PUNO ODSTUPANJA ALI NE ZA SrpskI DA BI KROZ VIJEKOVE BILI SRPI A NE SRBI.
Ako pišem srpski umesto srPski jezik, to je moj stav po tom pitanju. A ne nepismenost.
Србски је такозвано правило коренског правописа
jednacenje po zvucnosti
Zvučni suglasnik B ispred bezvučnog S prelazi u svoj bezvučni parnjak P.
GRB- jeli kazete GrBski ili GrPski
Kako mogu ove dvostrukosti: substrat/supstrat, polabski/polapski, substandard/supstandard, subpolaran
Substanca/supstanca
subskript zamisli napisemo supskript ili suptitle...
ali nepravilno koristimo supstitucija umjesto substitucija
Habsburg, subpolaran
babski, robski-ropski
SRB- GRBSKI ili GRPSKI
Većina slavenskih jezika (poljski, češki, ruski, ukrajinski, slovački, slovenski, bugarski...) pravopis, jednačenja se vrše samo u govoru, a ne vrše se u pisanju
„Zato sto smo Srbi a ne ”srpi„. I zato što je to cinio Sveti vladika
Nikolaj Velimirovic. I zato što to čini jedan do naših najvecih živih
srpskih mislilaca, episkop budimski Danilo Krstic. I zato što uvazavamo
uvide najkompetentnijih srpskih istrazivaca i jezikoljubaca da je tzv.
Vukova reforma nanela mnogo vise stete nego koristi srpskom jeziku, kulturi,
tradiciji i buducnosti”
'Srpski' je pravilno od Vukove reforme jezika. Do tada se govorilo 'srpski', iako je, ocigledno, mnogo teze za izgovor. Zbog te reforme su Vuka javno prozivali, naročito knjizevnik Jovan Rajic (čini mi se da se tako zvao, ne uzimajte mi za zlo ako sam pogresio, ipak mi pamcenje imena nije jača strana)...
tekstova iz tog perioda, bilo je „serbski”, npr. Davidoviceve „Novine serbske”.
i crkveni jezik se zvao slavjano-serbski.
Serbski je bio u vreme Vuka S. Karadžića, tačnije, pre njega dok se u Srbiji pisalo slavjanoserbskim jezikom koji je bio mešavina ruskoslovenskog i narodnog jezika. Vuk je uveo fonetski, umesto do tada etimološkog pravopisa (ako je uopšte u toj papazjaniji od jezika i postojao pravopis) i došlo je do jednačenja po zvučnosti... Mada, Vukova prva dela iz 1813. i 1814. godine u naslovu imaju serbski ( „Mala prostonarodna slavjanoserbska pjesnarica”, „Pismenica serbskoga jezika”)
***
Веменом се доста тога мења. Неке променe буду на боље, а неке покваре ствар каква је била. Правило по коме је све што је наше СРБско, претворено у СРПско, не сматрамо добром реформом.
Нисмо ми ни СРПи, ни СРПови, него СРБи. Зашто онда да наш језик називамо СРПски, наше цркве, државе и све друго што је наше, називамо СРПско. Зар није ружно рећи СРПска православна црква?. Није то црква српова, српа, него православних СРБа. Како неком ко не познаје правила о једначењу по звучности објаснити да је Republic of Srpska - Република коју су створили Срби, а не српи или српови?. Низ је разлога да изведенице од речи СРБ имају у свом корјену СРБ, ане СРП.
Погледајмо пример са изведеницама од речи ГРБ. Придев од њега је грБски, а не грПски. Зашто ту није примењено правило о једначењу по звучности? Поготово што је ГРБ властита именица. Друго правило каже да када је властита именица корен изведене речи, онда се она задржава у оргиналном облику, тј. не мења се, у изведеној речи, као што су Србкиња, Србство, србски изведене речи од имена (властите именице) СРБ. (проф. др Љубомир Т. Грујић)
„…србски, Србкињa мoрa oстaти… И Нeмци кaжy Хaбсбyрг, и ми љyбкo a нe љyпкo… Дa знaм дa ћeтe пeчaтити Српски, a нe Србски, рaсписивao бих нa свe стрaнe и викao из пeтних жилa дa вaм нe дajy ни крajцaрe.”
(Лукијан Мушицки у писму Вуку Караџићу, Новине србске 1813. година)
Поред ових упозорења Вук је поклекнуо под утицајем Копитара. О условима у којима је Вук проводио реформу можете више сазнати из књиге: Тајене Вукове реформе, М. Самарџић, Погледи, Крагујевац, 1977.
Интензивирање акције
Преносимо у целости писмо које је стигно на нашу адресу
Поштовани
Како појачати, учинити делотворнијом – ово предузеће („подухват”)? Јер, лично, не верујем у србску националну свест а камоли добронамерност досадашњих језикословаца–„нормативизатора”?
Можда би требало организовати неки референдум „за прави србски језик”, ослобођен окова који су му наметнули догматски „сербокроатистички правописци”?
Имам 72 године, дипломирани сам етнолог и магистар, пензионисани дугогодишњи сарадник у настави и наставник на Филозофском факултету у Београду као и у Бањој Луци .., и годинама сам писао прописно „правописно” али сам пре неког времена схватио да би се могли усвојити и изузе(т)ци од сакросанктног Вуковог (а заправо Аделунговог) „пиши као што говориш ...” !
Наиме, ако може „председник” – зашто не би могло и „србски” и сл.?
С најсрдачнијим поздравима,
(Ваш Радомир Д. Ракић)
Сви који желе да помогну да се промени правило о једначењу по звучности код изведеница од речи СРБ, могу поред потписивања петиције да се јаве на
[email protected] ради даљих договора и активности.
На нашу радост ствари по овом питању су почеле да се мењају на боље. Тренутно на Google претраживачу у категорији Књиге налази се око 73.000 публикација које се користи СРБски.
http://jezik.rs.sr/index.php
PUNO ODSTUPANJA ALI NE ZA SrpskI DA BI KROZ VIJEKOVE BILI SRPI A NE SRBI
Odstupanja
• Jednačenje se nikad ne primenjuje na suglasničke grupe ds i dš: odstupiti, podšišati.
• U nekoj meri ni suglasnik đ ne jednači se ispred s (kao u primeru vođstvo), ali ovaj suglasnik se vrlo retko nalazi u takvom položaju pa i ne možemo govoriti o sistemskom pravilu.
• Na sastavu složenica kod kojih se oseća pauza između delova, jednačenje se ne primenjuje (kako u pisanju tako u izgovoru): politbiro.
• Jednačenje se ne vrši ukoliko bi se time dobila dva ista suglasnika čijim bi se daljim uprošćavanjem došlo do neprihvatljive okrnjenosti prvog formanta: podtačka (ne „pottačka”, niti „potačka” jer bi izgledalo da je prefiks po-), subpolaran (ne „suppolaran”, niti „supolaran” jer bi izgledalo da je prefiks su-).
• U prefiksima ad-, dis-, juris-, trans- i post- ne dolazi do jednačenja: adherencija, disgresija, jurisdikcija, transgresija, postdiplomac.
• U novijim tuđicama vrlo često ne dolazi do jednačenja: dragstor, nokdaun, brejkdens, gangster.
• U stranim vlastitim imenima suglasnici s, z, š i ž po pravilu se jednačnje, ali ipak ostaju neizjednačeni kada bi njihovo jednačenje povuklo i jednačenje susednog suglasnika: Potsdam, Pitsburg (jer bi jednačenje izazvalo i pretvaranje t u d, čime bi se dobili neprihvatljivi oblici „Podzdam”, „Pidzburg”).
• Ostale suglasnike u neslovenskim imenima vlastitim ne treba jednačiti: Vašington, Redford, Tbilisi.
