Secam se ruze moje majke,bese puzavica i nekako,puzala je po ogradi dvorista.Lepa,zarko crvena.Prkosila je i bila je ponos moje mame.
Bese mnogo cveca u dvoristu,divnih ruza,bozurova,margareta koje su okruzivale zelenu,uvek lepo pokosenu travu..
Umre majka,umre otac i ognjiste zapuste.Mi svi na svoju stranu,raste korov jer,koliko god da ga cistis,ako tamo nisi,buja korov.
Pre par godina,odem da obidjem imanje ( nerado to radim jer vrlo teško ponosim dolazak ).Dodje stara strina na imanje i pita:Dete,bili da ti iskopam maminu ruzu,cokot.Ponesi je sa sobom.Ko zna,šta će biti sa ovog.
Obradova me strina,ode donese alat i iskopa koren,divne mamine crvene ruze.Uzmem još najlepsi bozur na svetu i donesem u ovu EU zemlju.
Zasadim je u dvoristu moga stana.Par godina nakon toga,kupili smo kucu i kad sam posla iz stana,uzela sam ponovo uspomene na vrt koji je uredjivala najlepsa ruza mog zivota,moja mama.
Sad,cveta evo malo pre je zalivah.Bozur cveta,istina ne onako kao pre.
Bas lepo secanje,izadjem par puta na dan da vidim,ima li još koji pupoljak.Ukrasava mi dvoriste,okrecu se ljudi,ona ne da u sebe gledati.A ja ponosna na ruzu,kao i moja mama.