Оснивач Светског економског форума Клаус Шваб ради на томе да такозвана четврта индустријска револуција постане стварност – где је између осталог визионар о томе да се човек и машина споје у нову врсту бића које ће застарити постојеће човечанство. Централни инспиратор животног дела овог технократског ултраглобалисте је израелски историчар, писац и филозоф Yuval Noah Harari.

Харари је одрастао у јеврејској породици са источноевропским и либанским коренима. Отац му је био инжењер оружја у служби израелске државе. Од своје осме године, Харари се школовао у Лео Бек образовном центру у Хаифи и прича се да је био у разреду за нарочито интелектуално надарену децу. Када је касније требао да се пријави за војну службу, успео је да одложи позив због студија на универзитету. Затим је био потпуно ослобођен војне службе због, како се наводи, здравствених проблема.

Између 1993. и 1998. године Харари се продубљено бавио историјом средњег века и војном историјом на Хебрејском универзитету у Јерусалиму. Докторирао је на Џизус колеџу у Оксфорду 2002. године, где је дошао у контакт са списима Џареда Дајмонда, за које је касније тврдио да су имали снажан утицај на његово писање. Харари је привукао велику пажњу књигом „Сапиенс: Кратка историја човечанства”, која је прво објављена на хебрејском. Књига је објављена на енглеском 2014. године и од тада је преведена на додатних 45 језика. У књизи, Харари истражује историју човечанства и како се технолошки развој одвијао од каменог доба до 21. века.

Наредна књига „Хомо Деус: Кратка историја сутрашњице” објављена је 2016. године и у њој Харари излаже своје виђење могуће будућности човека. Полазна тачка књиге је да ће човек успети да постигне бесмртност и поседује готово божанске моћи у техно-научном смислу. Књига такође истиче термин „датаизам” као филозофију, или начин размишљања, где се обожава „велики подаци”. Хараријева најновија књига „21 лекција за 21. век” објављена је 2018. године и фокусира се на савремене проблеме, које по њему чине нуклеарни рат, еколошке катастрофе, тероризам, технолошки поремећаји и лажне вести.

Кроз историју, човечанство је пролазило кроз бројне економске, социјалне и политичке промене. Биолошки гледано, међутим, тек у овом веку човечанство може променити своју биолошку основу кроз генску и нанотехнологију. С тим у вези, и такође кроз дигиталну технологију, Харари сматра да ће човек на различите начине моћи да се надогради као машина.

Због тога, Харари сматра да је Силиконска долина занимљивија од многих историјских, верских и културних места на пример на Блиском истоку. Инжењери Гугла, Епла и Мајкрософта стварају више од техничких производа и алгоритама – они стварају нове универзалне религије, које заузврат доносе срећу, благостање и вечни живот. У исто време, он размишља о томе шта ће у будућности радити са свим оним људима који ће, према његовом мишљењу, постати „безвредни” услед технолошког развоја.

– Велико политичко и економско питање у будућности биће зашто нам требају људи, или барем зашто нам треба толико много људи. Најбољи одговор до сада је да их учинимо срећнима помоћу дрога и видео-игара, каже он у једном од својих многих наступа. Између осталих аналитичара, Патрик Вуд, главни уредник Технокраси, је истакао да је Харари главни филозофски саветник озлоглашене ултаглобалистичке мреже Клауса Шваба Светског економског форума и кључна фигура у оквиру организације.

Светски економски форум већ дуго заступа идеју глобалне дигиталне валуте која би заменила физички новац. Уз то, жели се створити глобални дигитални систем идентификације, нешто што су на пример вакцинациони пасоши сада поставили као основу.

Харари сматра да ће са ова два система који раде заједно бити лако пратити трансакције и кретања појединца, како у физичком тако и у дигиталном свету. Али, према Харарију, праћење трансакција и кретања људи је само увод у ново надзорно друштво.
– Као последица пандемије ковида, потребан нам је тотални биометријски систем надзора. Не треба само да надгледамо људе, већ и да сазнамо шта се дешава под њиховом кожом, сматра он.

Харари се ту не зауставља, већ тврди да ће двадесет први век бити крај ере у којој човек има приступ слободној вољи и такође дефинитивни крај за његову душу – где ће његово тело постати производ и његова свест ће бити учитана у дигитални облак.
– Цела ова идеја да људи имају душу и да верују да нико не зна шта се дешава унутар мене. Да сами бирају за кога ће гласати или у којој продавници ће куповати – то време је прошло, сматра он.

Харари види људску судбину као унапред одређену да буде деградирана у нижу врсту, у корист новог генетски модификованог и роботизованог постхуманог бића – које је ипак у крајњој линији подређено још моћнијем господару; вештачкој интелигенцији.
– Шта год да нас замени биће много различитије од нас у односу на то колико смо ми различити од неандерталаца, каже он.