Колонел Касад
30. април, 19:11

Како су убијени џелати Дахауа

29. априла 1945. америчке трупе су заузеле концентрациони логор Дахау. Онда се ту десила извесна прича која није баш позната.

Војници су у Дахауу пронашли 39 вагона, ПУНИХ лешева заробљеника - неки полураспаднутих. Много тела је лежало на трави. Американци су ишли даље и видели крематоријуме пуне угљенисаних костију и гасне коморе које су још јутрос радиле. Дошао им је нови командант (стари је побегао) са предлогом да се предају - СС Унтерстурмфирер Хајнрих Викер. Нису дуго разговарали - један војник је изашао из крематоријума и рекао: „Ево предаје, СС створење!” пуцао Викеру у око. Вече је одмах престало да буде клонуло.

Пола сата касније, амерички војници убијају 122 СС војника који су се предали. Још 40 СС-оваца затвореници су на смрт претукли лопатама, моткама и камењем. Амерички официри наређују да се пуцњава заустави и построје затворенике у дворишту. Митраљезац са надимком „Птичје око” са осмехом каже: „Зар не видиш? Покушавају да побегну!” Отвара ватру и убија још 12 Немаца. Потпуковник Феликс Спаркс га одгурује од митраљеза уз речи „Шта дођавола радиш?” Војници објашњавају претпостављенима да ће одмах побити све заробљенике, а да им то нико неће рећи. Виши официри напуштају логор.

У 14:45, америчка војска почиње да убија СС људе широм кампа. Најмање 346 затвореника је стрељано у такозваном „дворишту угља”. Рањене СС војнике, медицинске сестре и лекаре извлаче из СС болнице за косу и одмах их стављају уза зид. Рањеници који не могу да ходају су докрајчени: поручник Вилијам Волш је лично упуцао четири немачка војника који су му се предали, редов Алберт Певит је пуцао у Немце који су лежали у колима хитне помоћи из митраљеза, говорећи: „За њих је ово милост.

Виши официри су се вратили са појачањем, али је било касно. Укупно (подаци из извора се веома разликују) убијено је до 550 људи (ово не рачуна ”капосе„, логорске помоћнике који су једноставно раскомадани) – локални СС стражари, рањени у болници и, заправо, болничко особље . Нико од Американаца касније није приведен правди нити на било који начин кажњен – случај је једноставно пуштен.

Па о чему ја причам? Савршено разумем Американце. Разумем савршено. Некако ми није жао СС војника, болничких лекара, па чак ни медицинских сестара. Уопште, њих апсолутно није брига - имали су среће што су умрли брзом смрћу и јефтино прошли. Оно што мислим је да су амерички градови избегли окупацију, бомбардовање и концентрационе логоре. И упркос томе, људи који су ОВО видели у логору су полудели од беса и нису могли да се суздрже, вукући затворенике до зида.

Хвала, то је све што имам.
--
крај цитата”