Ohhhh, izvinjavam se ako ste mislili na inostranstvo kao Crna Gora, BiH, svejedno, no već za Sloveniju je visi nivo.

I još nešto u Evropi svaka država ima drugaciji i dosta komplikovan sistem nostrifikacija diploma koja je obavezna za dzavnu sluzbu a to većinom spada i prosveta.

helene koleginice, ako to mogu da kažem i ja sam svojevremeno potrosio ogromne pare kod Zecevica i zavrsio Međunarodni Menadzent i pripremu za magistarske studije , ali je vredelo uspeo sam da udjem u Ameriku.
Mislim da bi trebala da pokusa da naucis malo nemacki i da radis doktorat u Austriji Bec ili Grac mislim da se u Becu može slusati i na engleskom jeziku.
Moja sestra je inače uz pomoć nemackog jezika napravila nezamislivu karijerui uspela je da bude neka vrsta naucnog saradnika odnosno docenta u Engleskoj, ali je put isao preko Nemacke Hajdelberga i jednog manjeg fakuleta Gisena. Put je bio trnovit, prerana smrt mentora, pronalazak novog mentora, prebacivanje na drugi fakultet usred izrade doktorskog rada i trajao je duže nego sto je ocekivano, ali ako je covek ustrajan i optimista onda se može uspeti.
Nemacki je izuzetno laksi za ucenje od svedskog, i zemlje gde se on govori je ogromno trziste preko 100 miliona ljudi (nemacka, Austrija, Svajcarska).
Treba raditi na usavrsavanju jezika, ja sam ogromne pare investirao nam jezike (Institut za strane jezike Gospodar Jovanova i jedan kusr na Kolarcu, gde je vise govrni jezik i komunikacija a manje teziste na pisanje i manje eseje i gramatiku) i uspeo sam da obnovim znanje koje sam imao u gimnaziji ali je trebalo pune 4 godine da bih dostgnuo nivo da mogu da razmiljam na tom jeziku, citao sam more knjiga iz britanske biblioteke i americke citaonice gde sam navracao skoro svaki drugi dan i gutao casopise iz oblasti marketinga ispitivanja trzista.
Slusanje knjiga na kasetama je takođe vrlo dobro, može da se stavi na vokmen ili sada na I pod i da se trckara i kreće a slusa i razmilja.
Drago mi je da je institut Zecevica prerastao u fakultet kao sto je on nama i pricao daleke 91 godine, uvek je imao dobre predavace i zanesenjake i cuvene gostujuce predavace iz celog sveta. tada je pripremao i MBA koji bi se slusao jednu godinu u Beogradu a sledeću u Parizu.
Još uvek se secam par predavanja koja su na mene ostavila utisak Management of Change sa cuvenog fakulteta iz Lozane u Svajcarkoj i predavanja za IMED iz Francuske, naravno predavaci American marketing su bili neprevazidjeni a predavac sa Babson Colledge je kasnije napisao i knjigu za poduzetnike koji mi je bio udzbenik na jednom od visih skola odnosno Community College ovde u Americi.
Steta da nisam mogao da primenim znanja koja sam stekao i sposobnosti u Srbiji osim rada na procenat u Pan Studiju na izradi reklama za autobuse i prodaji knjiga iz menadzmenta od vrata do vrata preduzeca kao komercijalista.
Eto kao i obično ja hteo da dam par saveta a ispadne moja mala autobiografija, posto uvek hoću da dam konkretne primere.

Nikakva univerzitetska karijera nije moguća, s' opisanim obrazovanjem na nekom renomiranom Univerzitetu - bar ne u CH. Primer Svajcarska:
U Svajcarskoj postoje sledeći Univerziteti koji su priznati od strane Svajcarske konferencije rektora („Schweizerische Rektorenkonferenz”):
Uni Cirih, Uni Basel, Uni St. Gallen, Uni Bern, Uni Fribourg, Uni Neuchatel, Uni Lausanne, Uni Genève, ETH Zürich & EPFL Lausanne. Nisam siguran da li isto vazi za najnovija dva Univerziteta: Ticino i Lucern (Lucern je „na mala” vrata dobio status Univerziteta). Svi ostali tzv. Univerziteti - ovde ih ima gomila - nisu priznati, odn. su cista glupost. Osim toga ostoje jedno 5 velikih skolskih centara (tzv. Hochschulen), čiji ucenici (danas ih nazivaju studentima) mogu da steknu Bachelor i Masters bez toga da su maturirali. Ucenici ipadaju posle klasicne Mature stecene u gimnaziji ili tzv strucne mmature „Berufsmatura”, stecene nakon zavrsenog strucnog obrazovanja (npr. trgovacka skola itd.). Taj Masters ne omogućava direktan put (samo indirektan) put do doktorata na jednom od renomiranih Univerziteta.

Postati profesor na jednom od gore navedenih (pravih) Univerziteta je slozen proces. U CH je obavezno se nakon doktorata stekne „habilitacija”. To je jedna vrsta 2. doktorata. Nakon toga se dobija titula PD Dr. XXXX. Nikako već profesorska titula. Onda se aplicira za raspisano mesto profesora Univerziteta. Obično se tu javi desetina kandidata sa renomiranih Univerziteta. Profesori se grubo dele na sledeće kategorije: Titularprofessor, Ausserordentlicher Professor, Ordentlicher Professor. Na Hochschule može da se postane „profesor” i bez habilitacije, čak i bez doktorata.
Sve u svemu, steci univerzitetsku diplomu kao i napraviti karijeru na Univerzitetu u Svajcarskoj je u osnovi mukotrpan proces. Malo je sve jednostavnije u francuskom i italijanskom delu Svajcarske nego u nemackom (npr. neki Univerziteti u francuskom delu primaju studente iako nemaju maturu, odn. imaju visegodisnje rano iskustvo u nekoj oblasti. U nemackom govornom podrucju to u osnovi nije moguće - ima izuzetaka, npr. često npr. na sociologiji).

Zecevic, Megatrent, trange, fragne su bezvezne institucije, bez ikakve akademske vrednosti. Sorry.

Zaboravih još par univerziteta cije stranice možeš pogledati:
Roskilde University
Aalborg University (na ovom univerzitetu je možda malo manja konkurencija oko pozicija u odnosu na neke druge)
University of Southern Denmark

Jel ti Anice živis u Danskoj, ajd daj mi tvoj mail ako nije problem hteo bi nešto da te pitam vezano za PhD u Danskoj...