Zdravo!

I ja sam imala taj problemcic sa prvim djetetom! Nije sa nama nikad spavala, ali tokom dana znala sam je kraj sebe staviti maziti i ljubakati i tako bi zaspala , a i ja ponekad.Onda bih ja nocu skakala i tražila je pokraj sebe i ispod jorgana . Misleci da sam je satrala ili da se ugusila.Bas je strasno bilo. Ali nakon nekog vremena prestalo je samo od sebe.
Mislim da ulogu igra par stavri, malo umor, malo i ta briga za dobrobit djeteta.Ipak prvo dijete, nije sala :) .Proćiće , pokusaj se odmoriti , naspavati i opustiti. Sa ostalom djecom nisam se budila :))
Sve najbolje

Mi smo oboje imali tako panicno budjenje nocu sa prvim detetom.kod nas je krevetac bio u nasoj sobi na početku jer su bas daleko sobe i bojali smo se da ga nećemo cuti.nsecam se koliko je to trajalo ali rekli su mi tad da je to normalno, roditeljski instikt i podsvesni strah da li dobro radimo posao sa bebicom.ja sam sina budila dva triputa posle tih nocnih mora a njega nije bilo lako probuditi pa panika ispadne nizasta.

Nisi pukla, ne brini :-)