ali najveci proizvodjaci su Turci. Italijani i Spanci.

ma podnosi on dobro niske temperature ( i -25), u cvetanju i do minus 9. Treba mu rastresito zemljiste, koren mu nije dubok ali je vrlo razgranat. Kad se rasadjuje kopa se rupa u precniku 1 metar i pola metra u dubinu, ide i djubrenje. Ima i stetocina koje ga napadaju (grinje), znaju i plodovi da budu crvljivi, znaci potrebna je i zastita insekticidima, a i protiv pepelnice. Divlji je nešto drugo, ali su mu plodovi sitniji.
Možda nije loše da pitas po lokalnim rasadnicima, to su najbolja rešenja jer se uglavnom u njima prodaju sadnice koje odgovaraju tom klimatskom podrucju.

pa, bolje je da zna kako se to radi, pa će možda da kupi sadnicu i ranije dodje do svojih lesnika. Možda će i iz semena biti nešto, ali za to treba imati strpljenja. Mada, pitanje je i od koje su godine te semenke i kolika im je klijavost, nije to seme ambrozije pa da može da isklija i posle 20 godina.