ИНСИСТИРАЊЕ НА СЛУЖБЕНОЈ УПОТРЕБИ ЋИРИЛИЦЕ, УГРОЖАВА ПРАВА НАШИХ СУГРАЂАНА ДРУГИХ НАЦИОНАЛНОСТИ
Нетачно. Наши суграђани, припадници других националности, своја права по овом питању остварују употребом свог језика и писма (нпр. мађарског, румунског...), а никако не употребом српског језика писаног „српско-хрватском”, односно хрватском латиницом.
СРПСКИ ЈЕЗИК ИМА ДВА ПИСМА: ЋИРИЛИЦУ И ЛАТИНИЦУ.
Нетачно. Ћирилица јесте матично и једино аутохтоно писмо српскога језика, већ хиљаду година. Светски лингвисти, као и стандарди који се баве језиком, су у периоду од 1918-1992. године, на српски и хрватски језик гледали као јединствен српскохрватски језик који има два писма: ћирилицу и латиницу. Од 1992. године српски и хрватски језик се сматрају посебним језицима. Од тада према стандарду ISO/FDIS 12199 српски језик није уврштен у језике који користе латнично писмо, што значи да српски језик има само једно писмо - ћирилицу, а хрватски језик латиницу. Тако је латиница коју користимо у српском језику, у ствари хрватска латиница.
ЋИРИЛИЦА ЈЕ ДАНАС КОД НАС ПОТИСНУТО И МАРГИНАЛИЗОВАНО ПИСМО.
Тачно. У Београду је, на пример, само 31,8%, а у Новом Саду тек 18,5% јавних натписа исписано ћирилицом. Од укупног тиража издатих књига на српском језику, само је 25% штампано ћирилицом. Ово су само неки подаци до којих смо дошли. Иначе, општа ситуација је по ћирилицу можда још и гора, што потврђују нови трендови у култури, комуникацији и сл. Погледајте само ТВ програм, штампу, наше интернет презентације, табле наших приватних и друштвених предузећа, па ће те се уверити и сами да је ћирилица само на папиру (по уставима и законима) прво, а у пракси писмо другога реда.
НАШЕ ЗАКОНОДАВСТВО УРЕЂУЈЕ СЛУЖБЕНУ УПОТРЕБУ ЈЕЗИКА И ПИСМА.
Тачно. Наше законодавство које уређује област службене употребе језика и писма је: „Закон о службеној употреби језика и писма” („Службени гласник РС”, бр. 45/1991, 53/1993, 67/1993, 48/1994.), члан 8. Устава РС, као и члан 15. Устава СРЈ. Овде се наводи да је ћирилица службено писмо. Такође овде је дефинисана службена употреба језика и писама народности (националних мањина), а у складу са светским стандардима и нормама које важе за ову област.
КАДА ЈЕ У НАШОЈ ДРЖАВИ „СРПСКОХРВАТСКА” ОДНОСНО ХРВАТСКА ЛАТИНИЦА ПРВИ ПУТ УВЕДЕНА У СЛУЖБЕНУ УПОТРЕБУ?
То се десило у периоду Аустро-Угарске окупације Србије, од 1915. до 1918. године. Тако је хрватска латиница у Србију дошла заједно са окупаторским топовима, а надамо се да ће из ње отићи применом закона и права, светских језичких стандарда и принципа Европске Заједнице, наравно изузев у оним општинама где представља законско право наших суграђана хрватске националности.
ДА ЛИ ПОСТОЈИ ПОТРЕБА ДА „СРПСКОХРВАТСКА” ОДНОСНО ХРВАТСКА ЛАТИНИЦА, ПОРЕД ЋИРИЛИЦЕ, ИМА СТАТУС СЛУЖБЕНОГ ПИСМА У РАДУ ЛОКАЛНИХ ОРГАНА ВЛАСТИ?
Нема никакве потребе, изузев у општинама где је већинско становништво хрватске или бошњачке националности. Овакво решење је у складу са домаћим законодавством, свим светским и европским стандардима везаним за службену употребу језика и писма. Такође и са ставовима који се наводе у документу МОДЕЛ СТАТУТА ОПШТИНЕ, а који је донела „Стална конференција градова и општина Југославије” у сарадњи са Министарством правде и локалне самоуправе, „ПАЛГО центра”, „Програма за реформу локалне самоуправе”, „Агенције за међународни развој САД” и „Националног Демократског Института”. У свим овим документима се јасно наводи да службена употреба српског језика подразумева само ћирилицу као службено писмо. Такође, службена употреба латинице подразумева службену употребу хрватског или бошњачког језика.
УКОЛИКО ОПШТИНА СТАТУТОМ У СЛУЖБЕНУ УПОТРЕБУ УВЕДЕ „СРПСКОХРВАТСКО” ОДНОСНО ХРВАТСКО ЛАТИНИЧНО ПИСМО БЕЗ ЗАКОНСКЕ ОСНОВЕ, ДА ЛИ ПОСТОЈИ НАЧИН ДА ГРАЂАНИ ОПШТИНЕ УТИЧУ ДА СЕ ОВАКВА ОДЛУКА ПОВУЧЕ?
Постоји. Грађани могу да преко надлежног министарства пред правосудним органима покрену поступак за оцену уставности датог статута од стране Уставног суда Републике Србије. Уколико уставни суд оцени да наведени статут није у складу са уставом и важећим законима, он има право да га поништи.
Преузето са
www.cirilica.zr.org