Da li i roditelji smatraju da im treba strucna pomoć? Postoje vaspitana i nevaspitana deca, i naravno da je blizoj okolini lakse sa vaspitanima, ali ja zaista ne vidim zašto decaka voditi kod psihologa? Verovatno postoje i detalji koje nisi navela. Imamo i mi u okolini decaka koji je u tom fazonu, po meni mu nedostaje vaspitanja, ali mi nikad nije palo na pamet da se situacija resava kod psihologa.

Skoro da si opisala mog Vasilija. Doslednost u kaznjavanju nema efekta. Mi smo bas bili dosledni. Takva deca su toliko tvrdoglava i isterace svoje po svaku cenu. I Vaske uvek ima potrebu da bude najbolji, uvek se takmici s bratom, sa svima oko sebe. Sad kako je stariji ima potrebu da bude „cool” kako on kaže i „awsome.”
Akademski, nemamo nikakvih problema. On nema problema s tim da ga deca odbijaju, jer je jako zanimljiv i smesan, ali ima problema da se smiri na casu, da ne ustaje, da sedi mirno u klupi. Na nasu sreću a takve stvari ovde ima rešenje, i plan koji radi s detetom na boljem funkcionisanju u ucionici. Ne znam šta od toga postoji u Srbiji.
Nama je jedino pomoglo sto smo radili s njim od prvog dana na „prihvatljivom ponasanju.” Cesto mu ponavljali, make good decisions, think about it twice. Sve to pali kad je on dobro raspoložen, ali kad se bas naljuti, onda vise nikakve tehnike ne pomazu. Ja tačno znam kad mu dodje ona njegova zuta minuta. Sto sam ja istrajnija on je gori. Međutim, rastao je on, a rasli i mi s njim. Kako je on ucio, tako smo i mi ucili s njim. On je jako rano naucio svoje cooping skills, da se odmakne od grupe, da nadje način da se smiri kad je ljut, da pronadje uciteljicu kad ga neko dira umesto da se potuce i sl...Desavali su se i incidenti, ali u sustini naucio je da donese prave odluke VEćINU vremena.
To nije samo pitanje hiperaktivnosti, to je i Opposition Defiance Disorder, kada se suprostavljaju autoritetu po svaku cenu. Ta deca većinom osecaju da nemaju kontrolu, bitno je pokazati im gde je imaju, i kako da je koriste. Na zalost nije to jedan dan i jedan sat, već konstantan rad s njima. Takođe sam primetila da mladja deca cesce imaju taj problem. Takođe je bitno da shvate, da ne mogu uvek imatu kontrolu nad stvarima, i da je i to uredu. MI smo ponavljali pravila skoro godinu dana, svaki put pre nego sto bi izasao iz kuce. Neki su mi govorili, ti kao da svaki put ocekijes da će on uraditi nešto loše, pa unapred ponavljas. Ja ne ocekujem. Ja znam da će on namerno ili ne napraviti losu odluku, ali ovako bar mogu da kažem, jesmo pricali pre nego sto si izasao jesmo li se slozili okjo pravila, jesi li prkrsio pravila,sada posledica. Takvoj deci sve mora da ima smisla. Ono zašto-zato, kod njih nema mnogo smisla.
Moj vaske uvek kaže, pa nisi mi rekla da mi je poslednja sansa, ja sam mislio da mogu bar jednom da pogresim i sl. Znaci svaki put kad je poslednja sansa, on treba da zna da je poslednja, u suprotnom će se raspravljati sa mnom, da mu nisam dala upozorenje i da kazna nije fer. Dobro on zna da je kazna fer i da upozorenje nije potrebno, ali će traziti i uvek trazi svaku mogućnost za pregovore. U svemu sto mu zabranim i dozvolim. U tome je apsolutno odličan.
ZNaci, posle duzeg posta, uciti ga o prihvatljivom i neprihvatljivom ponasanju, o posledicama njegovog ponasanja, i odluka koje done. Potreba za kontrolom proizilazi iz nedostatka samopouzdanja, tako da je bitno poraditi na tome. S obzirom da je uspesan u nekoj sferi svog zivota, pokazati mu primere ljudi koji su uspesni, ali objaniti mu da ni oni nisu perfektni u svemu. Pokazati mu srećne ljude, dobre prijatelje, dobre roditelje i pokazti da nisu perfektni u svemu i nemaju kontrolu nad celim zivotom.
Što se hiperaktivnosti tiče, pozabavite se ishranom. Smanjiti slatko, carbs, proizvode s vestackom bojom i sl.

mama,tata,baba,deda,mu sve puste.dala si odgovor na svoje pitanje.dete kao dete,malo vise nemirno ja ne verujem da on ima med.problem.to su godine predpuberteta + ne vaspitanje.treba prvo mama i tata da se odluce kako će kazniti a ne nagraditi ponasanje koje im se ne svidja i podržavati jedno drugom odluke,baba i deda da se ne mesaju u vaspitanju pa tek onda traziti problem u detetu.

Ако родитељима то не смета нетреба ни теби... Није то твој проблем

Barili, mene zanima, ajde napisi vise. Za početak pretpostavljam da su suplementi OTC, jel možeš da mi napises koji brand i koju dozu dajes.

Takođe kako se radi elminaciona dijeta?

Shomikus, posto si laik možda bi bilo bolje da ne sudis o takvim stvarima. Nemas takvo dete, i ne sudi preko. Pitala bi te ja da imaš hiperaktivno dete koje je svesno da ne može da se smiri. Pa iznova i iznova ima problema u odnosu sa takvima kao sto si ti koji ne razumeju da to dete ne radi nameno nego da su to impulsi/nagoni koje tako mali mozovi ne mogu još da kontrolisu. Pitala bih te da ti dete bude kaznjeno sto ustaje svakih 5 min, a on nije ni svestan da ustaje, da lupka, ili da mase rukama.
Šta da kažem svom sinu kada na pitanje uciteljice šta mu je u skoli najteze on odgovori „it is hardest for me to sit still.”
Moj sin je svestan svog problema, i trudi se maximalno da ga kontrolise. Hiperaktivnost se možda olako svemu pripisuje, ali prava hipeaktivnost nije izbor, već je ozbiljna stvar sa kojom se maloj decici jako teško nostiti pogotovo sto postoje oni koji nemaju trunke razumevanja.

Ispade ja dr. TEODOPA lol...Mislim da će ti Gala najbolje objasniti ali je u pitanju hemijski disbalans u mozgu. Ili su jedmostavno takvi. Kao sto neko voli slatko, neko slano, neka deca su malo zivahnija, a neka mirnija. Mislim da se na sve to ne treba gledati kao nedostatak nego kao notu licnosti I takvoj decj pomoći da se integrisu u tipicnu sredinu. Ovde to dobro funkcionise. Nadam se da će I Srbiji uskoro biti isto.

Pošto putujem, na brzinu ću napisati osnovne stvari, pa ću sutra da dopunim ako ima pitanja.
Dakle, eliminaciona dijeta- ukinu se pet namirnica iz ishrane koji su poznati da izazivaju smetnje/senzitivnost/alergije. Jaja, mlečni proizvodi, soja, kukuruz i pšenica. Ta prva faza traje tri nedelje. Nije lako, a morate imati compliance deteta i razumevanje skolske sredine( mi smo poceli kad je sin bio na zimskom raspustu da se malo uhodamo, a onda je nastavio kad je pocela skola). Posle te tri nedelje, vraća se u ishranu jedna po jedna od tih namirnica u trajanju od 3-4 dana i posmatra da li ima promena u ponasanju ( nekad se za tri nedelje vidi poboljsanje, a nekad ne, međutim kad se određena namirnica vrati, koja izaziva smetnje, ponasanje deteta se često pogorša)
Redosled vracanja nije toliko bitan, već je važno vracati namernice u razmacima od 3-4 dana i posmatrati i zapisivati promene, ili voditi neki dnevnik. Mi smo prvo vratili jaje, da bi mogao da jede hleb bez glutena, koji u sebi sadrzi belance. Na kraju smo uveli gluten, i tu je promena bila toliko ocigledna, on je bio toliko jittery, da je muž kad je dosao s posla odmah primetio da je ponasanje sina drugacije, i pitao da li sam mu vratila gluten. Takođe, izvestaji iz skole su poceli da budu bolji tokom one prve tri nedelje, a čim smo vratili gluten, pogorsali su se. Trebalo je još tri nedelje posto smo ponovo ukinuli gluten, da se ponasanje vrati na neku prihvatljivu meru.

Što se tiče suplemenata, testirali smo krv na serum feritin( gvozdje je normalno ali nizak feritin je česta pojava kod hiperaktivne dece), zatim cink, magneZijum. Otkrili smo,da,je cink nizak, kao i feritin. Poceli smo da mu dajemo tablete zinka ove: http://www.naturesplus.com/animalparade/products/productDetail.php?id=29964
Po tri dnevno, i dve pilule gvozda od po 18 mg pogledacu sutra brand i napisati.
Knjiga ovog doktora koju sam pomenula je jako korisna, između ostalog jer govori precizno o suplemetaciji, koje doze se daju, sve izracunato po kg tezine utd. Recimo, ja sam ranije sinu davala neke omega-3 u pilulama, ispostavilo se da doza mora da bude mnogo veca nego propisana za decu (oko1500mg) itd. Ja mu dajem još jedan suplement, kalcijum-Mg-Zn, u nekom tecnom obliku. Mg jer opusta muskulaturu, a ovakva deca su stalno u nekom grcu, često se javljaju i tikovi itd.

Njegovo ponasanje pa i uspeh u skoli su se progresivno pobiljsavali od februara do kraja skolske godine, kad je bukvalno eksplodirao akademski i bihejvioralno, dakle ukapirao šta se trazi od njega, pobedio neke svoje demone koje je imao, poceo oberucke da prihvata sve skolske zadatke a ne da izbegava one koje ne voli(pisanje) a radi samo one koje voli (matematiku)
Sad smo na odmoru u Srbiji, pridržavamo se dijete, doneli smo hleb bez glutena, mada ima i ovde da se kupi, u svakom slučaju snalazimo se. On je prihvatio dijetu, uhvatio se mucenik za nju kao za slamku spasa, trazeci neko„opravdanje” za svoje ponasanje u nečemu sto je jeo ranije a nije znao da mu smeta. Kako,sam kaže, kad jedem gluten, ja „poludim”

Hvala Barili i srećan put.

Ajde kad stignes, imam još par pitanja:

1. Šta ste radili za dezert tj slatkise tih prvih 3 nedelje? Moj sin bas voli cokolade i kolace.

2. Pretpostavljam da ste totalno izbegavali restorane te 3 nedelje? Šta radite sad kad putujete/izlazite?

3. Jesu li bitni traces od namernica tj ako samo procitam listu ingredients i ako nema doticnih namernica, jesam li sigurna? Recimo dosta namernica nema label gluten free iako po spisku nema ništa sto sadrzi gluten ali kažu posto je procesirano u istim fabrikama sa drugim glutenskim namernicama možda ima traces. Jesu li ti traces bas bitni?

4. Kako se uvodi hrana, malo po malo ili velika kolicina odjednom?

5. Da li si primetila promenu od tih supplemenata ili ne?

Još neki savet kako preziveti tih prvih 3 nedelje?
Hvala ti još jednom.

1. Šta ste radili za dezert tj slatkise tih prvih 3 nedelje? Moj sin bas voli cokolade i kolace.
Jeo je crnu čokoladu i kolačiće iz trader joe's, zovu se snickerdoodles, ne sadrže ništa od pomenutih sastojaka a jako su ukusni. Za doručak je jeo oatmeal sa vocem

2. Pretpostavljam da ste totalno izbegavali restorane te 3 nedelje? Šta radite sad kad putujete/izlazite?
Da, odlazak u restorane nije dolazio u obzir u prve tri nedelje. Onda smo postepeno počeli da idemo ali na mesta koja imaju gluten free menu, kad smo saznali šta mu smeta. Sad smo na odmoru, pridržavamo se, ali ako se desi da se ogluteniše nije tako strašno, jer je raspust. Bake nam kuvaju, i one znaju šta treba, a u letnjoj školi dobijamo menu za rucak unapred i ako ima nešto sa glutenom ( rezanci, pohovano) mi mu pošaljemo zamenu taj dan. Danas idemo na more i ponecu mu hleb bez glutena, recimo. Ključna stvar za uspeh ovoga je njegov stopostotni compliance, čita labels sam i sam sebe nadgleda. To me najviše iznenadilo ali to pokazuje njegovu zelju da resi problem i cinjenicu da je svestqn da problem postoji

3. Jesu li bitni traces od namernica tj ako Samoa procitam listu ingredients i ako nema doticnih namernica, jesam li sigurna? Recimo dosta namernica nema label gluten free iako po spisku nema ništa sto sadrzi gluten ali kažu posto je procesirano u istim fabrikama sa drugim glutenskim namernicama možda ima traces. Jesu li ti traces bas bitni?
Ja sam tako radila, jer oni ne mogu da napisu gluten free ako se hrana proizvodi na istom mestu gde i regularna glutenska, pa sam tu koristila zdrav razum, jer nije u pitanju celijakija ili neka ekstremna alergija, dakle, nisam vodila racuna o tragivima. Recimo u whole foodsu peceno pile, nema gluten ako je ono obično, ali piše may contain traces of wheat jer drugi „rub” koji koriste ima u sebi gluten, pa ne mogu da tvrde da nije bilo cross kontaminacije. Ali ja se u tim slučajevima raspitam i onda donesem odluku da li da kupim. Mi ostali nismo jeli kao on, ali ja sam bila GF godinumdana i već inače sam kupivala hleb bez gl. pastu itd.

4. Kako se uvodi hrana, malo po malo ili velika kolicina odjednom?
Ne malo po malo, nego bas jede normalne kolicine odjednom. Interesantno, gluten mu uopste nije smetao za stomak, kao sto meni recimo smeta ( u americi pogotovo) ali ponasanje, haos

5. Da li si primetila promenu od tih supplemenata ili ne?
Pa jesam, njih smo poceli posle te prve tri nedelje. Mislim da mumje gvozdje ucvrstilo fokus, i na kontroli se feritin popeo u normalu. Cink nije nešto skočio, doduše

Još neki savet kako preziveti tih prvih 3 nedelje?
Nije lako, ja sam recimo uletela u neku žešću krizu zbog toga, kako će to uspeti, nije lako itd. Međutim, nekako se privikneš a on je tako dobro peihvatio da,sam se ja sve više opuštala kako je vreme prolazilo. Hvala bogu da munjaje ne smeta pa smo mogli da vratimo taj hleb odmah posle tri nedelje, posto on voli hleb. Savetujem da pocnete kad je na nekom raspustu, brejku, lakše se privikne, jer je compliance u skoli tezi, deca donose, razmenjuju hranu.

Hvala ti još jednom.
Ništa, pitaj slobodno šta god ti treba

Treba to dijete razumijeti...da, i Hitler je bio isto nečije dijete. Dijete koje ne pokazuje ljubav niti empatiju naginje ka profilu psihopate. Mada oni kasnije, kroz zivot gledajuci kako se drugi ponasaju i kako bi trebalo da se ponasa u drustvu, pocinju da kopiraju to isto ponasanje da ne bi odudarali, a ustvari boli ih ona stvar za sve oko sebe.

To dijete nije hiperaktivno jer on bi imao problem da se fokusira, sto kod njega nije slučaj obzirom da ima sve petice. Znaci, to je jedno bezobrazno dijete od kog može svasta nešto najgore da ispadne ako se na vrijeme ne reaguje. Obzirom da su roditelji ocigledno ne znaju da odgajaju takvo dijete koje vapi za autoritetom, ja preporucujem da ga upisete na karate u neki klub koji je poznat po radu, redu i disciplini i gdje je sensei na glasu. Ako ga tamo ne nauce disciplini i samokontroli, onda stvarno ne znam...

Ja u čitavoj ovoj situaciji vidim ogromne upozorajavuce znake u ponasanju tog djeteta.

Ja nisam stekla utisak da je dete neki sadista, on malo odskace nije standardno dete. Pošto je jako dobar ucenik, možda se i malo smara u skoli. Možda mu treba dodatni izazov, jer oseca frustraciju da može vise a ne da mu se.
Možda je pametniji od druge dece, pa mu idu na zivce, genijalcima nije lako. Ko zna šta je u pitanju. Ne treba lepiti etikete. Najbolje je da se sa njim razgovara, jer on sigurno mnogo toga zna, ali ne zna kako da objasni svoja osecanja.

Hvala Barili, probacemo sad do početka skolske godine. Uzivajte na odmoru.

On je dete koje ne pokazuje niti ljubav niti empatiju! Čak i kad to vrlo retko radi to deluje izveštačeno.
_______________________________________________________

Znaci već je poceo da kopira okolinu. Ja bih ga ipak odvela na pregled kod psihijatra, za svaki slučaj. Neće konsultacija da skodi, a ako se rano spoznaju neki simptomi, možda ponasanje može i da se koriguje. Sigurno postoje metode.

Svirena, rekla bih ti nešto, ali neću posto si trudna a i priglupa si da shvatis. Ne znam samo otkud ti zakljucila da ja bas tog djecaka poredim sa Hitlerom?

Pusta, ajd oladi malo.
Niko sem žene koja je postavila temu ni ne zna to dijete i nagadja isto kao i ti, ti ponajvise jer nisi u toj struci i po izgledu nemas licnog iskustva sa djecom sa tim problemima u razvoju. Ti bi to sve po kratkom postupku.
Kad ti dijete od 7 godina kaže: „I wish I was dead”, onda shvatis dubinu njihove agonije i nemogućnosti kontrolisanja sopstvenog ponasanja. Ti u tome sto dijete briljira u jednoj oblasti a ima poteskoca u drugoj vidis dokaz za bezobrazluk, a to je najnormalnija stvar sa ovom populacijom.

I ponasanje psihopata tj. sociopata se ne koriguje, toliko o tome koliko ti znaš i koliko imaš pravo da zoves nekog glupim.

Sve to što si opisala u ponasanju djecaka PONAOSOB nije ništa alarmantno. Ali kad sve uzmes u obzir i pogledas u cijelini:

- nadprosjecno inteligentan
-previse izrazen takmicarski duh
- mora u svemu da je najbolji i prvi
- hvalite me usta moja i svi odreda
- nedostatak empatije (i losa kopija empatije)
- ne zna da izrazi/pokaze ljubav
- nipodastavanje autoriteta (roditelji, familija, uciteljica)
- bezobrazluk

Znaci kad sve gore navedeno uzmes u obzir, mislim da ima i te kako razloga za konsultaciju sa strucnim licem, tacnije psihijatrom.

Hana,

Sve se da ispraviti ako se na vrijeme uoci. Problem psihopata/sociopata je što se studije rade retrospektivno. Znaci kad se odrastao covjek okarakterise kao takav, onda oni cesljaju po njegovom djetinjstvu, odrastanju itd i traže „common denominator”.

Što se licnog iskustva tiče, bas naprotiv. Poznajem djecaka gotovo identicnog po opisanom ponasanju (u siroj familiji). Zato i kažem da ako se ta nadprosjecna inteligencija ispočetka pravilno ne usmjeri, ishod može biti katastrofalan. U njegovom slučaju je karate program donio znatno poboljsanje i ja za godinu dana vidim ogromne pozitivne promjene u tom djetetu.

Problem nastaje kada roditelji ne žele ili ne mogu da prepoznaju neke alarme jer dijete, razumljivo, posmatraju previse subjektivno. Međutim, cinjenica je da i svirepe ubice imaju roditelje i da su i oni bili nečija djeca. Nisu s Marsa pali na ovu nasu planetu.

A što se ishrane tiče - kakvim nas sve govnima hrane i truju, nije ni cudo sto sva ta hemija pravi havoc u organizmu. Neko se nenormalno deblja, neko postane depresivan, mnogi zarade rak i kojekakve tumore, neki hiperaktivni, neki agresivni. Nismo svi isti i ne reagujemo svi isto, a ishrana svakako da je jedan od nacina (i to vrlo važan) za korigovanje nepozeljnog ponasanja.

Shargarepice, pa to je nekako sve proizilazilo jedno iz drugog. Prvo je kasnio s govorom, znaci oko 2 godine smo poceli sa logopedom itd. Onda kad smo to rešili, došao je na red engleski, pa onda škola. Tu su se otvorili novi problemi, jer uopste nije mogao da prati ničiju sekvencu osim da radi ono što on poželi. Situaciju je dodatno komplikovalo što je on znao već da čita i piše i osnovne računske operacije. Tako da je u školi jedino mogao da nauči da sluša. Išlo je baš teško, učiteljica u K mu je bilas troga i staromodna. Ali to je dovelo do toga da mu sledeće godine biraju učiteljicu i ostalih godina je isti slučaj. Imao je neku maku pomoć u školi u smislu social skills grupe sa logopedom, ali su ga brzo „graduate” jer mu navodno ne treba. Štede resurse. On se ne kvalifikuje za pomoć jer je akademski jak, ali definitivno mu treba neko usmeravanje/asistencija na času. Ja sams e dosta angažovala u školi, volontirala, saradjivala sa učiteljicama itd.
Ove godine je napravio najveći pomak nabolje i to pripisujem ovoj dijeti. Takođe sam mu uzela tutora za pisanje, jednu penzionisanu učiteljicu iz našeg school districta koja je radila i sa decom sa pp. Ona je od njega za dva meseca napravila pisca, od deteta koji nije hteo dve rečenice da stavi na papir.
Sve ovo ja pratim i radim na tome godinama, ne smem da pomislim šta bi bilo od deteta da sam neka ležernija osoba, tipa lako ćemo

Shargarepa, ni moj sin nije imao problema sa govorom. Brbljao je neverovatno sa svega godinu i po. Imam snimak sa 2.5 godine, recituje desetak pesmica. Nema ni nekih problema sa fokusom, ali ima problema sa pokretima. On jednostavno ne može da se smiri. Ne može da drzi ruke i noge mirno. Mislim da je to razlog što ne sedi mirno i ne odradi zadatak na casu do kraja. Ne zato što ne može da se fokusira, već sto je nagon za konstantnim pokretima jači od fokusa.
To sto je neko pomenuo da je dete narcis, ni to nije tačno. Moj Vaske uopste ne veruje da je dobar i pametan. On može da uradi 100 stvari perfektno, ali ako 101 nije perfektna, sve ostalo se ne racuna. Dugo mi je trebalo da ga ubedim i da shvati da ne može biti perfektan u svemu.
On je zavrsio drugi razred, i nemaju ocene već developing, meet, exceed. On ima 98% exceeds, a pri tome je skoro 2 godine mladji od celog svog razreda. On je i dalje ubeđen da su svi ostali bolji od njega, i samo jedna greška, ili jedna omaska, njemu svi ostali uspesi ne važe. Tako za sve. U sportu, to što je manji pojas od brata mu je uzasna prepreka, i odmah bi odustao od svega. Manji je pojas, samo zato što je mladji, ali on to ne može da prihvati. Socijalno, uvek hoće da je vodja i lider.
Zazalila sam sto sam ga upisala ranije u skolu, ali upisala sam ga na nagovr savetnika, koji su 100% smatrali da je spreman. Akademski i jeste, socijalno nije bio, ali oni to nisu mogli znati.
Opet kažem, da je sad mnogo drugaciji, kakav je bio. Tolerantn, igra se bolje sa decom, razmisli dva puta pre nego sto nešto uradi, ali put od onoga gde smo bili i do ovoga sad je prilično trnovit. Još uvek imamo momente i minute kada je uzasan, pogotovo ako on nešto vidi kao nepravdu, ali sad već redje, ili se ja lakse nosim s tim.

Ocigledno je dovoljno star i intelegentan da razume ako mu neko konstantno prica da sva ta pament i svi uspesi ga neće odvesti nigde ako tako nastavi. Da je jako bitno da shvati da kako je on drugaciji i da su i ostali drugaciji ali da svi imaju neke svoje vrednosti. I da nauci da to postuje, ako ocekuje da neko postuje njega. Bitno je da mu se objasne neka pravila socijalizacije i prihvatanja sveta oko sebe, i zivota u svetu oko sebe. Savetnik, prijatelj, roditelj...
Meni ta potreba „najbolji sam...” prkos i inat vise govore da on bas i nema neko samopuzdanje i da tim sto ubeđuje druge, vise pokusava da ubedi sebe.

Da li on ima bratu ili sestru ili je jedinac, posto I to može sa utice na nečije ponasanje.

Ja sam ti već preporucila dr. A što se tiče nutricioniste, nijednog ne znam sem dr. Selakovic. Međutim tu su mišljenja
podeljena, neki je hvale a neki ne. Moja najbolja drugarica je dugo radila kod nje kao defektolog.

E drago mi je cuti da mu roditelji nisu odmah popustili. Ne treba mu dozvoliti da brzo odustaje od nečega sto mu ne ide lako. A sad, kad i posle duzeg vremena ne pokazuje interesovanje a ni talenat, bezveze ga je i tjerati na to nešto. Mora da ima neki balans.

„Trenirao” je i ovaj djecak fudbal, doduse preko ljeta, mada njemu se to jurcanje za loptom i svidjelo. Na karate je upisan po preporuci kucnog prijatelja koji je i sam majstor u borilackim vjestinama i koji je radio sa djecom i primarni cilj je bio disciplina.

Isprva je bilo guravo jer se i tamo ponasao kao i u skoli, tj bahato. Nekoliko puta mu je sensei stavio zabranu na polaganje pojasa zbog neprimjernog ponasanja. Međutim, sad je već 2. godina kako je aktivan na tome, i moram da kažem da je vidna razlika u zadnjih godinu dana. Sad čak sluzi drugoj djeci za primjer na tom karateu, mada u skoli je još problematičan premda se i tamo popravio. Ali sensei je uspio da se postavi kao autoritet i to super fercera na karateu. Uciteljica to, nazalost, nije uspijela, ali se i u skoli dosta popravio obzirom na to kakav je bio.

Ja sam ispočetka mislila da će taj karate program samo da produbi njegovu agresiju, međutim pogresno sam mislila. Kod njega se to ispostavilo bas kao pozitivan korak.

Teodora, glasno pricanje u hodniku nikako nije u istom rangu kad se uciteljici pokaze srednji prst, ili kad uciteljica kaže „Pokupi to”, a dijete kaže „Neću”...„Pokupi to ili...” „Ili šta? Šta ćeš da uradis u vezi toga?” To je već ocigledan bezobrazluk.

Pa i ja pricam o djecaku koji je tada imao 7 god, sad mu je 8. Nije ni on nešto veliki. Međutim, to se slazem da kad te jednom uzmu na zub, kuku ti se lele. Nije on cvjecka, daleko od toga, ali dobila sam osjecaj da čim je neka frka, odmah su prvo oci u njega uprte, sto bas i nije fer.

I oni ovdje imaju te slicice - zelene, zute, crvene - pa svaki dan dobije po jednu u zavisnosti kakav je bio. Stvarno se vidno popravio, ali i ti „pedagozi” naprave takve propuste da poseru sve sto naprave. Primjer: mali je 2 sedmice svaki dan donosio zelenu slicicu i desi se incident u skolskom dvoristu za vrijeme odmora. Nasao staklenu flasu i razbio je. Nije nikoga povrijedio niti je tu iko bio u blizini, ali oni digli hampu čitavu i kazne ga sa 5 dana detention-a (nema mu odmora već ide u office). Mislim stvarno? Zar tako nešto zavrijedjuje čak 5 dana detention? A pitam ja njegovu majku „ A je li, sto ti njih nisi pitala OTKUD staklena flasa uopste tu da je on nadje?? Ti njima saljes dijete i povjerujes im ga na cuvanje a oni ga dovode u situaciju gdje može da povrijedi i sebe i druge.” Kaže ona meni „Ma palo mi je na pamet da im to kažem, ali odustala sam. Nisam htjela da produbljujem čitavu situaciju”.

Ja nemam puno da dodam na celu pricu ali ocu da se dovezem na pitanje ishrane. Za vas cija deca nisu na nikakvim lekovima, pre eliminacija bi podrazumela da odem do naturopath-a na komplet test alergija I intolerancije. To nije isto kao u standardnom sistemu testiranja alergija, testovi su dosta osetljiviji I vise pokrivaju. Zašto predlazem test, je to što u eliminaciji se izbace ti glavni alergeni ala gluten a problem sa time je sto je to jako opsto a more biti I ne dovoljno specificno.

U principu niko ne treba gluten specificno da jede ali recimo mlecni su jedni od proizvoda koji se izbacuju a vasem detetu oni možda uopste ne smetaju a smeta mu nešto sto nije generalno allergen - tipa paradajz - a njima smeta. Da sam te sreće da mi dete nije na immuno suppressant ja bih ga prvo odvela na te testove pa onda videla šta dalje.

Ni ja kao Fizikela ne vidim da je ovde neki veliki problem kod deteta.

Nismo svi kalupirani i mene uzhasno nervira ovo pritiskanje dece u da budu u okvirima nekih cudnih zacrtanih normi.Svi isti da budemo. Nema tu kasnije ICH kreativnosti medj' generacijama.

Razviti kod njega empatiju po meni je moguće sa kucnim ljubimcem o kome će on brinuti.

Skoro sam naletela slučajno na ovu Englesku seriju...klinci su extra:

http://www.imdb.com/title/tt1086191/
E sad zamisli 3 takva kao tvoj mali rodjak?

:0)

Da, Sandy, ubraja se. Ništa mlecno ne sme. U Srbiji nazalost nisam videla proizvode od kokosovog mleka. Ima pekara na Slaviji ( gala mi je pokazala) koja ima veliki asortiman bezglutenskih proizvoda, ima I slatkisa. Mislim da se zove hleb I ja ili tako nešto, u bul. Oslobodjenja je na samom početku s leve strane.

Što se tiče slatkisa, samo crna cokolada prve tri nedelje, I suvo voce recimo. Posle ako mozete da nabavite bezglutensko brasno koje 'imitira' obično psenicno, a utvrdite da mu ne smeta jaje I mleko, mozete od toga da pravite sve kolace. Ne znam da li ima tog brasna u Srbiji, u inostranstvu ga ima svuda. Ja sam donela u Srbiju tog brasna I koristimo za spanac, ev. pohovanje, kolace itd.

Prva faza dijete je bas naporna jer je dosta restriktivna, ali treba objasniti detetu I traziti njegovu saglasnost I saradnju
srećno

pa moraces malo da prilagodis onom sto dete već voli ali evo recimo mi jedemo ujutru voce, za rucak meso i povrce (barene brokole, sargarepa) i corba od povrca, vecera recimo virsle (ove naše nemaju dodatke) i pirinac. za grickanje cips od krompira, voce i crna cokolada (pogledaj da nema mleka, soy lechitin je ok jer je deo soje koji nije alergen.

inače druge alternative su recimo dorucak ovsene pahuljice sa sokom od pomorandze, pahuljice od pirinca ili kolacici pravljeni od toga. Ili paprikas, pasulj, krompir pire sa uljem umesto butera i mleka itd. Zameni psenicno brasno sa ovsenim u tim receptima ako koristis.

ovas je valjda prevod za oats a oats nema glutena (http://en.wikipedia.org/wiki/Oat). Što se tiče dorucka, njemu tako odgovara ali ti možeš da prebacis šta jede za veceru za dorucak (ako voli jači dorucak) ili one druge opcije pirincane ili ovsene paljuljice sa sokom. ljudi ovde koriste i bademovo i pirincano mleko kao zamenu za obično mleko ali ja ne volim dodatke u njima.

recimo pravim i fasirane snicle sa tim ovsenim pahuljicama i kuvanim/pasiranim povrcem (sargarepa i celer).

Nije loše Barili, navikli smo se. Pomaze da izbegavam da kupujem druge stvari koje jako voli a ne sme, tako da smo svi na polu-dijeti.
Od početka dijete izgleda malo stalozeniji i mirniji ali nisam totalno sigurna posto se jednom i bez ikakvog razloga rasplakao (nismo ništa menjali u ishrani). Jeste li vi videli promenu odmah ili kasnije?

znaci na dobrom smo putu, super!