Gde si ti beše, ljana?
Mnoge od nas upadnu u to stanje zbog raznih razloga. Sigurno da to što sedimo sa malom decom kod kuće, često izolovani od „pravog života” doprinosi osećaju depresije. Zatim možda i neko nasledje, predispozicija, hipotireoza može biti jedan od uzroka, i stres, životne okolnosti.

Zbunjena sam ako nećeš razgovor, terapiju ( mnogo pomaže i oni imaju tehnike kojima te nauče kako da prevazilaziš određena stanja) i/ili antidepresive ( pomažu i oni, daju ti inicijalnu snagu da prevazidješ to stanje, a onda polako bistre glave ideš na terapiju, jačaš i donosiš bolje odluke), šta je preostalo?

Nije tačno da svi AD umrtvljuju, tu je farmakologija mnogo napredovala, od pre x godina. Ima jedan lek koji, naprotiv, blago stimuliše.

Ako hoćeš da pokušaš sama, postoji knjiga koja uči o kognitivno-bihejvioralnoj terapiji, daje ti tools da sama pokušaš da prevazidješ to stanje. Zove se „Feeling good”, pisac je psihijatar sa Stanforda, Dr. David Burns. Napisana je osamdesetih kad je ova tehnika bila u začetku, ali je knjiga klasik. Zato sam pitala gde si, da li možeš da je nabaviš.

Srećno i najbitnije je da si sama prepoznala svoje stanje i činjenicu da ti je potrebna pomoć

Ljana, bez obzira gde si, pomoćice ti puno razgovor sa strucnim licem. Iako ti se čini da ti sebe najbolje poznajes, oni izvuku iz tebe ono sto nisi ni slutila da nosis u sebi. Po nepisanom pravilu to bude okidac za takvo stanje.

Lekova nema potrebe da se plasis. Antidepresivi nisu jednostavan lek ali nisu ni bauk. Ne zanam odakle imaš predstavu da ta vrsta lekova umrtvljuje? Umrtvljuju lekovi za smirenje, AD ni najmanje. Oni rade na principu hemijskog stimulansa hormona sreće, najprostije receno. Ako ne želiš sinteticki antidepresiv možeš da uzmes i tablete kantariona. Da ne bi omasila doziranje posavetuj se sa apotekarom ili lekarom. U slučaju da pijes antibebi pilule, uvedi i nov način kontracepcije. Kantarion ponistava dejstvo istih.

Letargija ne znaci odmah i depresivnost. Depresija je veoma kompleksna situacija iz koje se sa malo truda izlazi.

Od srca ti želim da pronadjes uzrok svom stanju, za sve sto te interesuje slobodno pitaj. Ako nećeš ovako javno mogu moj kontakt da ti ostavim. Na zalost imam bas dosta iskustva sa depresijom i panicnim napadima(jedini im je lek AD).

Nemam puno da dodam na ovo sto je već napisano. Velika je stvar da si spoznala da je problem tu i da si spremna da nešto promjenis. Nemoj tek tako odbacivati razgovor sa strucnim licem, nije to samo eto da oni potvrde to što ti sumnjas nego da ti pomognu kako da se izboris. Pomoće ti da dodjes do korijena problema, naucice te kako da pristupis stvarima, koje tehnike da koristis da se izboris s istim. Nemam licnog iskustva ali ne mislim da su lijekovi bauk, važno je da nadjes dobrog doktora i da nađeteono sto tebi najviše odgovara.

Dobila si vise dobrih savjeta. Ja se slazem da se raspitas I nadjes nacina da dodjes do psihologa. To na početku gledaj kao vrijeme samo za sebe. Postoji jedan ili million razloga što se osjecas kako se osjecas I ne treba sebe usutkavati. Lijekovi su isto tako sastavni dio svakodnevnice, nikakav bauk. Ima ih raznoraznih, za razna stanja.

Sama trenutno prolazim kroz za mene jako tezak period I na sve strane gledam kako da odskocim iz ovog stanja. Meni se razgovor sa psihologom pokazao jako korisnim, iz stanja kompletne magle I osjecaja da gazim kroz duboku vodu I to jedva guram naprijed sam sada, poslije nekoliko mjeseci, dosla do toga da mi je barem glava malo bistrija. Idu periodi/dani/sati gore-dole ali nemam osjecaj apsolutnog beznadja I bezvoljnosti. Pocni od psihologa I nadji dalje sebi dalje šta ti treba. Sretno I javi nam se opet.

Bas mi je zao što se nosis s tim, ali drago mi je da si to podelila s nama. To je ipak korak napred.
Potpuno te razumem, jer sam bila u sličnoj situaciji. Kao prvo, i ja se slazem da je razgovor sa strucnjakom, bar psihologom dobra ideja. Psiholog ne može da propisjue lekove, tako da možeš da budes sigurna da ih nećeš dobiti. Lekove propisuje psihijatar. Čak i u tom slučaju, ne daju lekove svi lekari tako olako.
Možda nadjes nekog savetnika, duhovnika (ako si religiozna), prijatelja na kraju krajeva.
Svakako znam da će sve biti u redi, posto je ocigledno da ti vidis gde je problem i da želiš da ga resis.
Želim ti sve najbolje

Duso draga,
Kao prvo, jedna jako bitna stvar koju ti moram reci je da nisi sama ! Imaš prijatelje, rodbinu, bliske ljude a na kraju, tu smo i mi a nikad ne treba zanemariti snagu žena :):)
Ono što se tebi čini kao depresija može biti totalna fizicka i emotivna iscrpljenost.Danas je ritam zivota lud,i ako pritom nemas pomoć, sve teze pada.
Što se tiče AD ,lično bih pristala na njih samo u slučaju da su bas neophodni.Kao i svaki lijek , čak i najbezazleniji, jednu stvar lijece, 10 drugih zeznu.Kažem ovo iz svog iskustva jer sam prošla kroz ovu fazu i na nagovor ljekara uzela AD.
To kako sam se osjecala nakon 7 dana uzimanja , ne bih nikom preporucila.Lijek je bio super lak,lm, moj mozak i hemija mog tijela je to trebala opjevajuci da prihvati, ali efekad je bio grozan. Na njegov prijedlog da probam nešto drugo sam rekla - neka,hvala, sad sam shvatila da ja ovo mogu sama ! I tako sam i uradila..
Prvo sam sjela i skontala šta/ko su navike, dogadjaji, misli i ljudi koji crpe moju enegiju i kako da se njih oslobodim.Drugo,pocela sam da hodam , isla u parkove , muzika u usima i hodam dok ne osjetim da sam izbacila iz sebe sve te emocije a to znam tako što se opustim i budem bas zadovoljna ( endorfin pocne da se luci ).Treće, uvela sam SVOJE dane , šta god to bilo.Izlazak sa prijateljicama, odlazak u kino,odlazak na pedikir, masazu.
Ja tvoju situaciju ne znam,mislim da je svirena spomenula da sama podizes svoju curicu. Znam kako izgleda i taj dio price jer sam 10 godina sama podizala svog prvenca.Moras imati izduvne ventile,moras puniti baterije.Misli na sebe i voli i pazi sebe, biće bolje i tvom djetetu.Drugo, tvoja djevojcica posmatra tvoj model ponasanja i uci od tebe. Sigurna sam da ne želiš da to isto vidis u njoj jednog dana.
Možeš ti to , samo ne gledaj previse u buducnost, ne pravi troskok planove jer oni dosose sa sobom stres i nervozu, već samo dan po dan !To sto kažeš da ti se ne ide kod psihologa razumijem, znači da nisi u stanju da sebe ogolis pred nekim.Ali si dosla ovdje i to je prvi I VAžAN korak.Doci će i psiholog na red ( iskreno bih ga preporucila svakoj ženi, nešto po principu masaze, pedikira i manikira, ono u paketu ). Žene danas imaju grozno tezak zadatak, preužele su na sebe previse i moraju si dati oduska i cijeniti sebe !
Javi se molim te i pricaj, vristi, izbaci iz sebe sve .. ne plasi se da će neko da ti sudi, svi smo mi gresni :)
Sve najbolje ti želim !

ljana:-( stiglo te izgleda svasta nešto:-( ako je stvarno klinicka slika depresije u pitanju ne možeš se sama izleciti. moras potraziti strucnu pomoć. koliko ja znam, jako dugo se ceka na termin. zato nemoj mnogo da oklevas sa odlukom. srećno!

Ciba ovo je kantarion, na nemackom Jochaniskraut

hvala done. ko bi rekao, eto kantarion je cudo. imao je super losion za lice od njega a eto i depresiju leci.

za omege to je neko gore rekao a vitamin D i gvozdje možeš da nadjes u svakoj apoteci bez recepta i tamo piše koliko je doza (bar u americi). Pij ih odvojeno i to bez mleka posto gvozdje se losije absorbuje sa kalcijumom.

Da platis nekoga da ti pricuva dijete par sati tjedno?

Vitamin D3 mi odrasli uzimamo po 5000 IU dnevno.

Vidim da su svi ZA da se obratis psihijatru. Moras da znaš da je bolest takva da ti stavlja u glavu ideje koje su kontra tvojoj dobrobiti. Kad jednom upadnes u taj bunar teško je izaci jer kako god krenes da se penjes gore - jednako klizis i vracas se nazad.

To sto nećeš da se javis lekaru i sto tvrdis da možeš sama generalno je sklop nekoliko cinilaca: same bolesti, predubedjenja da ako nismo slomili nogu ili ne krvarimo lekar nam ne treba, stigme oko psishickih bolesti koje iako mnogo lakse prihvacene kod mladjih generacija ipak imaju tragove onoga sa cime smo rasli a to je zezanje na racun „ludaka”.

Psihijatar ti može pomoći za tvoj bolest kao sto ti zubar može pomoći za zubobolju. Da li bi mogla snagom volje da popravis zub? Takođe, kao sto će ti lekar dati antibiotike da ti spadne otok pre nego sto krene da busi, tako će ti možda psihijatar dati lekove da te dovede u situaciju da je intervencija moguća.

Ja bih ti zapravo preporucila psihologa, to su oni sto pricaju i ne prepisuju lekove. Kognitivna terapija je recimo fenomenalna i daje odlične rezultate. Kognitivna terapija se zasniva na teoriji da postoje misli i ponasanja koja treba da se otkriju i promene da bi covek promenio navike i time uticao da se negativne misli i navike promene sto opet dovodi do drugacijeg pogleda na svet.

To je samo jedan od primera, ja ne znam šta ti je, prema tome za tebe je možda kognitivna terapija rešenje a možda nešto drugo. Ali nećeš znati dok ne odes i ne porazgovaras sa nekim ko je strucan.

Što se tiče drustva tu gde se nalazis - slusaj, svet je pun usamljenih ljudi. Rasprostranjenost Interneta, od caskanja preko druzenja do svaleracije, je najbolji dokaz za to. Oko tebe sigurna sam ima ljudi koji bi voleli da imaju još jednog prijatelja, samo treba da ih pronadjes.

I prijatelji koje si imala ranije nisu pali s neba. Prijateljstva se grade godinama, tako što prisustvujemo zajednickim aktivnostima, caskamo, družimo se. Kad smo bili klinci zajednicke aktivnosti su bile lastis i zmurke. Pa smo jedne drugare voleli, druge nismo mogli da podnesemo. One koje smo voleli sa njima smo proširili listu aktivnosti, one koje nismo smo sutnuli.

Isto ti je i u ovim godinama. Samo sto vise nisu lastis i zmurke, nego kafica, setnja, bioskop, vodjenje dece u park, druzenje na pauzi.

Kad smo bili mali bilo je lakse jer smo po ceo dan visili na ulici i nismo imali drugih obaveza nego malo skole i puno zezanja. Sad kao odrasli imamo vise obaveza, zato moramo malo jače da pokusavamo da nađemonekoga. Vise nije samo izadjes na ulicu i tu su kandidati za druzenje. Sada se treba malo vise potruditi. Ali vredno je truda.

Mogu ruku u vatru da stavim da u tvojoj neposrednoj okolini ima bar 5 ljudi koji su i sami usamljeni i voleli bi da se druže. Nema ničeg lošeg u tome da krenes redom na kaficu, setnjicu, da vidis da li sa nekim možeš i dalje ili ne.

Vidi, ako hoćeš da probaš nešto sama reci ću ti za jedan eksperiment koji su radili sa depresivnim ljudima.

Teorija je da naše unutrasnje osecanje pasuje nasoj spoljasnjosti. Na pr. ako si depresivna opustena su ti ramena, pogrbljena si, gledaš u pod, buljis kroz patos, usta otromboljena... Misli su ti depresivne i sve o cemu pricas je tuzno, negativno, itd.

Ako si vesela ledja su ti uspravno, glava uspravno, osmeh, oci se sjaje, vesele teme/viceve pricas, bezbrizne su ti misli u glavi.

Pokusaj eksperimenta radi da se otromboljis depresivno a da se smejes i pricas viceve. Ne ide, jel da?

Evo šta je bio eksperiment: skupili su teske depresivce na gomilu i pitali ih da im pricaju o svom stanju. Ono je bilo Bogu plakati. Na skali od 1 do 10 malo ko nije bio 10, a bilo ih je bogme i 15.

Onda su im dali zadatak da se mesec dana i to svaki dan po 10 minuta keze u ogledalo. Da se usprave, pogled gore, i da se smeju, cerekaju, da pricaju sami sebi fazone ako treba i da misle vesele misli.

Rezultat je bio DA NE POVERUJES!! Ode skala na nulu, oko dvojke, kakve desetke i petnaestice.

Šta te kosta da probaš?

Svi mi imamo nasu rođenu apoteku i na ovaj način organizam luci hormon koji utice na depresiju. Cerekanje mu dodje kao recept za lek iz te apoteke :)

Bahove kapi ima ih kod nas u srbiji jako pomazu samo idi na google i pocni da ih upotrebljavas videces kako će ti biti dobro.