Sa verom u Boga.
Ne plačem, jer suza nemam više. Slušam elektronske medije i njihove novinare, koje u glumce pretvoriše. Za njih biologija je svetinja. I spas i poraz, njoj da se pripiše. U protivnom neko mora da bude kriv, a to ne smije da bude neprijatelj, jer njega niko vidio nije. Znam ja ko će sebi pripisati svako zlo, samo da se „mrtvi” vrate. To može pisac Magnum.
-Imate po jednog ili dva naslednika i osveta ne bi bila prevelika, za tolike „mrtve”. Prihvatate li da se „mrtvi” vrate, ili da molimo, iza paravana, osvetnika, da nam poravna račune. Praštanje je prošlost. A, prošlost je svetinja. Samo njoj zahvalite, ako prođe sve bez,... ne, već kao po loju.
Žrtvujte se ponovo, naši hrabri preci, jer vi ste iza paravana odavno. Vratite svoje unuke i decu, jer živi ne mogu živeti ovdje i tamo. Reci, reci... Živi ćute, vi „mrtvi” me sve razumete. Živi leče greške vremenom, dok mi znamo da su im to nove greške. Prvi mačići u vodu se bacaju. To oni zaboravljaju. Tih drugih je malo, te bi se drvo svako, za tili čas iz korijena isčupalo. Bez straha pišem, ono što ćutolozi misle. Reči ove su, bez neverice, sumnje i tako redom. Vratite „mrtve” vi kukavice, jer čekanje je uzaludno, kad znamo da mala parčad Zemlje čuda nisu u stanju osloboditi same svoje nebo. Ovako vam se Magnum žrtvuje, dok stoji u redu iza vas, nad jamom – izdeklamovao je Magnum.
Sa verom u Boga, gatara istoka i zapada, kaže da baš kao što kaže Magnum, sve nam to u zvezdama piše, koje zajedničkim imenom krstismo biblijom.
-O bože ti što jesi,... lutaš li svetom,... sad gdje si,... kad treba da donesem odluku života, zar ti ne bi neznalicu grehota, no preko nje račune ravnaš, te ti ona poručuje, da svaka stopa bude ti sramna, ako do Nove ne vratiš „mrtve” – vrištala je stara gatara.
-Opet gatara – oglasi se Magnumov prijatelj Ranko.
-Pa što si ti mislio, da ona neće objasniti, reći, kako je došlo do zabune, te se svi odbiše od božje istine, zato što pomaže se djavolu da bude jači – reče Magnum.
-Ja nisam vjernik i to me ne dotiče – reče Ranko.
A, da li je to dovoljno, kao objašnjenje za pisce, koji hoće slobodu za istinu. A istina je kažu u biologiji, koju Magnum objašnjava ovako: -Živa priroda su biljke i životinje. Ovo drugo su obične i razumne zveri... – dosta Magnumove filozofije za danas, što ne ode malo opet u ilegalu.
>----->
POSLEDNJI ČAS
Grobovi predaka usnuli ćute,
Dok ponor se otvara u zlobnome času,
Humke njihove kao da slute,
Šta se to krije u njihovom glasu?
Daleko Sunce oganj nam sprema,
Dok prži nebo vatrom svoje moći,
I gleda zemlju koja ljudi nema,
Hoće li dani ove tmine proći?
Kao da plaču kamene rake,
Ratničke kosti tiho što leže,
Mi smo svjedoci sudbine svake,
Tonemo lagano,misli nam bježe.
Đavo nas zove putevima krvi,
Ima li spasa ljudskome rodu,
Samo je pitanje,ko će biti prvi,
Kada će snovi pasti u vodu?