Moj predlog pada na :

Brook Hill International School:
http://www.brookhill.rs/

A i na josh jednu koja nije u tvom spisku:

OS Kreativno Pero( bilingvalni program Srpski-Engleski):

http://www.kreativnopero.com/

Verujem da čim imate plan za ovaj tip shkolovanja , znate i isto odnos cena.

Za prvi predlog je negde oko € 9000 godishnje za osnovno skolovanje.

Drugi predlog je negde oko €7000 .

Cene naravno rastu sa prelaskom u srednje obazovanje.

Ima josh par dobruh shkola ali su na Francuskom & Nemackom jeziku.

Pozdrav. :)

I ja bih volela cuti iskustva povratnika I kako su se deca uklopila. Moj muž jako želi da se vratimo tamo, za jedno 3-4 godine, tada će nam deca biti 11 I 8 god. Mene je strah kako bi se deca privikla tamo, volela bih stvarno cuti iskustva, I za I protiv. Mismo u Kanadi.

Anonimna nije lično,taman sam krenula da pišem pa kontam da ne budem bas prva da pišem o povratku.
Mi smo se prvenstveno vratili zbog djece nazad u USA,finansijski smo mogli da opstanemo,ali ne vidim buducnost moje djece tamo.Najgore mi je bilo da se mi vratimo dole pa da djeca za par godina opet odlaze u inostranstvo trazeci posao i bolji zivot.Pocinju iz početka kao sto smo i mi pocinjali.I tamo je isto kao u Kanadi i USA (bar ono sto sam ja vidjela) moja drugarica radi od jutra do sutra,da kažeš dobre poslove imaju,dobre plate imaju i opet grcaju,isto vrlo malo vremena provodi sa djecom,dosta toga ne mogu da priuste,a recimo da ovdje rade taj isti posao mnogo bi vise postigli.Ljudi su se isto otudjili,da kažeš hoćeš da se vratis zbog svog naroda,da ti djeca odrastaju u toj sredini,nije to vise to.Super je prvi mjesec,dva,poslije sve pocne da te nervira.Od prodavnica,doktora i svega ostalog.Ako ste navikli na uredjenost ovdje,zaboravite ono tamo.Mi smo to uradili prije nego sto djeca krenu u skolu da ih ne cimamo tamo,ovamo.Ja se lično ne bi usudila da dijete koje je već krenulo u skolu vodim tamo da živi.Doduse to je moje mišljenje.Možda jednog dana kad se penzionisem,ali sad može doći u obzir samo godisnji odmor.

najveci problem nastaje kad djeca pocnu da zovu jedni druge na rođendane,pa tvoje dijete koje nema bazen treba da pozove djecu kod sebe.Mislim da djeca koja nisu iz tog high staleza a eto zadese se u tim skolama pate.

To su price koje sam čula kad sam bila tamo,znaci izdvajaju se totalno.Sad ne znam je li istina ili,ne ,ako su lagali mene lažem i ja vas.Hana hocete li to i vi nazad?

Moja drugarica se vratila nakon deset godina u USA za Srbiju sa cerkom koju je po dolasku upisala u četvrti razred osnovne. Ona ju je upisala u nasu skolu, delom jer u gradu u kom smo mislim da ni nema privatnih osnovnih skola a delom jer je htela da mala usavrsi jezik, pisanje i sve ostalo. Mala od kad zna za sebe zna i Srpski jezik, mada je u USA naravno isla u skolu, kod kuce se uvek pricalo na srpskom ali ima onaj mali akcenat koji imaju svi koji uce jezik van Srbije. E sad prilagodjavanje je teklo manje-vise Ok, kažem manje-vise, dete se naravno odusevilo sto može sama da ide u skolu i da se vraca, sto ima aktivnosti (odbojka, gimnastika) na koje može da ide bez mame ili bake, što se igra oko zgrade, vozi rolere sama sa drugaricama, može sama i na bazen koji je tu blizu i tako neke stvarcice, oseca se slobodno i sigurno, ali joj je sama skola i sistem ovde pao dosta teško, sto zbog jezika, sto jer je i ona malo takva, tako da moraju da joj uzimaju privatne casove skoro iz svih predmeta. Pošto su roditelji razvedeni, ona svako leto provodi kod oca i planira već sad (sedmi osnovne) da se posle srednje vraca tamo.

Što se tiče stranih skola ovde, imam poznanika koji je radio u nekoj British school u Bg-u, nisam sigurna koja je ali mislim da je bila neka kao srednja skola, znam da mi je rekao da je skola dobra u smislu da je kriterijum visok, dosta se radi, ocene ne padaju s neba, ali i da su predavaci malo placeni pa se zato često menjaju profesori. To je bio razlog zašto je i on otisao. Čini mi se da mi je rekao da je godina 10000€.

Ja bih vam iz iskustva savetovala da dobro razmislite pre nego što se za stalo vratite ovde, i sama sam bila skoro deset godina preko i evo me već dve godine u Srbiji. Navikne se covek i na sistem tamo i na funkcionisanje svega i onda povratak može jako teško da padne. Sve je super prvih par meseci, ali nakon toga postaje monotono i dosadno. Moj savet svima koj žele da se vrate, dodjite prvo na godinu ili sest meseci ovde, pa onda pocnite da planirate. Nekako se kockice vrlo brzo slože i vidi se šta je i kako je. U svakom slučaju, srećno :)

Anonimna, pa to vam je i najbolja varijanta, dodjete da živite ovde ali na kratko sto bih ja rekla pa onda vidite šta i kako dalje. Totalno je drugacija slika kad dodjes na par nedelja i kad dodjes na malo duže i vidis ustvari šta i kako funkcionise ovde i tamo. I potpuno potpisujem Tweety, vremenom pocnu gluposti da te nerviraju (bar su mene), pa krenes da poredis stvari, pa vidis u stvari koliko su ljudi otudjeni, koliko je sve drugacije nego sto bude kad dodjes na one dve, tri nedelje :) Mi planiramo do kraja godine da idemo odavde pa sam ja malo negativna kad je sve ovde u pitanju, trudim se da ne zvucim tako, iskreno nije ni sve tako crno, ako imate dovoljno kinte zivot i ovde može da bude jako lep i opusten :)

A što se tiče deteta i skole, ma ne mora da znači da će tvom sinu trebati ekstra casovi, cerka moje drugarice bas ne voli skolu, ne zanima je ucenje, malo poceo i pubertet (malo vise :) pa im je čini mi se nekako lakse da uzmu sve moguće casove i nekako predje razred. Ona je imala problema i u USA sa skolom i ucenjem, tako da je to definitivno individualno, ne mora da znači da će u vasem slučaju biti problem.

Ми смо били сад код нас за Васршње празнике и кажем ја дјеци док смо сједилу сви скупа са братом и његовом дјецом... Идемо ја и тата за данску а ви остајете али доћемо ми само да средимо неке ствари и продамо кућу... Да видиш тих фаца :)))) настављам ја... Нашли смо кућу овдје ево пар улица ниже човјек у Швици продаје кућу овдје...
Тек ћерка није могла да издтжи ...а шта ћу ја са дечком ( данац) реко јој... И њега ћемо повест у повратку кад средимо све има мјеста у колима :))
Опет она а школа имам испите... Кажем јој уписаћеш овдје...

Тек ће син... А Мачск :))
Кажем му и њега ћемо довесз...а моје ствари... Реко има карго све наше ствари ћемо довући овамо ;-)
Мук писље нико ноштаније проговарао а свима упитник изнад глсве

Е да најмањи рече... А иПад :)) и књигу са животињама и сличице :)) реко све ћу да добедрм :))

И онда им кажем да се зрезам ... А најстарији ми приђе и каже... Немој више тако да се зезаш :))

Мж и ја планирамо да се вратимо а дјеца остају бар ова старија :))

Tweety, mislim da ćemo u jednom momentu bar probati.

Što se mene tiče, sto su djeca starija, veci sam skeptik da hoću da tamo odrastaju jer već vidim da će se ionako jednog dana vratiti ovde.
Muž je nešto drugo, on je idealista, zudi za starim krajem, a ni stari kraj nije sto je nekad bio. Mislim stari kraj - ex-Yu u globalu, bili bi na relaciji NS-BG.

Što se privatnih skola tiče, moje jedino interesovanje za istu je da bi djeca odrzala bilingualizam ili trilingualizam ako budu isli u Frenchimmersion. Ne palim se na staleza i statuse niti bih tako nešto kupovala upisom djeteta u privatnu skolu, a to se valjda tamo podrazumijeva.
Vecina povratnika se zato i interesuje za privatne skole - ne zato što su neke mega parajlije nego da obezbjede laksu tranziciju sa ovog sistema skolovanja na onaj tamo i da održe strani jezik.

Ja se nemam nameru vracat, čak ni probati.
Mi idemo prilično često. Ne često koliko neki idu, ali ipak dovoljno da se iznova podsetim na stvari sa kojima ne želim da se nosim, a i da napunim baterije s one emotivne strane.
Deca prilično dobro funkcionisu dole, i vole da odu, ali vole i da se vrate.
Ja sam potpuno za ideju koju je tweety sprovela u delo. Otici na „probu” prvo, pa onda sa tim iskustvom doneti konacnu odluku. Ja ne znam nikog da je otisao i ostao. Ustvari možda znam, ali veoma mali broj ljudi.

Ja sam nedavno upoznala coveka koji je rođen ovde, a poreklom je iz Srbije. Fenomenalno govori srpski. Ima akcent (al imam ga i ja kad govorim engleski, pa sam relativno uspesna u ovoj zemlji), ali odlično govori.
To mi je dalo nadu za moju decu. Istina je da ne govori kao neko ko je skolovan u Srbiji, ali sedeo je s drustvom, zezao se, znao sve fore, fazone i fraze.
Tačno mi nešto lakse :) Nadam se da će godisnji odmori još vise pomoći mojim klincima.

ja sam ovdje srela djevojku kojoj su i roditelji ovdje rođeni a odlično prica srpski, doduse ona radi u bg.
takođe mi daje nadu da će i moje dijete da nauci jezik.

lijepo je ko može tj ima uslova da se vrati.

cijene p. skola su svarno astroomske

srećno svima koji odluce da se vrate. ja sam poput hane, godine prolaze i u jednom trenutku se shvati da duže živis van zavicaja ili bilo kojeg grada, u kontiuitetu ovdje nego tamo- ja lično za nasu porodicu mislim da mi nemamo vremena da eksperietisemo sjedi gdje si

„...Ako im je u cilju da imaju dobru reputaciju naravno da neće biti previse strogi što se ocjena tiče, bar je ovde u Kanadi tako.”

Hana, odakle ti to? Moj sestric ide u privatnu skolu ovde u Torontu (4. je razred) i ubi se dete od ucenja i obaveza jer su UZASNO strogi i striktni. (U pitanju je Bayview Glen School, a ima i strozijih).

Svi želimo najbolje za svoju djecu ali meni je lično suludo davati $20000+ godisnje za privatne skole kada postoje 'Advanced Placement' u Public Schools za djecu koja su iznad prosjeka ili žele/mogu vise da nauce.

ja uvijek kažem kad jedan od najbogatijih ljudi na svijetu Voren Bafet može svoju djecu i unucad, a sada i praunucad da obrazuje u javnim skolama, mogu i ja. što se tiče akademskog uspjeha privatnih i uporedivih državnih skola, isti su ili su državne bolje (ovo je podatak sa uporednog testiranja). skola je važna, ali i dobre skole imaju kanta ucitelja kad ti se potrefi.

vratila bih se možda na neko krace vrijeme da se sa svima natenane ispricam, i sve koje želim obidjem, jedno pola godine, godinu maksimalno. o stalnom povratku ne razmišljam (za sada).

Haha ajo, kao da si još u USA, stalno zauzeta...nije zivot ni tamo kao sto je bio...meni se stvaaarno ne vraca, ali muž će da poludi, on stvarno ne voli ovde...

sreća pa zenske postavljaju razne teme

jerbo ova sto im ova diskusija dodje ko poso imade šta da gugla i cime da se zanima

jel žena ljepo pitala ko ima ISKUSTVA sa skolama i preseljenjem

nije ovo igra brzih pristica pa ko će prije uradit research na zadatu temu bokte mazo

a valjda čim je postavljacica znala nac serbiancafe onda i sama zna i guglat i citat šta skole objavljuje u svom pamfletu na internetu

iskustvo se trazi al dobro kad ga nemas mores ga i izmislit

svaka cast maja ti si najbolje objasnila ko kako i zašto se vraca

nit su svima razlozi isti nit svi ocekuju isto

a more se i reč da je i neuporedivo jerbo ko misli poredit teško da će promjenit bilo koju zemlju a kamoli cjeli sistem

Ma važno je da je i Zvjerka nešto rekao, da ne ostane neprimecen.