Sigurno hoćeš iskreno da ti odgovorim, Nepismenko. :)

Dok pijem kafu i dolazim sebi
volim da radim neki zadatak.
Ovi su mi simpaticni, jednostavni, a originalno postavljeni
i ne verujem da je moguće da su nečiji domaći zadaci.
Svidja mi se i kako ih Milica resava.

Dragi Nepismenko,
Hvala puno za 'kceri', ali teško da bih mogla da ti(Vam?:)) budem cerka. U svakom slučaju, studije sam zavrsila davno, a kako Ivana rece dok se pije jutarnja kafica, malo mozdane rekreacije nije na odmet.
Mislim da treba pomoći i pokazati, i naravno da je sve drugo do studenta tj. djaka koliko će da radi. To sto će neka Ivana, Milica ili Pera sa interneta da rese jedan zadatak ne znaci propast za djaka. Može samo da mu bude putokaz kako da resava sledeće zadatke.
:))
Bas se raspisah!
Hvala na podrsci
Pozdrav

„...naravno da bih htio znati za milicu i tebe kako ste se za to opredjelile, mislim reći da vam matematike nije bas teska...”

Bas je dobro pitanje.

Nisam volela čak ni da brojim, kad sam bila dete. Sve to me je nerviralo i smaralo.
Kad sam posla u skolu, tata je poceo da mi pomaze da radim domaće zadatke iz matematike. Malo po malo, mi smo bas lepo napredovali, kad sve posmatram iz ove perspektive: u drugom osnovne sam znala da resim kvadratnu jednacinu. Znao je da mi sve to pokaze, a da se ja pri tome dobro zabavljam.
Jako mi je zao sto vise nije ziv, da ga pitam sto je tako zurio: kvadratna jednacina se uci u I razredu gimnazije.
Zavrsila sam skolu, matematika nije moj osnovni interes, ali je, primenjena, velika pomoć u radu.

I zabava dok se budim. ;)