Скоро сам био у цркви у селу Пајсијевић недалеко од Крагујевца да бих купио тамјан. Када сам дошао кући, отворим ја кесицу, а унутра иситњен угаљ. Мислим се, можда случајно погрешили приликом паковања, па опет следећег дана одем за тамјан. Тамо нема никога да питаш, већ у једној кућици поред цркве сам узимаш шта ти треба и остављаш новац. А кесице на којима пише „тамјан” непровидне и угаљ тако иситњен да под прстима осећаш као да је тамјан. Као што напоменух, тамо нема никога да можеш да питаш, али су зато камере поставили на све стране, па те шпијунирају горе него совјетски Кгб и хитлеров Гестапо заједно. И то ми нека „хришћанска црква”?! Значи такво поверење имају попови и њихови верници једни у друге???! Јадно им њихово „хришћанство”!!
Опет дођем кући, отворим кесицу и опет угаљ унутра уместо тамјана. Питам једног комшију да ми објасни о чему се овде ради, а он ми каже: „Ти не живиш овде да би знао шта се овде догађа. Дођеш понекад овде у твоју викендицу па одеш. Ти попови су ти највећи преваранти и олоши. Погледај само шта раде када оду на неку сахрану, да ти свете водицу... само гледају да те одеру што може више.”
Шта да кажем? Није ми ни најмање жао оно мало новца које сам дао за угаљ уместо за тамјан. Већ ми је жао да има таквих људи и на шта је спала Српска православна црква.