E ti sleepover kod mladjih mi nikako nisu jasni.Moji još nisu poceli ni da idu na sleepover a kamo li da izlaze.Ja sam se slogirala kad mi poznanica rece da je neka mala zvala njenu kcerku na sleepover,ona uopste ne poznaje njene roditelje,djeca se upoznala u skoli,ajde neki playdate da se organizuje,to je ok,ali odmah sleepover,to mi sega.

haha :)) kakav crni sleepover,isla bi u pola noćida ih skupljam.
sve bi bilo super dok im se ne prispava,a onda bi pala kuknjava za mamu

Ja mislim da moje dete neće ni upola biti blesavo koliko smo ja i moja generacija bili. Kad sad pomislim šta smo radili zgrozim se od pomisli da bi tako i moje dete. Već sa 13-14 smo pusili po zabacenim coskovima skolskog dvorista, krili cigare u podrumu zgrade. Travu smo probali već sa 15 (srećom dalje od trave ne, bar kad sam ja u pitanju), napijali smo se kao tinejdzeri. Slazemo roditelje da spavamo jedni kod drugih a u stvari zbrisemo na koncert itd. itd. Secam se davnog koncerta katarine II (kasnije EKV) u SKC-u, bili smo stondirani totalno. Do momenta kad smo upisivali fakultete vecina nas se već dovoljno izludela, onda smo se unormalili i ja niti pijem niti pusim, ne pijem čak ni kafu. Nešto me ne brinu toliko ti buduci izlasci, zato što ćemo muž i ja pokusati da stvorimo neku atmosferu poverenja gde bi možda uspeli da budemo u toku kuda se ona kreće. Sve je sada ipak drugacije i nasa deca odrastaju u drugacijoj sredini, a i nasi stavovi prema deci i roditeljstvu su drugaciji nego sto su bili naših roditelja.

Nishta nije loshe u tome biti lucidan i imati dobar provod.

Pametno & lucidno je dobra kombinacija.

Samo da im se omogući da izgrade cvrsti stav da ne budu povodljiva.
To je po meni najgore.

Da cine bilo shta a da se osecaju bzvz i da muce sebe da bi bili cool.

ja sam bila dobrica, nikad nikave !@#$rije nisam pravila. Moj muž je već druga prica, jeza me uhvati kad čujem dogadjaje iz mladjih dana. Nadam se da će djeca povuci na mene.

Alsk, kanda smo mi bile prave komsinice? :)))) Ja sam do 6e godine živela u centru, posle toga pravac divno NN. O da, to legendarno pesacenje, kako bih ja opet malo u to vreme trknula.

Inače, ja sam bila prava streberka i to iz roda kremasica. Klasicno tzv dobro dete. Doduse, jednog leta (tada sam imala 16 godina), opasno sam se zaljubila u lokalnog skinera: kratko je trajala ta nasa veza tj ja u lakovanim cipelama a on u Domu Izvidjaca u Dunavskom parku = u startu smo bili osuđeni na propast. I zamisli bRRRezobrazuka mu: dao mi je sut kartu preko telefona! Prvi ( i poslednji put u zivotu) sam zbog tipa ronila suze: secam se da mi je baka tada odrzala zivotnu lekciju:„ Cedo moje, niti jedes, niti spavas, skolu si zapostavila a ide kraj godine. A taj tvoj S ne mari puno. E sad, izbor je na tebi: Ili ćeš samoj sebi biti najveci neprijatelj ili ćeš se pribrati, koncentrisati na ocene i zavrsetak skolske godine a posle toga uzivati u letu.” Ja sam se odlucila za opciju B:strebala kao luda i čim je raspust poceo, pravac more a na moru morska ljubav (sto sam se ja palila na plavusane iz libe Dojcland, ih!) , posle mora Strand i Djava i novi decko (koji mi je na najlepsi način obelezio zivot u godinama sto slede). Elem, S nisam srela godinama ali ga sreću neke moje drugarice (sada je i on kremas) i uvek se smejemo kad se setimo te moje „seanse” sa njim. KomeNdija (sa sve igranjem i pevanjem).

Duso moja, opusti se, nemoj puno da brigas o tome šta će biti,ima dana da o tome vodimo racuna. Za sada, najbitnije je da nam klinke spavaju nocu. A ako uspemo da im budemo mame-drugarice, nema razloga za brigu. Tj ako se izgradi poverenje sa klincima, sve ostalo ide u rok sluzbe. Kod nas u kuci se znao red, mama je bila zaduzena za disciplinu, tata je oduvek bio mekan i lako ga je bilo obrlatiti. Ali uvek su nam i sestri i meni, bili pravi prijatelji tj ništa se nije krilo tj o svemu se otvoreno razgovaralo. Valjda iz toga razloga ja nisam osecala potrebu da budem kako klinci kažu, anti-protivna tj znala sam da nam oni bezgranicno veruju + imale smo i sestra i ja puno zdrave slobode.

Draga moja Peri-peri,

Rekla sam ti onomad da bih zbog tebe i kafu pocela da pijem!:)
Kaži, gde živis? Ja bih se zaista rado s tobom zapravo druzila.

E da, opasni su bili ti plavusani,skroz na skroz. Samo, ja sam bila klinka te su te morske varijante bile platonske:drzanje za rucice, kao neki poljupci (moz'misliti te nespretnosti!) i pisma nakon povratka kuci koja bi nekako i s jedne i s druge strane, minula u kasnu jesen. Tj doslo bi vreme za nove,lokalne simpatije.:)

:)Ahaaaaaaaaaa, u tom zecu dakle lezi grm, mislim da nagadjam gde si.

Irsku poznajem povrsno ali imam dobru drugaricu Irkinju te je mogu,iz prve ruke priupitati šta/kako/gde/kada/koliko itd. Kaži samo u kom periodu planirate posetu (pretpostavljam da ćeš s porodicom?) i koliko dugo ostajete i šta ti je prioritet a šta ti je big no-no.

Okej, primljeno k znanju. :) Kad stignes, prilozi ime mesta gde ćete biti smesteni (to će vam pretpostavljam biti baza?) i podseti me kog su uzrasta pacici. ;)

Mejl poslat drugarici, nema potrebe da se zahvlajujes-tu smo da se pomognemo.:)

ma ti si srce:-)