Ima dosta tema ovde o učenju engleskog, nemačkog, ruskog, a sigurno ljudi žele da nauče i druge jezike. Nažalost, većina saveta za metode učenja se svode na učenje gramatike, tečajeve, i kao najbolje rešenje odlazak u zemlju u kojoj se taj jezik govori. Kažem nažalost, jer to nije ni malo lak niti efikasan način za učenje jezika. Iz ličnog iskustva sa učenjem različitih jezika na različite načine i iz dosta istraživanja na temu učenja jezika i uspeha drugih ljudi, došla sam do nekih zaključaka i izvora informacija koji bi mogli pomoći i drugima da nauče jezike koje žele.

Kako naučiti bilo koji jezik?

1. Učenje jezika je moguće
Pre nego što odlučite da učite neki jezik, potrebno je da shvatite da ste vi kao i bilo ko drugi sposobni da naučite bilo koji jezik i da ni jedan jezik nije lakši niti teži od drugog. To što niste počeli da učite jezik dok ste bili mali/mlađi vas ni malo ne sprečava da naučite jezik sada. Deca nemaju nikakve specijalne sposobnosti za učenje jezika koje odrasli nemaju. Deca provedu u proseku godinu-dve samo slušajući jezik pre nego što progovore svoju prvu reč. Deca takođe provedu bar 10 godina učeći svoj maternji jezik pa čak i tada i dalje nemaju dovoljno velik rečnik da vode razgovor o svim mogućim temama niti znaju sva pravila iz gramatike i pravopisa. Kada biste vi kao odrasla osoba učili strani jezik 24 sata dnevno 10 godina, sigurno biste ga pričali bolje nego neko dete od 10 godina koje ga je učilo od rođenja. Šta više, za samo 18 meseci je moguće naučiti bilo koji jezik dovoljno dobro da se ne primeti razlika između vas i nekog kome je to maternji jezik. Znači, pre svega treba zaboraviti sve moguće izgovore zašto još uvek ne govorite željeni jezik i prihvatiti da se uvek počinje od trenutne situacije.

2. Slušanje i čitanje pre govorenja i pisanja
Većina udžbenika i kurseva stranih jezika pokušavaju da učenike nateraju da što pre koriste jezik tako što će ga pisati i govoriti koristeći naučenu gramatiku i rečnik. Problem sa ovim pristupom je što je potpuno suprotan onome kako ljudi prirodno uče jezik. Kada biste probali da govorite srpski tako što biste uzeli svaki glagol u infinitivu i prebacili ga u željeni rod, broj i vreme koristeći pravila gramatike, sumnjam da biste govorili dovoljno brzo da vam se sagovornici ne raziđu. Drugi problem je da u početku još uvek niste bili izloženi dovoljnom broju pravilnih rečenica, tako da nemate osećaj šta zvuči pravilno a šta ne. Ako napravite grešku govoreći ili pišući, mnogo je veća verovatnoća da ćete je zapamtiti i ponoviti nego da ćete zapamtiti prepravku.

Ovo poslednje pogotovo važi kao argument protiv odlaska u zemlju u kojoj se jezik govori da bi se učio jezik. Ukoliko odete u Englesku da učite engleski, bićete primorani da ga koristite mnogo pre nego što imate dovoljno staža u jeziku da sa samopouzdanjem sklapate ispravne rečenice. Iz ličnog iskustva znam da ukoliko pogrešite, ukoliko domoroci mogu da vas razumeju, neće se truditi da ispravljaju vaše greške i time ćete steći loše navike koje ćete kasnije, čak i kada saznate da ste grešili, teško iskoreniti.

Kada ste učili srpski, slušali ste ga godinama pre nego što ste najzad probali da ga govorite. Čitali ste mnogo više knjiga, novina, magazina, stripova, etiketa, natpisa, itd. nego što ste ikada napisali. Zašto bi engleski, nemački, ruski i ostali jezici bili drugačiji? Jezik nije skup informacija koje treba naučiti i o kojima treba diskutovati. Gramatika nije skup pravila po kojima je jezik napravljen, nego je skup pravila koja opisuju jezik koji je postojao i pre nego što su ta pravila bila primećena.

Iz ovoga proizilazi da treba što je moguće više da slušate i čitate ciljni jezik čak i ako ga ne razumete. Uz to, mnogo je bolje slušati materijal koji je napravljen za one kojima je to maternji jezik nego za one koji uče jezik. U početku vam ništa neće biti jasno i sve što čujete će biti novo. Slušajući više, počećete da primećujete da se neki zvuci ponavljaju češće nego drugi ili dolaze često sličnim redom. Postepeno ćete početi da razumete određene reči i fraze i tako sve više i više dok na kraju ne počnete da samo ponekad nailazite na reči i fraze koje još niste naučili. Isto važi i za čitanje. Čitajte što više možete. Čitanje je uglavnom lakše, jer uvek možete napraviti pauzu i pronaći u rečniku reči koje ne razumete.

3. 10000 sati redovne vežbe do savršenstva
Naučnici se uglavnom slažu da talenat ne igra nikakvu ulogu u sticanju bilo koje veštine. Isto tako se slažu da ono što jeste potrebno za postizanje visoke stručnosti u bilo kojoj veštini je ulaganje deset hiljada sati u vežbanje te veštine. Najbolji sportisti, muzičari, biznismeni, itd. su svi usavršavali svoje veštine po 10000 sati pre nego što su dospeli na vrh. Jezik je takođe veština koja se može usavršiti i sve što je potrebno je 10000 sati usavršavanja i vežbanja. Šta to konkretno znači? Ako učite jezik sat dnevno, trebaće vam 27 godina da ga usavršite. S druge strane, ako slušate/čitate taj jezik 16 sati dnevno (što vam ostavlja 8 sati za spavanje, mada mogli biste ga slušati i dok spavate), trebaće vam manje od dve godine da naučite jezik i govorite ga kao svoj maternji.

Isto je tako važno da ne pravite pauze u učenju kad jednom počnete. Kad kažem pauze, ne mislim da ne smete da spavate ili slično, ali prekidati učenje na duže od nedelju dana će vam drastično više odmoći nego što će vam smetati da za to vreme učite po 15 minuta dnevno. Više o ovome kasnije.

4. Učenje jezika mora biti zabavno
Da biste sebe naterali da radite nešto deset hiljada sati, morate učiniti taj posao privlačnim. Udžbenici za engleski, nemački, ruski, itd. nisu zabavni. Naprotiv, veoma su dosadni i puni tekstova na teme koje vas u većini slučajeva ne zanimaju. Rešenje? Gledajte filmove, serije, crtaće na ciljnom jeziku bez titlova. Gledajte ih koliko god puta možete dok vam ne dosade. Slušajte muziku koja vam se sviđa na ciljnom jeziku i učite reči napamet tako da možete da pevušite dok se tuširate. Igrajte video igre na ciljnom jeziku. Čitajte stripove, novine, članke sa interneta, wikipediu itd. na ciljnom jeziku. Zanima vas košarka? Nađite informacije o košarci na ciljnom jeziku. Volite ljubavne romane? Čitajte ljubavne romane na ciljnom jeziku. Zanimaju vas afričke životinje? Gledajte emisiju o životinjskom carstvu na ciljnom jeziku. Volite da pričate o automobilima? Nađite forume o automobilima na ciljnom jeziku i čitajte postove. Slušajte radio na ciljnom jeziku. Gledajte TV na ciljnom jeziku. Nakon dovoljno slušanja i čitanja, počećete sami da sastavljate tačne rečenice. Tada možete početi da tražite ljude kojima je vaš ciljni jezik maternji jezik i pričate sa njima. Dopisujte se emailom. Razgovarajte skypeom.

@@@@://www.mylanguageexchange.com/default.asp
- Dobar sajt za pronalaženje sagovornika

5. Sprečite zaboravljanje onog što ste već naučili
Najveća frustracija prilikom učenja bilo čega je zaboravljanje onoga što ste već jednom naučili. Recimo uložite 2 sata na čitanje članka o ratu u Iraku, pogledate svaku reč u rečniku, odlično se osećate jer ste razumeli članak. Dve nedelje kasnije naiđete na novi članak o ratu u Iraku, i prepoznajete da se koriste neke od reči koje ste prošli put tražili u rečniku, ali više ne možete da se setite šta te reči znače jer ih dve nedelje niste koristili. Morate opet da ih nađete u rečniku. Frustrirajuće.

Na sreću Poljak Piotr Wozniak je proveo oko 30 godina ispitujući kako ljudi zaboravljaju i kako da poboljšaju šanse da zapamte ono što su jednom naučili. Ispostavilo se da je ponavljanje zaista majka učenja, međutim, ponavljanje se mora desiti pred trenutak zaboravljanja. Da pojasnim: ukoliko se naučena informacija ponavlja često nakon što je prvi put naučena, gubi se vreme na držanje te informacije u kratkotrajnoj memoriji. Ukoliko se čeka da se ponavlja nakon što je činjenica već bila zaboravljena, mora senaučiti ponovo. Međutim ako se ponovi tačno pred trenutak zaboravljanja, pamćenje se poboljšava i degradacija sećanja te informacije postaje sporija. Ukoliko se opet ponovi tačno pred trenutak zaboravljanja, degradacija postaje još sporija. Tako recimo novo naučena informacija treba da se ponovo vidi za 3 dana, pa ako je tada i dalje zapamćena za 5 dana, pa onda ponovo za 10, pa za 25 pa za mesec i po, itd. Drugim rečima da bi se nešto zapamtilo treba ga ponavljati češće u početku i onda sve ređe i ređe, sve dok ga se i dalje sećamo svaki put kad ga ponovimo.

Čovek bi sam imao mnogo posla da proceni kad će tačno zaboraviti informaciju i kad bi bilo optimalno vreme da se ponovi. Zbog toga ovaj metod ranije nije bio naročito praktičan iako je postojao još od kraja 19. veka. Na svu sreću, sada imamo kompjutere i programe koji će ove proračune raditi za nas i servirati nam informacije tačno pre nego što ih zaboravimo. Ti programi se zovu Spaced Repetition Software (SRS) i omogućavaju nam da ono što jednom naučimo upišemo u njih i onda samo ponavljamo šta nam dođe na red svaki dan.

Preporuke:
@@@@://ichi2.net/anki/
- Anki - besplatan SRS sa interfejsom za desktop, web i mobilne.
http://www.supermemo.com/
- SuperMemo - originalni program koji je napisao Piotr Wozniak

6. Učite rečenice umesto reči - 10000 rečenica
Reči su prilično beskorisne same po sebi ako ne umete da ih sklopite u rečenice. Najbolji način za učenje jezika je u kontekstu koji uglavnom dobijate kada slušate vesti, čitate knjige, gledate filmove. Da biste lakše zapamtili reči koje ste naučili, uzmite rečenicu u kojoj ste ih pronašli ili pronađite neku kraću rečenicu u kojoj se ta reč koristi i stavite je u svoj omiljeni SRS. Možete staviti i više rečenica u kojima se koristi ista reč u različitom kontekstu ili u različitom obliku. Najbolje je uzimati rečenice iz izvora u kome ste ih pronašli, ali ako to nije moguće ili izvor nije proveren (nije sigurno da koristi gramatički ispravan jezik), najbolje je uzeti primer iz rečnika ili iz nekog drugog proverenog izvora.

Gramatiku ne treba učiti kao skup pravila koja se moraju primenjivati da bi se dobile određene vrste rečenica, kao što sam već spomenula. Udžbenici i knjige o gramatici ipak imaju jednu dobru primenu, a to je sakupljanje primera različitih gramatičkih konstrukcija koje možete naučiti i upisati u svoj SRS. Ovi primeri će vam pomoći da posle prepoznate te gramatičke konstrukcije kada na njih naiđete u svom svakodnevnom izlaganju jeziku. Znači, nemojte gubiti previše vremena pokušavajući da naučite napamet neku tabelu nastavaka za imenice ili glagole. Mnogo ćete bolje utrošiti vreme tako što ćete naći primer rečenicu svakog od tih nastavaka i samim tim imati kontekst u kome se ti nastavci koriste. Ako možete da nađete primer iz neke pesme sa zaraznom melodijom, na odličnom ste putu da to gramatičko pravilo zapamtite i setite ga se kad na njega naiđete ponovo, kao i da ga upotrebite imitirajući sve te primere koje ste našli kada najzad budete spremni da proizvodite svoje rečenice.

@@@@://www.antimoon.com/how/usingsm-makeitems-sentence.htm
- Primeri kako upisivati rečenice u SRS (na engleskom)

--------------------------------------------------------------------------------

tekst preuzet sa ES
autor: [email protected]
ICQ: 58557263