KOSOVSKA ZBILJA

Na stonome Beogradu
Odmarao krila soko
A gavran je crna tica
Uzletio previsoko

Oborio soko glavu
Sa Avale kliče vila
Što si mi se porušio
I koja te muči sila

Ja te takvog ne poznajem
Već si gordo šestario
Pa mi reci jesi l’ bolan
Ili si mi ostario

Diže glavu sivi soko
Iz oka mu suza steče
Tužno kliknu i zaječa
Nagorkinji vili reče

Nijesam ti ostario
No me jadna, duša boli
Najteže je kad izgubiš
Ono što se jako voli

Ja sam vilo nagorkinjo
U vijeku mom dugome
Mnogo puta odlazio
Ravnom polju Kosovskome

I danas sam nagorkinjo
Sa Kosova doletio
Eno muka neprebolnih
Srbin Srba ostavio

Obilić je sam ostao
Bez Ivana i Milana
A crveni Božur vene
Velika je srpska rana

Lab rijeka puna krvi
A Kosovka klobuk uze
Pod ranama Pavle ječi
Uzalud mu briše suze

Nije Miloš Vojinović
Kod ovaca u planini
Samodrežu i Vučitrn
Čuvaju mu sad Latini

Zalud Marko na Kačanik
Krvav megdan s Musom vodi
Nikad više Srbin tamo
Neće biti u slobodi

Što je Srđa Zlopogleđa
U Sitnicu baca Turke
Kada su mu u lancima
Zavezane čvrsto ruke

A Murat se čudom čudi
Srbin carstvo lako gubi
Gazimestan obeliskom
Uplakano nebo ljubi

Na obali Kline Devič
Ni Srbica srpska nije
Iz pepela manastirskog
Zastava se tuge vije

Nerodimka tužno ječi
A Nejaki Uroš plače
Carstvo gubi Dušanovo
A beznadje sve je jače

Grad Dušanov videh divno
Arhanđeli proplakali
Dok bistricom suze teku
Silni Dušan posta mali

Pokraj Peći tvrdog grada
Osta zdanje najsvetije
U kome su vekovima
Bile glave najumnije

Srpsku crkvu podizahu
Da bi narod sačuvale
Arsenije, Makarije...
Pa Gavrilo i sad Pavle

Svi od reda za spas Srpstva
U tom hramu pale sveće
No izgleda da nas Gospod
Ovog puta pomoć neće

Samodrežu vidim divno
I Lazara kraj nje eno
Vojsku svoju pričešćuje
U beznađe da bi kreno

Bez glava su svi vitezi
Kalpaci im zemlji pali
Još ne znaju da uzalud
Živote su svoje dali

Kad saznaju prokleće nas
Nikad sreće da nemamo
Okle pravo nesrećnima
Njine žrtve da izdamo

Boškov krstaš po Kosovu
Davno presta da se vije
Gde su Srbi od vajkada
Nijednoga tamo nije

S Novog Brda Vuk Branković
Na Prištinu pogleduje
Još njegova kob nas prati
Izdajica uvek tu je

Evo vidim i Dečanski
Svoj Krst drži u rukama
Ali Srpstvo ne odbrani
I dalje je na mukama

Kralj Milutin s Božjom voljom
Beše malo bolje sreće
Srblje čuva Gračanica
I proplakat ona neće

Sa Goleša Ban Strahinjić
Niz Sitnicu vodu jaše
S Vlah Alijom megdan vodi
Ali Banjsku sačuvaše

Kula mu je porušena
I spaljeni bjeli dvori
Ali Bane još uvijek
Za Srpstvo se srcem bori

Jesu li nam drugi krivi
Ili smo im mi pomogli
Da Kosovo sačuvamo
Vrlo lako mi smo mogli

Kao Stefan ili Đurđe
Jer to ništa nije novo
Mač zeleni u korice
Pa napiši ''Ljubve slovo''

Eto vilo nagorkinjo
Sve sam danas tebi reka
Teška muka, zla sudbina
Na Kosovu Srbe čeka

Gde je izvor zla ovoga
I ko ga je još pomoga
Jednom će se vilo znati
Rad istine, ako Bog da.