Ja mislim da je bitno biti ukljucen u skolske aktivnosti. Moj sin je u 2. razredu sada, ja sam clan tog roditeljskog komiteta (PTO), imamo sastanke svaka dva mjeseca po sat, voluntiram u skoli (30 sati godisnje) - nekad pomazem za vrijeme rucka, nekad je to izlet, neka aktivnost u skoli (trka oko skole, trunk n treat, dorucak za bake i dede, izlet u muzej, zoo...), pomazem na projektima od kuce - kad treba da se naprave dekoracije ili flyers šta već ima uciteljica da posalje kuci a potrebna joj je pomoć oko toga. Tako upoznam druge roditelje a u drugu ruku dijete vidi da se zanimam za njihove aktivnosti u skoli. Nadje se vremena ako se organizujem.

Takva je kultura i ko želi da se uklopi bude dio toga.

ista stvar i kod nas, ja ću nastojati da volontiram možda za skolske izlete.

uciteljica me zna jer često odbacim dijete u skolu,malo procaskamo,ne vjerujem da mi bas zna ime.

nastojim da se pojavim kada su u pitanju nagrade, godisnji rostilj i slične aktivnosti.

mislim da je to o.k i da se može pokupiti dosta info.

nisam clan PT counsel a ne bih imala ništa protiv

mayche možeš li nam popblize reci o PT counsel kkao to izgleda?

Ocekivanja su slična, ali mene to ništa ne zanima. Trenutno imam i vremena, ali neću da se bakcem time. Odem na roditeljski; ne smaram puno uciteljice a ni one mene. To da li me po imenu zna, nije mi ni važno. Važno je da zna moje dijete. Kad imaju neki 'fundraiser' tu samo napisem cek a ne bavim se prodavanjem kojekakvih dzidza-midza itd. Međutim, smatram da ko ima vremena i voli da je ukljucen u volonterski posao, da je to vrlo fino. Mora neko i to da radi.

Ma šta im kažeš Majo? Da nemas vremena i moraju dva meseca unapred da te obaveste ?! hehe

Ja ne volontiram, čak i ne vodim decu u skolu posto mi je iza kuce, ne poznajem roditelje. Znaci ništa, bukvalno. I tako već godinama, sa najstarijim i sad sa srednjim, a tako će biti i sa malim. Idem samo na parent teacher intrw i ostalo preko emaila.
Email komunikacija super funkcionise, ništa ne propustam sem tracarenja dokonih majki. Vidim da po celo pre podne sede u dvoristu i naglabaju, inače su ukljucene u sve zivo, žive u skoli, uzas.

Ma lud vrtic skroz. Prve godine ja otisla sama na bozicni dorucak. Jedina ja sama. Ostali su poveli i babe i dede i tetke i ne znam ni ja koga. Tad sam rekla nikad vise. Jedino vidim da je deci to mnogo drago. Pokazuju sve u vrticu bas onako ponosni. I ja mislim da je ovaj vrtic malo specijalan po tome.

Skole nemaju bas toliko organizovanih gluposti kao nas vrtic. Bar ne ove državne.

Zanimljiva tema. Ja se slazem s tobom, niti imam vremena niti zelje da se aktiviram. Ali zato moj suprug, koji je trenutno bez posla ne propusta prilike. I lunch time supervisor, i nekakve sjednice school board, field trip supervisor... Ja se ništa u to ne razumijem. On je rođen u Kanadi, i poznaje skolski sistem. Kad su djeca krenula u skolu meni je sve bilo nepoznato -tako da sam sve to prepustila njemu. On uzuva u drustvu ostalih mama, i mame i djeca ga znaju po imenu, i uciteljice ga vole... A meni je dobrodoslo da se fokusiram na kucne potrebe... Jedino se ukljucim kad ima neki party da spremim tortu,kolace, cupcakes ili šta već zatraže...

„On uzuva u drustvu ostalih mama, i mame i djeca ga znaju po imenu, i uciteljice ga vole... ” Bogami, AZ83 puno je to uzajamne paznje:-))

Volontiram kad god mogu, radim puno radno vrijeme i uvijek mogu naći vremena da ponekad uskocim ako treba pratnja za neki izlet, ili ako treba procitati knjigu, kupiti šta god, sjeckati kod kuce...Nemam vremena za skolske odbore i room parent board, to su uglvnom yoga pants moms koje sjede kod kuce, imaju nannies i ostale pomoći, pa neka se onda malo i vise angazuju kad mogu vremenski da priuste.

volim da se ukljucim u skolske aktivnosti, dodjem na jutarnji sastanak da vidim kako to izgleda ponajvise zbog svog djeteta da vidim kako i šta rade, a vidim da i njoj to bas znaci. muž je takođe u vrticu isao skoro uvijek kao pratnja, isao da pravi drvene ograde za bastu, fotografisao za dz svu djecu i ucitelje, i slično. sada u osnovnoj skoli sa uciteljem često popricam kad mogu, upitam šta rade, ima li problema i slično. ne vidim ništa tu loše. družim se i sa ostalim roditeljima onim koji su mi slični po 'energiji', ne tracamo jer postoje i drugi vidovi komunikacije i druzenja, super provodimo vrijeme zajedno. preko vrtica smo upoznali nekoliko porodica sa kojima se i danas družimo i jedni drugima pomazemo, cuvamo djecu kad treba, i slično.

Ma kakva panika! Nemam ja problema s tim! Ako je njemu zabavno - meni još vise... Njemu odgovara da je u centru paznje a tako među ostalim mamama „strci” pa izaziva paznju i sav je srećan zbog toga!

bogami ove moje u razredu u parents room su sve kao sto sam opisala-besposlene u pravom smislu te rijeci, trula burzoazija-lulemon yoga hlacice, niti kuva, niti sprema, niti cisti (ima ih 4,5), iamju i žene koje im izvode psa. nema se ko šta nalaziti uvrijedjen i pronalaziti se tamo gdje mu nije mjesto, ja sam opisala razred svog djeteta, ne treba nam zastitnik potrosaca za svaku stvar, zar ne? u ovo ne ubrajam majke koje ne rade ili rade od kuce i još trce na sto strana, koje ceka i sporet, i djeciji rucak, i vecera, i još stignu i da volontiraju, pa kapa dole, šta drugo reci.

Šta je to parents room? Soba za roditelje?

ali su zato burzujski frajeri onako bas prijatni stavise friendly:)
nervira me što se bave biciklizom pa me strah da nedje nekog ne potkacim:(

sharlota, ta sam! sa sve predrasudama koje nikako iskorijeniti-ne tražim mnogo-minumum kulutre, dobro jutro, ne mora ništa vise, skromnih sam ukorijenjenih prohtjeva:-) Ovo moje mišljenje dijele i ostali roditelji, sad smo dobili da damo po 75$ svako za uciteljev rođendan. mislim helou, malo realnosti nije na odmet ponekad. da se razumijemom, da ne bude zabune da sam ogorcena na ljude koji imaju para-ni najmanje, obično su ljudi rođeni pod zlatnim zvonom ili oni koji su sami stekli u velikoj vecini slučajeva izuzetno prijatni, voljni pomoći, srdacni, a i ako nisu, svako nosi svoju zvijezdu, nema mjesta zavisti. priznajem da snobovima ne dajem drugu sansu, takvog ponasanja se jezim oduvijek i ne tolerisem, bez obzira na novcanik. sindrom pokondirene tikve je meni dno brate, i iskljuciva sam, šta ću, priznajem

da se vratim na volonterizam u ovom 'zapadnom' svijetu- meni se izuzetno dopada to što su ljudi voljni i zeljni da svoje vrijeme/novac podijele na neke aktivnosti koje im znace..a vidim da manje vise svi ovde na neki način volontiramo u skolskoj sredini, ko kako može i želi, osjeca potrebu..

Nisam nikad do sad volontirala,prijavila se jesam,odradili background cisto ako me nekad zainteresuje da idem sa njima.Sad smo dobili pozive za Pumpkin Patch ko hoće da ide sa djecom,tu sam se prijavila da idem sa mladjim,i to ne zato što mi se ide nego hoću da vidim kako se on ponasa.Što se starijeg tiče,kod njega i ne mogu da volontiram jer bi morala mladjeg da vodim sa sobom.Jao kao i Pusta posaljem cek,keksice ne prodajem,niti šta skupljam. Što se uciteljice tiče vidjela sam je samo jednom,sve ide preko emaila,djecu izvode iz skole pomoćnici,i to kupim ih na drive-thru ne izlazim iz kola.Svirena kod nas je bilo za rođendan drugacije,posto je uciteljici rođendan u avgustu,tražili su da joj ranije slavimo u maju,pa su poslali listu šta uciteljica voli, u fazonu cokolada,Sonic gift cards,target gift cards,nešto za bastovanstvo i tako to.Ovoj smo napravili čestitku neki dan jer nisam stigla da joj uzmem gift card,dobili zahvalnicu i toliko.
Ovdje te PTO mame zovu soccer moms :)

Да ја сад мало похвалим Данску :))

Овдје нема сједења у дворишту... Школа је за дјецу а не за родитеље... Нема куповине поклона учитељицама... Она може да части дјецу за свој рођендан колач или бонбон или маннчмало ито је све ... Почастиће је дјеца пјесмицом за њен рођендан

Увјек питају ако треба неко колач да направи ... Али то није обавезно

Овдје одбор из разреда организује та нека скупљања и то се ради о з скупљања у току године... А остало су школске забаве...божићна , проредба, јубилеј ...

Čitam vas i stvarno vam zavidim. I ja bih volela da se kod nas organizuju takve manifestacije kao kod vas. Zvuci zanimljivo, okupljanja za Bozuc, dan zahvalnosti, pravljenje kolaca, itd... Doduse ja ne bih da organizujem, ali bih da ucestvujem i jedem :)))

Gala, ja ne znam šta je parent room, to kod nas nema, ali ima room parent ;). To je jedan od roditelja, najcesce majka (i najcesce nezaposlena, nisam do sada srela nikoga ko radi i postize da bude i room parent), koji je zaduzen da sve sto ima veze sa skolom, nastavom, razredom... podeli sa ostalim roditeljima, uglavnom putem e-maila. Tu su i druga zaduzenja, organizovanje nekih proslavica u okviru tog razreda za Bozic, Valentine's, kraj skolske godine... Room parent je desna ruka nastavnika.

Ja volontiram, ali ne kao pre dve godine kad sam pomagala u drzanju casova fizickog. Idem na izlete, pravim pite ili proju za dane kulture (to mi dodje najlakse da zbuckam), a da bi bio ozbiljan volonter koji se nalazi u skoli svake nedelje, potrebno je dati otiske prstiju i priloziti negativan TB test. Jesam clan PTA (Parent Teacher Association) sto postajes kad das donaciju skoli (nije obavezno ali ti se popnu na glavu) i bila sam na jednom sastanku koji je bio presipanje iz supljeg u prazno.

Ko može da bude vise ukljucen u zivot skole i ko u tome nalazi zadovoljstvo, blago njemu, mnogo mu je lepo i lako u zivotu.

sve zavisi od klase...evo ja sad sa zabave koju je organizovao odbor iz klase...mi smo sve organizovali...igre za djecu i veceru za roditelje...za sat vremena smo zbrckali veceru...mesa je vidim nestalo ali salata ostala...u sinovoj klasi su roditelji srednje vise klase...koliko sam primjetila nema nekih napucanih ...u fazonu niko kao ja...

dok mi drugarica ima djete u istoj skoli samo par razreda stariji i ona mi kuka kako ima par bogatih koji im stalno organizuju nešto skupo...a ona ide da bi bila tu zbog djeteta

valentin dan se ovdje u skolama ne organizuje...ali se organizuje priredba za Bozic...zabava za ljeto...i poklade za Uskrsnji post...
to nema ništa sa odborom...

ove godine ovo je rva zabava...sljedeca je u decembru...poslje crkvesvi na kafu i na kolace...i onda izlazak zajedno sa djecom na veceru negdje u janura ali to se nas ne tiče...

odlazak u crkvu organizuje skola a kafu i kolace odbor...sigurno će biti da se prijavimo da napravimo kolac i malo da popricamo

skoro poslje svakog rođendana imaju kafu za roditelej...ja još nisam imala vremena da prisustvujem a bilo je masa rođendana od početka skolske godine...

valjda ću i ja imati vremena sljedeci rodjus da sjedim i pijem kafu :))

nama je stiglo u e mail da je 5 ocotobar internacionalni dan ucitelja te da bi bilo dobro da se sjetimo ucitelja svoga djeteta da mu pokazemo koliko cijenimo sve sto čini,da izrazimo svoju zahvalnost i sl.

da li to zanci da je prikldano prilici da posaljem neku simboličnu gift kartu?

navodno pokazivanje zahvalnosti i cijenjenja traje 5 dana

šta da radim? jel ima neko iskustvo ?

Kao i sve ostalo u zivotu (u vecini slučajeva), sto ulozis, to i dobijes. Ovo je bar tema gdje ne bi trebalo biti toliko polemike da li želiš ili ne želiš uloziti sebe/vrijeme/novce,itd. Ono sto ulozis u skolu/drustvo/okruzenje u kome tvoje dijete provede vise od pola svog budnog vremena, ne bacas za dzaba već doprinosis njenom odgoju (a i ostaloj djeci oko nje).

Ne vidim uopste nikakvu povezanost 'ja nisam ovde odrasla/ne razumijem se u ovaj sistem' i zakljucak da je prihvatljiva odluka ne ukljucivati se u skolu.

Nisi kliknula sa uciteljicom, pa dobro, ne moras da ides da volontiras u razredu. Možeš otici na redovan rucak sa svojim djetetom, možeš ići na svaki field trip, na svaku priredbu (ucestvovalo tvoje dijete ili ne), doprinijeti skupljanju novaca za razlicite aktivnosti, itd.

Investicija u lokalnu skolu je po meni jedna od najboljih investicija u moje dijete i nas komsiluk. Imam troje djece u tri razlicite skole pa je investicija u tri razlicita okruzenja bas naporna ali vrijedna i vremena i truda. Idem na rucak kod svakog djeteta bar jednom mjesecno, idem na sve skolske aktivnosti a bude sigurno bar jedna nedeljno jer je ipak troje djece u pitanju (a nekad se zadese u isto vrijeme pa se muž i ja podijelimo), clanovi smo svakog PTA iako na sastanke odem možda dva puta godisnje (ali clanostvom podržavamo skole i u toku smo sa svim informacijama putem elektronske poste), podržavamo fundraising aktivnosti, itd.

Uzme puno vremena (a i novaca) ali u ovom periodu našeg zivota, to nam je glavna obaveza, oni i njihov svijet koji je satkan najviše od skolskih stvari.

Ne treba suditi mamama koje ponekad imaju i (previse) vremena i volje da se ukljuce u volontiranje po skolama pa izgube identitet u tom procesu. Ima sigurno i grupica kojima je biti na PTA board veci posao nego moje profesionalno zanimanje (a neke od tih aktivnosti stvarno i jesu veci posao nego puno radno vrijeme).
U velikoj vecini, kad se ukljucis u skolske aktivnosti, vidis da ima i te kako pametnog, finog, zanimljivog svijeta i sa tim poznanstvima gradis osjecaj pripadnosti koji je važan i za dijete a i za vas. To sto nisam ovde 'odrasla', ne znači da mi ovo nije 'dom'. Ovde živimo, ucimo, djeca nam odrastaju kao domaći, pa sto bi mi sad trebali da se vadimo na cinjenicu da 'nismo ovde odrasli i sve nam je ovo strano'.

Svako ima svoje kako i zašto ali ne treba ići linijom manjeg otpora pa se ne upustiti dublje u investiciju u okruzenje u kojem vam dijete provodi većinu svog vremena.

Ja veceras izasla sa svojih troje u setnju na sladoled, 5 blokova od kuce, i usput pozdravila i popricala sa nekoliko sto prijatelja, sto poznanika bas iz skole najstarijeg sina (skola u komsiluku). Tako se stvara 'selo', drustvo u kojem jedno drugo podržavamo, u kome možeš nekome uskociti pomoći a i tebi će neko, djeca se osjecaju prijatno u komsiluku, znaju komsije i oni njih, itd.
Živimo u ovoj kuci 14 godina i tek zadnjih 3-4 godine smo se 'srodili' s komsilukom bas zbog djece i ukljucenosti u skolu/skole. Toplo preporucujem.

Potpisujem SLO od a-ž. Koliko ulozis toliko i dobijes nazad u sirokom smislu.

Kod nas u skoli pred bozic ima predstava koju uglavnom roditelji sponzorisu dobrovoljnu i prodavnica ublini da veliku korpu voca.dobijemo da neko pravi kolac neko pecijo bude svasts.ulaz naplacuju oko 3evra po osobi, kafa caj kolaci budu po malo jače od evra i prodaju lutriju a nagrade su to što roditelji donesu.tu skupe oni puno i kad je beki jubilej kupe.tim parama raspolazu roditelji njih tri i na kraj godine kupe cvece ucitelju i jednom godisnje organizuju jednu subotu bazen za celi razred ili kuglanje.

Mislim da se mnogo toga se svodi koliko ko ima vremena. Prvo da kažem da nemam opciju da se ne radim i ne mogu raditi od kuće. Moja plata značajno doprinosi kućnom budžetu tako da pijrivamo troškove sa nekom odmorim. Znači svaki dan od 8-4. Dane odmora koristim kad moram ostati kuci, evo bas juče izvrnuta noga, bolesti, ostalo P.A. dan. Tako nakupimo bar 10 dana godišnje. Ono što ostane,, recimo nedelju dana, idemo negde na odmor. Ove godine je bila Srbija i nema više odmora do kraja godine.
Pomoć u kući nemam, sve je na meni što se tiče kuće, muž radi do 6 onda vodi decu na aktivnosti, ja uskačem kad on ne može. Ja kuvam, čistim, perem, obavljam administraciju...što se u poslednje vreme svelo na slanje gomile e-mailova, telefoniranje...
Ja zaista ne vidim kako bi se uključila nešto više u školi, uzimala slobodne dane za doručke, ručkove, izlete. Gledam da izadjem ranije kad su neke predstave a to posle odradim.
Naravo da je potrebna i volja za sve, ali mislim da samo mame i tate koje ne rade, ili rade od kuce, možda imaju fleksibilno radno vreme mogu ovako nešto sebi da priušte.
Volela bi da mame koje su ovde izjavile da ucestvuju u svim tim aktivnostima kažu kakvo je njihovo radno radno vreme i kakvu pomoć imaju oko dece.
Nadam se da sad neću dobiti odgovore tipa, juriš karijeru, promeni posao...

SLO je l ti radis puno radno vrijeme? Jer ovo sve sto si navela nema sanse da uspije da ispostuje osoba koja ima full-time posao i koja pored toga ima i druge obaveze tipa pospremanje kuce, vanskolske aktivnosti, administracija kucnog budzeta, a još ako slučajno i sama ima neku aktivnost ili hobi... eh

Volontiranje nije sedenje u školi po ceo dan i naglabanje sa ostalim dokonim mamama. Da napomenem da je to za Ameriku vrlo uobičajeno, pogotovo u sredinama gde nema dovoljno sredstava od države ili je veći ratio učenici: učitelj. Evo npr. svirenina ćerka je kao i moja u Kindergartenu. Reče da kod nje ima 19 dece u razredu, kod mene je primera radi 24. Kod sina u razredu ih je 30.

Znači malo je osoblja u odnosu na decu da bi im pružili kvalitetnu nastavu u svakom momentu. Tu na scenu stupaju roditelji, odnosno udruženje PTA. Oni organizuju fundraisers, smišljaju razne načine kako da namaknu budžet, mnogi volontiraju svoje vreme u školi, pomažući učiteljima. Takođe se traže donacije ( ne daju svi roditelji) u našoj školi je baš pomešano: ima dobrostojećih, ima srednjeg sloja, a i siromašnih po ovdašnjim standardima koji ne govore engleski. Od love koje skupi PTA plaća se bibliotekar, nastavnik fizičkog, muzičkog, art uglavnom rade roditelji, zatim finansiraju se neki izleti npr. Godišni budžet je negde 250K ako se ne varam.

Ovako ja ove godine volontiram ( uopšte ne mora da bude dugo) : 25 min jednom nedeljno kod ćerke testiram decu kako čitaju sa još jednom mamom ( drugih dana drugih dvoje roditelja to rade), a kod sina punim koverte sa flajerima i informacijama koji idu kući jednom nedeljno ( pola sata svakog dugog meseca, menjam se sa još jednom mamom) to je znači između pola sata i sat nedeljno, znači nije tako strasno, a pomažem. Znam dosta mama koje rade ali jednom nedeljno odu i odvolontiraju sat vremena, pomeriš schedule za taj dan, valjda može toliko šef da ih pusti

Iako sve ovo kapiram i podržavam, uopšte mi nije stalo da budem član tog udruženja roditelja, ne umem da političim, to mi je strano, pomažem koliko mogu i gledam svoja posla. Ali i pored toga uvidjam značaj i važnost te pomoći i angažovanja roditelja. Ovde se dobre škole odvajaju od loših po toj pomoći, finansijskoj i drugačijoj koje dobijaju od roditelja između ostalog

U Kanadi je puno drugačije. Skolovanje je besplatno, sto znači da deca imaju obezbedjene učitelje za sve, fizicko, muzicko, biblioteka...ništa posebno ne plaćamo.
Placamo samo ako deca idu na izlet, recimo autobuska karta, ili zoološki vrt, muzej i to samo ulaznice. Roditelje traže da ko može da volontira na tim izletima da prate decu. Nekad u skoli bude skupljanje nešto za Afriku, poplavnjene...i to je to.
Narvno roditelji su dobrodosli dapomognu kad deca imaju rucak, predstave...
Postoji savet roditelje koji se bira valjda svake godine.

Pa i ovo je državna škola, i besplatna je. Radi se o tome da su budžeti skresani i da nema tog roditeljskog volontiranja i angažovanja ne bi bilo ni dodatnih aktivnosti. Vi u Kanadi imate bolju socijalnu politiku, to valjda svi znamo. E sad, ja mogu da se pravim luda i puštam druge roditelje, američke snobove, da se lomataju i rade fundraising zbog kojih moje dete ima muzičko i fizičko i ostale programe, ili mogu nekako da doprinesem

Ja nemam problem nikakav da se pravim luda i da pustam druge da se bakcu kojecim po skoli. Ono sto ja ispostujem a u vezi skole je sledeće:
- prisustvujem dodjeli priznanja ako moje dijete dobija;
- pred kraj skolske godine, odazovem se na poziv vezan za organizaciju rucka za ucitelje (svako im po nešto donese, pa tako i ja);
- ako djeci uvale cokolade da prodaju, odnesem na posao i nešto utalim ovim mojima, a sto preostane ja kupim (a po komsiluku ni slučajno ne prodajem);
- redovno prisustvujem roditeljskim sastancima.

I to je otprilike to. Svoje vrijeme im apsolutno ne dajem mimo toga. Niti sam ukljucena u desavanja u skoli i po skolskim odborima, niti me,iskreno receno, zanima šta se desava. Nastavni program me još manje zanima. Kako je ostaloj djeci, tako je i mojoj, a ja svakako s njima radim dodatne aktivnosti i vjezbe kod kuce.

To sto je djece puno u razredu i za to me zabole patka. Koliko se sjecam i u mom ih je vazda bivalo najmanje 30-oro pa mi skole nije falilo. A da ih ja subvenciram - pa sad, nerijetko za izlete traže novac i nemam problem nikakav da platim izlet za svoje dijete (bilo da je za autobus ili za ulaznicu).

Jednom godisnje ovdje organizuju fall fair (to im je jedan od glavnih fundraiser-a) za skolu; odvedem djecu, obidjemo te dzidza-bidze. Prošle sedmice sam tu ostavila $40 na budalastine ali ako sam, ne bunim se. Imam i mogu hvala Bogu.

Ja verovatno radim nešto pogrešno. Zamolila sam da mi neko od ovih mama koje učestvuju u skolskim aktivnostima napise kako stiže i ništa sem:
„moguće je apsolutno sve ti stici uz puno radno vrijeme (a ja i vozim na posao 60 km u 1 pravcu 4 dana u sedmici, 1 dan radim od kuce). ”
Ovo zaista ne razumem, i zaista ne želim sad neku prepirku ali Big Sur ako možeš da mi objasnis kako? Kad ideš iz kuce, kad se vraćaš, taj jedan dan sto radiš od kuce, šta to znaci? Imaš li pomoć, ko kuva, cisti, pere, kupuje hranu? Kad stigneš u školu?

Ja mislim da se ovdje malo brkaju babe i zabe. To o cemu ti Mayche pišes, to nije volontiranje obzirom da se od roditelja otvoreno trazi da uloze 30h godisnje o kojesta vezano za skolu. Znaci to je standard koji se ocekuje (možda čak i formalno u smislu da se nalazi u radnom pravilniku skole).

Pusta zelja,
Oni podsticu time roditelje koji nisu zainteresovani za ucestvovanje u skoli da se ukljuce u skolske aktivnosti i ti sati se zovu volunteer hours. Ja sam na to navikla još od pre-k i da se ne ocekuje od roditelja ja bih i dalje to radila koliko se može i koliko bi oni dozvolili.

Kontam ja Mayche da oni to tako zovu - volontiranje. Ali mogu oni da ga krste kako hoće, volontiranje u pravom smislu te rijeci je kada dajes svoje vrijeme za nešto a da to uopste ne moras niti si obavezan da radis niti neko to od tebe ocekuje (formalno/neformalno). Velika je razlika između samoinicijativnog i prinudnog volontiranja, bar po meni. Mislim, vis-a-vis krajnjeg rezultata nema razlike - bitno je da je posao obavljen, ali sad se vise osvrcem na same volontere i šta ko smatra za volonterstvo.

Ako se nekome čini vrijeme ulozeno u skolu - I apsolutno ulozeno I u djecu preko tog volontiranja ili boravka u skoli - kao gubljenje vremena, nećemo mi nikog ubijediti u suprotno niti trebamo. Znam da to tako nije bilo kod nas niti kad smo mi bili mali ali to nema nikakve veze sa sredinom u kojoj moja djeca odrastaju.

Meni se to volontiranje u skoli čini kao sasvim prirodno I kao nešto sto ću raditi dok god budem mogla. A I volim da upoznam drugu djecu, čujem o cemu pricaju, s kim mi se dijete druzi ili ne druzi, itd. S uciteljicom sam u kontaktu redovnom ali odem I kad želim, uklopim se s rasporedom taj dan.

Ja znam većinu roditelja djece iz razreda moje kcerke (2 razred), prošle godine je jedna porodica iz skole pocela da poziva roditelje na koktel/zakusku kod njih kuci - sad opet planiramo za nekoliko sedmica. Vrlo neobavezno, ali lijepo druzenje, navecer I bez djece.

I muž I ja vozimo bas daleko na posao al' nam se ne seli nikako iz kraja/grada u kojem živimo pa nastojim I da ne razmišljam o voznji I koliko mi vremena pojede. On vozi 55 km u 1 pravcu.

Kao sto rekoh, jedan dan u sedmici radim od kuce (a I muž, jedan dan, drugi dan od mog) I to mi ustedi tih 2h najmanje u prevozu (najcesce 2.5h). Iz kuce izlazim u 6:30 najkasnije, na poslu sam od 7:30-16h. Muž ode nekad u 5:30 tj prije meme I vrati se do 17h a nekada ode u 7.

Kuci do 17h I onda zadaca, vecera, spremanje za spavanje. Djeca zaspu najkasnije do 20h a ja do 20:30h spremam za sutra (vidim šta ćemo jesti, ves ako treba, itd) Od 21-22h ili lezim I blejim u TV ili radim. Između 22-23h sam u krevetu. Nije ništa idealno ali dobro je.

Imamo Au Pair koja radi za nas 50h, tih 50h koje ja provodim van kuce. Ona se bavi djecjim vesom, ruckovima za skolu, spremi njima dorucak, rucak, pocne spremati veceru, kucu održavamo cistom I urednom svo troje (muž, ona, ja) I uvijek nam je cista ali je lako I pospremiti I taj dio me smiruje. Dublje ciscenje nam dodje jedna žena jednom mjesecno iako nije dolazila već 4 mj jer je bolesna a ja nikom drugom ne vjerujem.

Nabavka za kucu me duže vrijeme smarala I tek sam se sad dosjetila da I muž ima ruke I noge I zna da vozi I cita pa I on može da ode I ne pravim se pametna da samo ja to znam uraditi kako treba. A dosta hrane nam I dostave kuci. Živio Google Shopping Express.

A I da se osvrnem na komentar za posao - dosta poslova koji nisu placeni na sat su takvi - ocekuje se da radis I odgovaras na pozive bilo kada. Ja tako gledam onda - uvijek ću biti na raspolaganju ali postavim I granice što se tiče mog vremena. Odem s posla u 16h ili koji minut ranije (svakih 10 min kasnije me kostaju ravno 20 min u saobracaju kasnije) I ne viidm da ikome to smeta. O ovome sam naravno pricala nadugo I nasiroko dok sam pricala s ljudima iz ove firme I prije nego su mi dali ponudu za posao. Vidim da ljudi u mojoj firmi imaju razne rasporede, neko dolazi rano, neko kasno I ne pravi niko problem, dok god je posao obavljen.

Jeste Svirena, totalno glupost ogromna!!! da u SAD ama bas ništa nije besplatno... ali šta da ja tu radim. Ne mogu sjesti I reci , neću da dajem ni u skoli ni da ulazem svoje vrijeme jer, ako ja ne uradim, ne znam da li će neko drugi. Mora se dati gdje možemo, ja ne mogu million problema ove zemlje da rijesim ali mogu u svom malom svijetu da uradim ono sto mogu, da glasam za ljude kojima donekle vjerujem da nisu lopuze, da volontiram u skoli, kupujem šta već treba u ucionici - SVE to ide direktno za moje dijete.

Rad od kuce je individualna stvar i zavisi dosta i od posla kojim se neko bavi. Ja sam znala povremeno da „radim” od kuce i u mom slučaju rad od kuce = slobodan dan.

oli, slazem se sa tobom, skolstvo finasiramo visokim porezima na imovinu, mislim da je nas visociji nego u torontu i,zasita je blam pored svih benificija i odličnih plata da iz skole salju da im se kupuju ekstra pokloni mimo bozica i za kraj skolske godine.
tim prije sto su ovdasnji ucitelj specijalci u pretvaranju djece u klasicne idiote.

ja gledam i ucim od kaandskih poznanika i drugara, gledam da imam vremena da posvetim svom djetetu mimo skole, sto znaci brizljivo birati aktivnosti,ne pretjerivati sa istim ,a djetetu pruziti paznju imati vremena da ga naucimo svemu onome sto u skoli kažu da nije bitno npr korektan spelling i tablica mnozenja,jer će ih ove nebitne stvari sacekati u 7 osonove i postati jako bitne.

rado se odazivam na sve fond raising, i ostale akcije, skolsku zurku odnesem klopu,primjetila sam svak je donio po tanjiric nečega a ja dvije velike zdjele-prosto me bilo blam kolike su.

ali ucimo dok smo živi.

tu sam za svoje dijete kada su u pitanju nagrade,proslave,možda neki izlet,za svaki projekat ću naći vremena za sve ostalo nemam vremena,niti mogu prisutiti pomoć od 50 sati sedmicno- to je skoro da neko radi dva full time u mojoj kuci.

*beneficije
*do kraja drugog razreda smo znali pisati I citati sa dva pisma

Izvinhavam se:)

žene dzaba se raspravljate oko nekih stvari...

ovdje nema tog tia volontiranja...zamisli da ti dodje bilo koji roditelj...imaš ti svakakvi roditelja i da 'voluntira' sa mojim djetetom...osao u skoli se dobija preko ispravnih atesta od policije...ustvari svaki posao sa djecom i inače rad sa ljudima...

po meni je to jako opasno to što rade kod vas u americi..

i pored sve predustroznosti desavaju se kriminalne radnje pedofili i sl. to voluntiranje su izmislili da se lakse pridje djeci...to je njen tata ili mama sto nebi i tei pomogao ...kad dobije ovjerenje djeteta a i roditelja ..opa...može biti kasno i opasno...

kod nas je opet druga situacija...roditelj je zaduzen za sve sa svojim djetetom...jesu oni u skoli...ali sve se svodi na rad kod kuce...sve preko Intre-program za skole ovdje...zadace i sve sto treba da uradis sa djetetom taj dan ..i svaki dan nešto novo...mislim slomis se oko jednog djeteta a zamisli da imaš troje manje djece...samo dan da ti prođe u pokazivanju i radjenju njihove zadace...a gdje su ostale aktivnosti sa djecom ili bez...

sve se to radi da bi roditelj imao sto manje uticaja na rođeno djete...tako djete postaje dio sistema a ne porodice...i dio nekih standarda ispunjava se sve sto treba da postigne u toku dana...zato imamo sve vise oboljelih od stresa i raznih psihickih bolesti jer nisu svi ljudi isti...pa ne mogu da podnesu...

kad smome porodicu..majku ženu...slomili su stup a onda se lako kuca srusi...i sa stvarima iz kuce možeš da radis šta hoćeš

svidjelo se vama ili ne ovo sto sam vam napisala ali tako je...

svi smo mi mali ljudi u rukama velikih mocnika :(((

a nasa djeca će biti i gore od toga...nazalost :(((((

Gospode Pomiluj

Prosto nije tačno da je neko ovdje rekao da ne ucestvuje u skoli svoga djeteta.Evo ja npr;Ja sam posvetila sigurno 20 sati skoli svoga djeteta a ne volontiram. Pored toga sam potrosila vrijeme, mimo tih 20 sati koje sam provela u skoli, I novac namjenski nekih $200.00 a to ne smatram tom nekom donacijom poput vase. A sjetila sam se I ucitelja mada me nisu odusevili ali red je red.
Iskreno voljela bih da mogu I vise dok su ovako mali, ali zivotna organizacija mi ne dozvoljava.

Mayche, nisam razumela, to volontiranje si odradjivala kod kuce radeći projekte za školu. Mislila sam da je to volontiranje vezano sa boravkom u skoli sa decom. Kod nas te opcije nema.
Mislim da nije toliko pitanje da li neko želi da provodi vreme u skoli sa svojim detetom, za mene je to pitanje kako da se stvorim na dva mesta u isto vreme.
Znači slobodni dani koji koristite za volontiranje u školi su dani uzeti od odmora. Te dane ja koristim kad su mi deca bolesna. To moram da imam u rezervi jer kad su bolesni ne mogu ih ostaviti same kući.
Pošto sam ceo odmor od ove godine upotrebila, muž ima još 3-4 dana, samo se nadam da neće biti potrebe za istim do Nove godine.
Mene nisu bile jasne izjave tipa, sve se može kad se hoće, dobra organizacija...
Sad vidim da se moji zivotni uslovi umnogome razlikuju od uslova mama koje su tako nešto izjavile i mislim da su one u mojim uslovima, isto ne bi mogle volontirati.

Oli potpuno se slazem i razumijem. Ne možeš se ti sada slomiti ili bend backwards ako ne možeš da nadjes vremena, zato kažem nezahvalno je uporedjivati svoju situaciju sa tudjom u bilo kojoj situaciji.

Kod nas je skoro bio strajk ucitelja inače oni stalno strajkuju bune se a ništa nerade.matematku oni deci u 7razred ne znaju objasniti.piju kafu i pricaju i deca ništa ne skontaju.ja već dve tri godine sa decom sve ispočetka radim jer ništa nisu shvatili.nisu glupi ni nezainteresovani ali njima ne objasne ništa.za moju decu i nekoliko njihovih drugova ja ihucim matematiku stalno, vise mi dopizdilo sve izpočetka svaki put.ucitelj je dosao na ideju jer mi to 'ide od ruke'da ''pomazem deci da usavrse''.mislila sam da sali se ali nije.ok, rekla sam moja satnica na poslu je tolika plus 50% prekovremeno i tebi ću objasniti jer ti ne znaš matematiku.ništa od toga naravno ali koja drskost, on pije kafu boli ga cosak sto deci nije objasnio i da mu neko radi.ovde vole naći nekog koga će tapsati po ramenu a za uzvrat oni im rade sve.tako je i u skoli i poslu takva je nacija.

Tako je I kod nas. Bilo u kinder (za 4yo) i prep, bilo je obavezno I imali smo čak raspored. Znala sam po jedan dan da budem tamo 5h. Tih 5h mog dana je PUNO, a kamoli da bi radila nekome za Dz još pogotovo sto me deru s taksom za isto.
Njih 2, 15-ak djece I ne mogu sve stici, smjesno je s obzirom da smo mi kao djeca isli u razred od 30 djece s jednom nastavnicom. Nije bilo idealno, ali nismo ni ostali glupi. Sad za prvi razred se pravio raspored, ja sam rekla da za ama bas ni jedan dan nisam dostupna. Treba pomagati oko citanja I matematike, njih su ili 2 (ima neke dane) ili jedna na 15 djece, snace se.;) Otisla sam nedavno na 15min pricati o tome šta radim, malena ne rekla nastavnici, I sva je bila uzbudjena, pa ajd, da ne budem bas bezveze. Roditelji su dolazili par nedelja pricati o razlicitim zanimanjima, kontala sam, to im je zanimljivo I možda korisno, bolje nego da dodjem tamo na 3h I skupljam prasinu u razdredu prateci djecu kako čitaju ili bojaju neke papire.
Onda npr bili smo kao ucjenjivani za obaveze oko održavanja, platis $50 za gardening okolo kuce gdje je bio Kinder ili dodjes 2 vikenda u godini da to sredis. Na kraju godine nas je bilo 3 familije koje su tamo ostavile svoj vikend cupajuci korov, svi su platili po $50. Mi nismo otisli zbog $$$, nego što se dvoristu I vratima nije moglo prici od trave I lisca. Reko ajd, pokazacemo se, a od nikog ni hvala ne dobismo. A gdje su sve te pare za gardening I mojih $250 (fee) za 3 mjeseca otisle, ne zna se. I onda kad mi neko kaže zašto sam odustala od svega toga, e pa naucila sam se pameti.
Platim taksu, placam skolu da se gradi, placam nastavnike, kako svoj djeci tako I mojima.

Ja bih se slozila sa Teodorom na ovoj temi. Vidim neke mame volontiraju tako što idu da testiraju djecu iz matematike i citanja. Prvo, pitanje je kako i one same čitaju strani jezik. Druga stvar, u nasoj skoli ima program 'reading buddies' gdje je bar 1 dan sedmicno posvecen tome - upare stariju djecu sa mladjom i starija djeca pomazu mladjoj oko citanja. Tako moja cerka koja ide u JK ima reading buddy-ja iz 4. razreda. Kod starije je reading buddy čini mi se iz 6. Meni je to recimo mnogo pametnije već izrabljivati roditelje kroz kao „volontiranje”. Prvo jer su djeca svakako već u skoli i to im se uvrsti u nastavni program, a drugo jer se mladja djeca socijalizuju sa starijom i stvara se ta neka veza sto ujedno i stariju djecu uci empatiji i da se na neki način brinu za mladju.

*čitaju

bez uvrede, meni je to malo cudno.

ja bih voljela da moje dijete u skoli poducava i kontrolise uciteljica/ucitelj.

dobro mi je poznato kkao nasi ljudi čitaju engleski i poslije mnogo godina accnetuacija nekada nije najpravilnija,izlisno je reći da i native speakers nekada grijese,to znaju stranci,jer mi smo optereceni time da nam engleski bude savrsen.

Pa ne rade roditelji učiteljicin posao. Ona takođe kontroliše napredak dece. Međutim, ovim pristupom se dobija to da dete svako veče vežba kod kuće, a sutradan se taj progres testira i beleži. Znači napredak je mnogo brži, nego da učiteljica sama to radi. Za vreme dok roditelj testira jedno po jedno dete, učiteljica predaje drugoj deci. U svakom slučaju, tek je oktobar, a mnoga deca već čitaju sa 5 god., po meni je to fantastično

meni je lično to forsiranje citanja uz samo jedan ili dva 15minuta odmora za petogodisnjake bolest, potpuna ludost. cijeli ovaj skolski sistem, testiranja i akcenat na 'competitive market' koji ih ceka i priprema tako male za koledz je sulud koncept koji potpuno ubija djeciju kreativnost i dovodi do akademske inflacije, gdje se za običan posao za koji nekad nije bila potrebna ni srednja skola sada treba barem fakultet (dodiplomski),a za one za koje je trebao cetvorogodisnji fakultet, sada treba najmanje magistarski ili doktorat (i to ne u smislu stvarnih potreba i vjestina stecenih u skolovanju radi obavljanja zadataka tog radnog mjesta već zbog konkurentnosti i preopterecenosti trzista). Prema posljednjim podacima, u USA je broj onih koji su zavrsili fakultet (dodiplomski) dostigao najveci nivo ikada.

I moje dijete je testirano sada na početku kindergarten nivoa (5 i 6 godina djeca), to nije bilo samo citanje već i matematika, a način testiranja i milestones koje su mjerili je bio takav da mi ne bi bilo svejedno da li je testira neki roditelj-volonter, ili skolovano lice-ucitelj (nema veze ni sa tobom Barili niti sa jezickom podlogom roditelja, da ne bude zabune da u nekoga upirem prstom).

slazem se sa svirenom 100%

ali hajde, de, i onako smo svi zamorcad

procitah nešto pametno neki dan:

We live in the era of smart phones and stupid people- to je to

djeca od 5 god treba da skacu,da trce,da se penju,da su sto aktivnija zbog opsteg psihofizickog razovoja,da se igraju i uce kroz igru,da istrazuju,da razvijaju motoriku.

nedostatak fizicke aktivnosti vodi ka nedostatku koncetracije hiperativnosti,jer dijete za zdrav razvoj i rast treba da je fizicki aktivno- elem sve u svoje vrijeme

ovo što se radi je u kontradikciji sa prirodom, isforisraju djecu sa 5 god, pa ih onda nicem ne uce kada treba da ih uce,kada je djeci vrijeme da pocnu da usvajaju znanje

skoljka,kako ti se čini french immersion?

Ne znam da li nisam dovoljno jasna ili vi ne čitate pažljivo- niko tu ne glumi učiteljicu. Niti je to testiranje zvanično, ono se odvija neformalno, za nekim stolom, dok su sva deca u circle time i učiteljica ih uči.

Ova učiteljica koju sad ima moja ćerka je jako posvećene, organizovana i efikasna. Poznajem je od ranije jer je bila učiteljica mog sina u 1. razredu. Pošto sam bila dosta uključena u njegov razvoj i školovanje, poznato mi je kako radi i kakve rezultate postiže. Osećam možda i neku dužnost da joj pomognem koliko mogu ( nisam naravno jedina, sigurno 10 ili više roditelja iz razreda pomaže)

Svirena, činjenica da živimo u društvu opterećenom testiranjem, i kompeticijom, i time da petogodišnjaci čitaju, je odvojena tema, mogli bi posebno o tome. Slažem se da je suludo, ali nažalost, ja živim ovde ( a i većina vas) u vrlo kompetitivnoj sredini, gde dolaze najbolji iz celog sveta da se takmiče za ograničen broj poslova, ili nekih solidnih životnih pozicija, da se prosto bojim kako će moja deca uopšte da se izbore sa svim tim jednog dana. Nismo bogataši da možemo da priuštimo opušteni pristup školovanju/ životu. Treba ovaj tempo izdržati još 20 godina, ćerka mi tek pošla u K. Mi ovde opstajemo jer mi je muž talentovan, neverovatno radan i izdržljiv, a i dalje posle 20 godina kao da radimo i živimo od danas do sutra, nema nikakve garancije, nikakav safety net. Juče mi baš reče, „ja i dalje radim za sendvič”

Shvatam ja Barilli šta ti pricas ali eto razmisli malo nepristrasno konkretno o tom primjeru gdje volonter cita sa jednim djetetom dok uciteljica predaje ostalima. I tako u krug. Meni takav pristup salje poruku da to što uciteljica predaje nije ni od kakvog značaja čim bar jedno dijete ne mora da slusa predavanje već može da radi nešto sporedno..cita u ovom slučaju.

Majo, ne možeš ni ovde da budes redovan volonter a da na prođes provere. Konkretno, u skoli moje dece, da bi neko bio volonter koji je svake nedelje u skoli, mora da da otiske prstiju (sam placas), rentgenski snimak pluca i ostale negativne testove na tuberkulozu, a i radi se tzv. background check i proverava databaza Megan's Law (da nisi pedofil kojim slučajem). Dakle, ne možeš bas da radis sa decom svake sedmice a da nisi ispregledan i uzduz i popreko. Ja nisam morala da prođem kroz uzimanje otisaka i TB testove kad sam drzala casove fizickog jer je to bilo samo za razrede kindergartena (predskolaca) mada su mi svi drugi podaci provereni. Na skolski posed ne bi trebalo da udjes dok se ne prijavis u sekretarijatu.

Ja volim da pomognem i tu sam uvek kad uciteljice nešto traže. Idem na izlete sa oba deteta i pri tom vodim racuna o bar još petoro dece pored mojih. Donosim hranu kad god je potrebno, sitne dzidze kojima se deca nagrade za pozitivna rešenja, pomazem u organizaciji, uciteljici čak rezem olovke, sastavljala sam pakete domaćih, prošle godine sam zirirala neko takmicenje, a ove sam mislila da im se ponudim da kaligrafski ispisem diplome kad sam videla kako su k'o nogama ispisane one koje su dobili moji klinci. Odbila sam citanje reci na Spelling Bee-u jer sam mislila da to treba da radi native speaker. Ali ja ne mogu, a i neću, da budem deo skolskog inventara. Ovaj minimum vremena koji poklanjam smatram samo vidom pomoći, ali americkom skolskom sistemu nema pomoći pa tako mislim da ulazem u svoju decu pre svega kod kuce radeci sa njima. I to je ono što se isplati. Nemam nikakav odnos prema community niti osecam da pripadam tu niti me zanima niti mislim da nešto dugujem. Ovde ima jako puno ocigledno bogatih mama (čak i tata koji ne moraju da rade) koje mogu da izdvajaju vreme i po ceo dan se muvaju po skoli. Room parent kod mog starijeg sina po ceo dan je u ucionici uz uciteljicu. Ali to su sve starosedeoci, žive u otplacenim kucama, i sasvim sigurno nemaju brdo izazova kroz koje prolaze emigranti koji se bore da stanu na noge i otplate silne racune.

da se nadovezem na venerino pisanje,ja sve mislim da oni nas ne bi ni primila da volontiramo po cio dan,pored onoliko srećnih bezbriznih bogatih stayhome mama, one stvarno mogu da daju maksimum jer imaju uslove za to.

ne kažem da djelujem nesrecno,već bas onako zamišljeno,meni se sto misli i sto kombinacija roji po glavi svakog momenta.

:)

Joj tamara koji si ti snob to je neverovatno. Pa i tvoji roditelji su bili ti što su nabadali jezik. Neće ih pogrešno naučiti neko ko ih čuje tri minuta kako čitaju ili sriču reči, ne čita se Dostojevski, zaboga.

Samo da doživim da me rođeno dete zapljune što imam akcenat. Interesantno, mala deca se ne podsmevaju strancima zbog izgovora ili akcenta, to rade samo odrasli izgleda

I da, moji roditelji jesu nabadali nekad ali su prepustili onima koji znaju da rade svoj posao.

Ovo zadnje što si napisala, školjka, to baš i ja mislim, taj osećaj sigurnosti i pripadnosti nemam, to nije samo finansijski, u pravu si, nego malo i gde si odrastao, osetim ja to kad odem leti u Srbiju, neku opuštenost, kao kod kuće sam. Dok pohvatamo sve cake i fazone, prođe 20 godina, ovi što su rođeni ovde su automatski u prednosti. Ne mora da im je tata ostavio otplaćenu kuću, ali znaju sistem i umeju da ga koriste.
Meni na decu i školu i obaveze ode sigurno 50% vremena i jedno 85% živaca i energije

Ponukalo me je ovo sto je vise vas gore napisalo o porezima u vasim gradovima da napisem kako je u mom gradu a slično je I kod Barilli jer mi je komsinica.

U Kaliforniji je osnovan čitav system univerziteta (University od California, jedan od njih je u University of California Berkeley) I dobre državne skole su se decenijama snadbjevale iz državnog budzeta. Najveci dio novca za skole I univerzitete je isao iz poreza na imovinu (U americi se placa porez na imovinu svake godine, neki postotak vrijednosti kuce. Nekada se taj porez mjenjao kako se I vrijednost kuce mjenjala.

Univerziteti su bili skoro besplatni, skole imale dosta novca I racunalo se da je Kalifornija 1960 I početkom 1970ih davala skoro najviše po studentu u cijeloj Americi.

Sada je to upravo obrnuto - Kalifornija je pri samom dnu država u Americi po tome koliko daje po studentu. University of California univerziteti su postali skupi i mnogi su van dometa prosjecnom narodu. Mnogo vise u Kaliforniji se daje na zatvorenike po glavi nego po studentu.

U Kaliforniji je krajem 1970-ih donesen zakon (Prop 13) kojim se porez na imovinu racuna prema cijeni kupovine kuce. Znaci ako si kupio kucu za $50,000 1960g I ako u njoj živis I dan danas, placas porez na imovinu (property tax) samo na tih $50,000 kupovne cijene kuce, ne na $800,000 koliko kuca danas vjerovatno vrijedi. Tako je sa komsijama u kuci do moje i sa mnogim drugim ljudima koje znam.

Tako da je npr SF, gdje ja živim, dobijao mnogo manje novca od poreza na imovinu nego sedamdesetih godina. Ogromne svote novca koje vise nisu dolazile gradu. Dolazi novac od novokupljenih kuca, loše je raspoređen, po mom mišljenju ali to je još duza prica.

U isto vrijeme se u Kaliforniji znatno povecalo 'hispanic' stanovnistvo, iz Meksika I drugih država centralne Amerike, koji I inače imaju vise djece po porodici = mnogo vise studenata se upisivalo u skole.

Velike promjene za skolski system. Skole koje su još uvijek dobre - a ima ih dosta u SF) su one u kojima su roditelji ukljuceni, sto vremenom sto $ doprinosom.

U nasoj državnoj osnovnoj skoli roditelji skupe $350,000 godisnje - novac koji ide direktno skoli. Ide na razne programe, nastavu koju vise država ne pokriva (likovno, fizicko, muzika, dosta drugih programa). Taj novac ide direktno skolama, nikakvim guzonjama po kancelarijama koji rukovode svim skolama u SF.

Ja se ne slazem sa dosta toga u americkoj vanjskoj politici, pa ni unutrasnjoj, ali ne mogu da sjednem I ne radim ništa I ne dajem doprinos skoli mog djeteta „zato što oni u skolama već primaju plate I skole dobijaju novac iz državnog budzeta” i zato „sto ja ovdje ne pripadam niti ikom ista dugujem.” Skole su ostecene po mnogo cemu, novac ide na ratove i beskucnike i šta već ne, i ja ne mogu na sve to da uticem.

U svom malom svijetu mogu i te kako da dajem novac skoli mog djeteta, da volontiram kada stignem (1-2 x mjesecno po 1h otprilike), da glasam za ljude kojima iole vjerujem. I apsolutno vjerujem u formiranje svog „sela” - prijatelji i komsije u gradu u kojem od rodbine imamo samo sestru mog muza.

Ne mislim da dugujem nikome ništa nego jednostavno gledam da je to moj doprinos obrazovanju mog djeteta. Ne mora svako da da, niti da radi.

U nasem slučaju volim ovo naše „selo” - i skolu i komsije i prijatelje. Sve to utice da se ovdje osjecam „svoj na svome” iako se ovdje nisam rodila.

Sharlota, ovaj nas glavonja hoće da uvede americki sistem, ovi provincijski pokrase sve zivo, a oni socijalni hoće sve da razdele dzabalebarosima i dovuku pola Azije i Afrike na kojekakve socijalne programe...
Ma muka mi je od svih njih...