Bio je jedan golf turnir bas u nasem mestu. Taj turnir je osnovao, daleke 1960 godine, cuveni americki komicar Bob Hope, i evo do danasnjeg dana se odrzao. Inače turnir je delom humanitarnog karaktera a delom takmicarskog. Održava se 4 dana na tri paralelna terena. Prva tri dana sa profesionalcima igraju i amateri koji podebelo plate organizatoru da bi mogli da ucestvuju, Cifra se kreće negde između 5.ooo do 25.000 dolara po igracu amateru i te pare idu u humanitarne svrhe. Bar nam to tako kažu...
Ja upoznao, u Starbaksu na kafi, vlasnika mesecnog casopisa za tenis i golf i onako, usput, skoro iz zezanja, ga priupitao dal bi hteo da za njega slikam taj turnir. Naravno da nisam ocekivao nikakv pozitivan odgovor jer oni imaju svoje profi fotografe. Casopis je jako ozbiljan, kvalitet hartije i stampa perfektni, slike savrsene a i clanci. Na moje veliko iznenadjenje Tim (ime vlasnika) mi zatrazi da mu pokazem neke moje snimke sa nekog drugog golf turnira. Kažem, nemam sa golf turnira ali ima sa tenisa i to proslogodisnjeg. Kaže daj da vidim, ja otvorim flicker stranicu na tabletu, on pogleda par Noletovih slika i ni 5 ni 6 kaže dogovoreno. Istog trena okrene telefonom nekog i izvadi mi akreditaciju za turnir.
Odem kuci sav u bunilu, ne znam šta me snaslo. Dala baba dinar da udje u kolo a sad bi dala stoju samo da izadje. Oprema mi amaterska a i znanje bas nije na nekom zavidnom nivou. Pocnem na yutubu da pregledavam savete profija kako snimati sport, koja oprema treba i sve tako. Kažu majstori trebaju ti najmanje dva aparata. Jedan da ima primarno socivo, poželjno da bude jacine 300mm sa maksimalnim otvorom blende od F2.8
Drugi aparat, kažu dalje majstori, ti treba sa manjim socivom, da slikas iz blizine jer nećeš imati vremna da menjas sociva ako imaš samo jedan aparat. To drugo treba da bude jacine, sad tu su razlicita mišljenja, ali neki prosek bi bio 24-70mm takođe sa otvorom blende od 2.8.
Sad kad se saberu sve brojke, sociva plus tela, cifra se vrti tu negde između 20 do 25 hiljada. Uf nešto mi zastalo u grlu... a u mene Fica od aparata u poredjenju sa Mrcedesima od profi fotografa.
Šta ću, iz ove koze se ne može. Lepo skupim hrabrost, povedem Ljilju kao moralnu podrsku pa na turnir i napravim gomilu slika. Bio sam nekako malo skeptican kako će Tim da reaguje na moje slike kad mu ih budem pokazao. Nađemose u Starbaksu a kad tamo s njim sedi jedan covek, po akcentu bih rekao da je englez. Ispostavi se da je taj cova fotograf, svetsko ime u sportskoj fotografiji i koji je vise od 40 godina fotkao po najprestiznijim turnirima.
Samo da kažem ga se umalo se nisam uneredio od treme. Da ne tupim dalje, izvadim tablet, pokazem im slike i, na moje veliko iznenadjenje, dobijem hrpu komplimenata. Za neke su rekli da bi ladno mogle da budu na naslovnim stranama najvecih sportskih casopisa. Sad dal su to stvarno mislili ili su to rekli samo reda radi to će mi ostati tajna. Ali verujem da je to istina jer me je Tim odmah prijavio za akreditaciju za predstojeci, peti po velicini teniski turnir, koji se održava u Indian Welsu a to je na petnaestak minuta voznje od mog stana. Još uvek cekamo na njihov odgovor, pa ako bude pozitivan eto slika i sa tog turnira.
Koga interesuje ovde možeš da pogleda moja nedela sa turnira.
https://www.flickr.com/photos/130434969@N04/