Празник гусала, епске поезије и традиције
понедељак, 15 децембар 2008 00:00 администратор
Хорска сала Централног дома Војске Србије била је тијесна да прими све који су дошли да чују и виде шта је то ново припремио и објавио Славко Алексић. Овај реномирани гуслар, који се у вјештини и начину музичког исказа према свим критеријумима сврстава у сами врх некада југословенског, а сада српског етно – музиколошког стваралаштва и врсни познавалац историје, књижевности и епске поезије, завриједио је да се у овом храму културе и традиције те прохладне и магловите децембарске вечери окупи све што у овом сегменту народног стваралаштва и традиције нешто значи, као и велики број заљубљеника у тај древни инструмент.

Стамени и у традицију дубоко утемељени Херцеговац, Алексић је уочио да је жена, иако је тако надахнуто опјевана у многим епским пјесмама, ипак некако потиснута у други план и, генерално, не придаје јој се пажња коју заслужује. Мајка, кћерка, сестра, супруга, свекрва, снаја, заова, јетрва, тетка, стрина ... – неке су од улога у којима се жена може наћи и у свакој од тих улога је опјевана. Многе од њих је, у великој и пребогатој епској ризници нашег народа, уочило префињено и захтјевно професорско око Славка Алексића и објединило у ову својеврсну антологијску збирку са једноставним насловом: Жене у епским пјесмама.

Како сам аутор рече, поред жеље да се употпуни поетски простор који пјева и велича жену, циљ му је био да олакша гусларима, са којима тек сав тај напор добија пунији значај и смисао. Они ће у овој збирци имати на располагању одломке из шездесетак најљепших епских пјесама о женама, са бројем стихова који је довољан за једну гусларску тачку на приредбама и другим народним скуповима. Ни кратку, а ни предугачку. Уз већину пјесама дат је и пригодан коментар који истиче поруку њених стихова, а који може бити и помоћ ономе који најављује гуслара. Уз неке пјесме, пак, нема никаквих коментара. Оне су својим садржајем тако створене, да им се нема шта ни додати ни одузети, а сваки коментар био би ''жаока у љепоту народног епског израза''.

Све ово су практично и потврдили домаћинови гости - гуслари, који су у кратким и, за овакве скупове сасвим примјереним наступима, уз гусле отпјевали неке од пјесама из књиге. Поред Бошка Вујачића, по многима најбољег српског гуслара новијег времена, своје завидно умијеће показали су Вељко Ђурановић, Јован Лакићевић, Ђорђе Тановић, Александар Таушан, Саша Лакетић, Славко Јекнић и Владо Руњо. Комплетном умјетничком и духовном угођају вечери свој допринос је дала и млађана Славкова унука Теодора која је казала један од његових коментара из књиге, здравичар Вукојица Сандић, који је по старом обичају наздравио и Богу се помолио за здравље аутора и свих присутних, те женски трио који су сачињавале три Сандићеве кћери, које су отпјевале једну дивну изворну пјесму.

О аутору и његовом дјелу надахнуто су говорили главни и одговорни уредник Српске књижевне задруге Драган Лакићевић, професор и једна од ријетких жена гуслара Сенка Жугић, књижевник Бранко Конатар, пјесник Божидар Глоговац, као и водитељ програма Миле Томчић.

Са нешто мање пажње од оне која је посвећена књизи, пропраћен је компакт диск са насловом ''Херцеговина у пјесми и причи'', чији је аутор такође Славко Алексић. Како му и само име каже, на овом диску снимљене су изворне женске и мушке пјесме које су од старина пјеване на сијелима, прелима и другим састанцима у селима Херцеговине. Слушаоце који су запамтили вријеме када су наша села била пуна омладине, а по брдима одјекивале пјесме дјевојака и момака, мине жеља на једно дивно, безбрижно доба које је одисало пуноћом живота и непоновљиве енергије младости. Такве пјесме се, нажалост, све мање чују тамо гдје су настајале. Њихове мелодије остају сачуване једино захваљујући ентузијастима попут Алексића, који их преносе у репертоаре културно – умјетничких друштава или на овакве носаче звука који су доступни нешто ширем кругу људи. Неке од пјесама, као што је свадбарска ''Под ружицом, под руменом'', снимљене су уз музичку пратњу гусала. О Херцеговини, њеној историји и обичајима говори сам аутор и његови гости, књижевник Гојко Ђого и професор Миљан Сворцан. То је једна врло интересантна и за ухо пријатна нарација која се тематски и звуковно одлично уклопила у цјелину диска.

Све у свему, био је то истински празник за све љубитеље гусала, епске поезије и традиције српске Херцеговине који су то вече присуствовали представљању најновијих остварења овог вриједног аутора. Већ наредно вече промоција је одржана у Новом Саду, а за крај мјесеца Славко планира да своја дјела представи у свом родном Невесињу. Пожелимо му да ова књига и компакт диск имају доста успјеха, као и да нас ускоро обрадује са новим остварењима. Неће ли Бог дати да се његовим примјером поведу и други, како би се сачувало и од заборава отргнуло непроцјенљиво благо традиције и обичаја наше Херцеговине.

Припремио: Зоран Јањић

http://www.nevesinje.org/index.php?option=com_content&view=article&id=44:joomla-security-strike-team&catid =1:latest-news&Itemid=50