Makrobiotika je za mene bila odlicna, ali treba uzeti nekoliko stvari u obzir. Originalno, makrobiotika je pocela u Kini i raširila se sa knjigama Michio Kushi-a. Zasniva se ne principu jin i jang, balansiranje suprotnosti. Konkretno to znaci kolilo hrane jin pojedes, toliko treba i jang hrane da istog dana uneses. U knjigama Michio Kushia su date i tabele sa karakteristikama namirnica, tako da znaš šta je jin a šta jang (recimo crvena mesa su jako jang).
Problem nastaje onda kada krenes po jednoj takvoj tabeli i vidis da je pola preporucene hrane alge kakvih ovde nema. Plus to se kosi sa osnovnim pricipom makrobiotike da treba jesti ono sto raste na terenu na kojem živis.
Najbolje iskustvo imam sa knjigama koje su liste namirnica prilagodile evropskom podneblju, ali i tu je po meni bilo budalastina. Npr. po makrobiotici ne treba jesti nikakav paradajz, zato što je jako jin. Teorijski, ti možeš da jedes meso i paradajz i tako budes u nekom balansu, ali ne treba uzimati namirnice koje su jako jin i jako jang.
Da ne dužim, može da bude malo komplikovano da uspes da napravis izbalansiran meny sa namirnicama sa ovog podneblja. Jesti samo alge i pirinac po originalnim Michio Kushi receptima je tek komplikovano i po meni totalno bezveze.
Potenciraju se mahunarke i semenke; moj problem je bio i vreme kuvanja mahunarki, preko 2 sata tako da ako hoćeš da jedes, moras dobro da se organizujes unapred.
Puno se koristi soja ciji je danas kvalitet bas diskutabilan, ne znam dali vise uopste postoji genetski ne-modifikovana soja.
Ja sam 3 godine bila makrobioticar i onda sam morala da prestanem jer to nisam vise mogla da izvedem u toku studija.
Odlično sam se osecala i bez dijete izgubila nekoliko kg, a bila sam slim. Ostale od mene samo zile i misici :-).
Moje iskustvo je od pre 15 godina, danas sigurno možeš naći malo bolje kuvare i literaturu na tu temu.
Makrobiotika nije dijeta nego način zivota, balans i jedinstvo suprotnosti gde u ishrani tezis da ne jedes kranje suprotnosti jer će sa njima tvoja ravnoteza biti veoma krhka.
Nemam iskustva sa delovanjem makrobiotske ishrane na ishod bolesti.

Da se sada nekim slučajem naprasno obogatim pa da imam licnog kuvara, odmah bi se vratila na makrobiotiku. Nikada se nisam bolje osecala i vise energije imala. I sada često nesvesno kombinujem u ishrani jin i jang, ali na zalost jedem meso i na moju sreću, jedem i paradajz. Makrobiotika je čitava filozofija i ako ozbiljno na to prionete prozima sve sfere vaseg zivota, to nije samo ishrana. Ali pocevsi sa ishranom dodje i ostalo. Pre nego sto neko to uopste proba dobro bi bilo da malo cita o tome, pogkeda kako izgleda kuvar, šta se jede i kako se sprema. Meni je problem bio zamena proteina u početku (ne jede se meso ni mlecni proizvodi), soja mi se nikada nije svidjala a svakodnevno kuvanje zitarica je bilo beskonacno. Ali danas, pogotovu na zapadu sve to može mnogo lakse da se izvede, a ima i restorana koji služe samo makrobiotsku hranu, ali mi ti tek idu na zivce, sam fenseraj. Kad me nije slog strefio kad mi je u Parizu stigao racun za tanjir fensi nabacanog pasulja sa algama i malo salate.