U Bg-u italijanski restorani ne valjaju. Nisam bio ja lično ali su mi vishe puta rekli da nije to to. Normalno je!

Jedno od malo stvari sto gotivim kod italijana je kuhinja, pastu jedem maltene svaki dan, pizzu isto. Što se tiche mesa vise sam za srpski način spremanja. Nasi specijaliteti sa mesom su ukusniji dok su ovde zdraviji! Ne moze se uporediti srpska prasetina i njihova neukusna porchetta! Od mesa bih izdvojio od italijanske kuhinje samo fiorentinu cottura media onako malo krvavu:) Mekana je i vrlo ukusna!

Srpska hrana mi neverovatno puno nedostaje.. i kod mene se uvek prave zalihe (koje se brzo zavrse). Kajmak, domaći sir, sarma (ovde nema kiselog kupusa!), ajvar itd itd. Pravimo ono sto možemo, trudimo se da bar malo lici na nasem. Srećom postoje prodavnice LIDL u kojim ima dosta stvari sto lici na naše a i jeftino (kvalitetno) pivo :)

Essa predlazem razmenu namirnica:)

shone ja lično sam obisla gomilu restorana tzv. italijanske kuhinje i svakom sam nasla manu, možda je to profesionalna deformacija kad imaš roditelja koji je profesionalni kuvar ali gde god sam sela da jedem bilo je zamerki...
s druge strane to je potpuno normalno jer npr. barila i buitoni nisu ovde iste kao u IT, naše su za istocno trziste i prave se u rumuniji...već tu se oseca razlika u pasti...
drugo je voda, nasa je puna hlora i to menja ukus hrani..
treće ne uvoze prave stvari iz italije već neke jeftine imitacije...
četvrto koji ćeš ti djavo ovde po ital. restoranima kad ti ne vidis momenat da se najedes dobrog rostilja i srpskih djakonija... :)))

„A to da su zabarski proizvodi lošeg kvaliteta kod nas je skroz tačno i ne treba kupovati ako se ne mora,kvari sve!”

E moj shone,sprcao si ko zna koliko godina i palis se na proizvode koji dugo traju.Neću da ulazim u kvalitet italijanske hrane,ali ako ništa u celom svetu znaju za italijansku hranu a za srpsku ne zna niko.
Što se tiče trajnosti hrane,prozivoda itd;bolja je i kvalitetnija hrana koja ima kraci rok trajanja.Mislim naravno na ono sto kupujete u ambalazi na kojoj piše rok trajanja.Uzmimo primer piva,ako na konzervi ili flasi piše rok trajanja 30 dana,pa bolje je to pivo nego ono gde piše rok trajanja 60 dana.Zato sto ta duga trajnost se postize hemikalijama.Vecina hrane nije sto i vino koje je sto starije tim bolje.
Bio sam po italijanskim marketima,po pijacama i sl radnjama.Proizvodi su im daleko lepse i bolje upakovani nego kod nas,kvalitet takođe uglavnom bolji.Ono sto je skuplje skuplje je jer je i boljeg kvaliteta nego kod nas.
To je još jedna zabluda da Srbi jedu zdravu ekolosku hranu.Kod nas kupis kajmak na pijaci,i kad pojedes racunaj da verovatno dobijas proliv.
Kao sto postoji kultura zivljenja i svega,tako postoji i kultura ishrane.Samo prost covek voli trajnu hranu,pa da skuva loncinu nečega,pa to nabije u frizider,pa onda podgreva danima,ili nacne neki sir pa ga onda zvace svaki dan i deset dana vraca i vadi iz frizidera.
Kulturan covek ima mali frizider,koji je uglavnom prazan,kupuje namirnice sto će tog dana jesti a ne skladisti hranu kao medved da ima za celu zimu.
Prostaci za svoj prenatrpan frizider imaju izgovor u tome sto im je kao mrsko da svaki dan idu do marketa.Pa kako god,ipak uvek nešto zafali,i mora se do marketa skoro svaki dan,hteli ili ne hteli.

Pa dobro,ali svakako nisam promasio temu.Verujem i ja da su u Srbiji italijanski proizvodi losijeg kvaliteta.Jednom sam se neobavezno uverio na sladoledu;ima u centru Bg-a na par mesta piše „italijanski sladoled” , jednom sam kupio i kao sto sam i ocekivao,nije bilo ni prici sladoledu kakav je u Italiji.Naravno,nije taj sladoled dosao iz Italije,već su ga nasi sprckali kao onako po italijanski,ali rezultat je takav kakav je.

shone, pugliese smo i mi jeli dok smo bili tamo...a meni je beskrajno falio nas srpski hleb...
u ova vremena i moja keva i svekrva koriste maksimalno masine za pravljenje hleba i na taj način se snalaze...
keva kupuje neko brasno u lidlu i hleb je strava...

meni se porchetta svidja, specifican je to ukus dok moj muž nije mogao da je svari, njemu to nije bilo to pa nema boga, mrzeo je zacine...

ono sto mi ovde nedostaje je fiorentina, carpaccio i svi oblici „zivog” mesa...
ponekad nađemoneko parce koje lici na bistecca di vitello ali nije to to... u 1 od 5 slučaja bude dobro meso a vise puta mi se desilo da zafrljacim u kantu ono meso koliko je odvratno...

sad kad smo bili keva spremila neke svinjske krmenadle u nekom sosu, yebote odvratniju svinjetinu nisam jela...kaže ona meni pa takvo je meso ovde, reko učini mi uslugu ne spremaj vise svinjetinu, u srbiji je bolja...i jeste nasa svinjica ukusnija definitivno...

doduse moram priznati pa smo ovde napredovali u nabavci namirnica, godinama sam pannu vukla iz italije, sad je ima (neka jeftina kao iz lidla) ali bar je zabarska...

pravu gorgonzolu je teze naći, ima je u merkatoru al me mrzi da sa drugog kraja grada idem tamo pa se snalazimo sa plavim budjavim sirom...

pros.crudo je misaona imenica ovde, nema trziste od speka... a dusa mi pati za prosc+melone...davila sam se 10 dana u tome kad sam bila

veliki izbor povrca preko cele godine sad nam dozvoljava da mnogo cesce jedemo pastu na 1000 nacina...secas se nekad, zimi se jeo samo kupus i krompir...danas ima stvarno svega...

voce vise nije voce, ni tamo ni ovde...ništa nema onaj dobri slatki ukus voca kao nekad, te radje jedem ananas iz konzerve nego breskve i kajsije...

pizzu ovde ne mogu da iskopiraju dobro zbog brasna koje se razlikuje od IT, pelati su im skupi te ga muljaju sa kecapom, mozzarella im je takođe skupa pa mlate sa nekim bezveze sirevima, sve u svemu odlicna je to pizza al za one koji ne znaju kakav je original...forno a legna imaju retki..

carbonara mi je ovde omiljena jer je nasa slanina dimljena te daje mnogo bolji ukus od italijanske, u njoj smo veceras podavili kumove..

italijanska kujna je fantazija, dozvoljava da od ničega napravis dobru klopu za kratko vreme, zato je obozavam..

Uh poznata mi je „rimska kuhinja” vrlo dobro i ne cenim je previse. Na stranu sto dosta restorana drže razni stranci rumuni pakistanci indijanci babilonci itd koji ocaraju ljude reklamom da je u njihovim restoranima domaća kuhinja a ustvari nema veze sa vezom. Još nisam nasao pravi rimski restoran. Iako najoriginalniji ostaje „La parolaccia” ne znam dal je neko od vas bio tamo:) Prakticno restoran je poznat u celoj Italiji po tome što se konobari ne ponasaju onako kako su obično ljudi navikli nego te celo veche originalno zezaju, psuju i sale na tvoj racun. Naravno ti kao gost imaš pravo da uzvratis. Mesto nije sa snobove al za opustene ljude je prva klasa.
Skoro sam jeo u jednom restoranu tamo i tražio sam poznatu njihovu karbonaru. Doneli su mi nešto sto i ne lici na to. Tako da mi se smucilo istrazivanje rimske kuhinje. Preferiram romagnolu koja je vrhunac italijanskih specijaliteta ali ni juzne pokrajne nisu za baciti. Pizza napoletana, paprichica calabrese i razni specijaliteti iz sicilije...

Essa, arrosticini su nešto najlepse sto sam probao u zivotu, i stvarno su vrlo cenjeni. Dolaze iz cele Italije ovde da ih jedu, a ja uvek savetujem dva restorana naravno u planini gde su najbolji. Tope se u ustima! Prošle godine sam odneo 200 komada u Breshu i tamo pravili rostilj, lizali su prste!
Što se tiche ulja najverovatnije neću dolaziti pre nove godine a kad dodjem nije problem da ti donesem kanticu ulja, naravno besplatno;) Nadam se da ću uspeti novo da ti donesem, u oktobru/novembru beru masline pa dok naprave...trebalo bi da bude spremno!

Jel neko od vas nekad video dunje u Italiji? Ja nikad, vecina njih ni ne zna šta su!

A primetio sam u Beogradu skoro svi su poceli da prave samo espresso kafu po kaficima, mada kvalitet te kafe nije onaj ko sto je ovde. Nije dovoljno samo uzeti dobru kafu i napraviti..tu je stvar i masine koja pravi espresso, Pre svega, sto vise je koristis bolja će ispasti a i naucio sam da je caka u tome da je nikad ne treba gasiti..a verovatno konobari u Beogradu nemaju tu kulturu. Za sad sam samo na dva mesta popio dobar espresso: Ruski Car u Knezu i Buongiorno na bulevaru..

evo Essa da te mucim malo:) http://www.pesolillo.it/images/arrosticini.jpg

Marija, jesi dugo u Rimu? Jel ima tamo naših ovako normalnih za druzenje?

momci nema veze ovo sa kujnom al da ne otvaram nov topic...
kako se kaže na italijanskom klipovi i karike od kola?

aj neka dobra dusa ovo da mi kaže, hitnoooo mi je:)

sad mi se zuri a posle ću da iskomentarisem postove :)))))

A jel nalazite negde musmule.Ja sam ih ovde samo jednom videla u prodavnici voci i prodavci nisu ni znali kako se to zove.

za toyotu mi treba, pa ne znam da prevedem i da prenesem kevi a ovde nema da se nabavi, moracu da naracujem najverovatnije odande ako resim da popravljam auto...

hvala do neba :)

a ima nas raznih..od filozofa, do intelektualca, onih koji uglavnom koriste ovo mesto za kukanje i pomoć, trazioca brakova po Italiji zbog papira itd itd uglavnom smo Essa, qpqp i ja najaktivniji u zadnje vreme..da nebi ova diskusija bila dosadna i puna monotonije sudbina je stvorila i poslala nam gospodina pod nickom Namernik pa eto imamo i skim da se prepiremo:) Ukratko o nama.

marija sad kad zavrsim sa poslom a nije mi daleko odo u guli na pizzu...
ako je sr...e ima da ti ispostavim racun u rim :))))))))

Nisam ljubitelj pizze,ne idem po restoranima,svadbama,sahranama,dacama,svinjokoljima.
A veceras sam i zauzet,ova mala odlucila da mi peva ,pa nije red da je zapostavim:

http://www.youtube.com/watch?v=FMEpcf89qqk&feature=related

odgovoricu ti sutra na mail, u firmi imam sve, nemam kod kuce, da bas ne iznosim podatke od kola pred svima :)
možda mi ti ispadnes zadnja nada, uteha i spas...

no da se vratim na hranu, da ne kvarimo topic, ono za kola mi bese hitno pa nisam znala koga da pitam osim vas, hvala :)
sad spadam u shonetovu grupu: treba mi informacija :)

crna marija „natera” ti mene da idem da jedem pizzu u guli a imaš sreće te je pizza stvarno bila dobra, kao ona u rimu :))

salim se potpuno je ispunila sva moja ocekivanja (na teritoriji beograda) i ovo je drugo mesto u gradu gde sam jela odličnu kopiju originala...mrzim da idem po preporuci pa još da se razocaram, al ovo je bilo prijatno iznenadjenje...a i lokal je lep...
moj muž je samo rekao: dosli smo u skadarliju da jedemo pizzu...svasta..
a oko nas mirise meso i mesiste, tresti muzikica iz svakog lokala, skadarlija ocarava svoje goste...nisam bila tamo godinama, te ti hvala i na tome...lepo su je sredili, stvarno

shone pomenuo si „parolacciu” u rimu...bila sam tamo davnih 90-ih al cisto sumnjam da se i dan danas nešto promenilo...
meni je to bilo interesantno, mada ne bi ono podnela da idem 2 puta nedeljno.. :)

prava italijanska kafa u beogradu? narode to je misaona imenica...

to je sve samo ne kafa, šta god da joj rade, nema i nikad neće imati taj jedinstveni ukus espressa... ako mi kazete gde se u beogradu pije pravi espresso, evo ja ću i tamo da odem :) ali i to je stvar vode...

secam se mog drugara iz prokuplja godinama je dovlacio lavazzu iz italije, ima kafic poslasticarnicu prestiz, možda tepi qp to mesto nešto znaci, u centru grada...e jedino kod njega popijem pravi espresso i ima pravu masinu dovucenu iz italije, on kao nenormalan i dan danas strasno drzi do toga...
sve ovo po beogradu su imitacije i otimanje para za kafu...samo ovde može 2 eura da kosta kafa a u IT 95 centi...

dosta za veceras, klopa je bila odlicna sad ide nina-nana :))

ne, ne, ne...za primo, secondo e dolce imam ja moj licni restoran koji dolazi 4 puta godisnje i zove se „mamma mia” u kom je hrana izvrsna i u kome se spremaju samo jela po porudzbini :))))

tako da...to mi ne fali...ali pizza da :)

e da, umbija je poznata po „torta al testo” ... vi koji ste u drugim regijama jel konzumirate to?

Namernik, dovla ili kako već tebi izgleda ulazi na usta ono sto bi trebalo da ti izlazi na drugim mestima..da se ne izrazavam, prestani da jedes...
Šta tebi toliko smeta sto ja pricam i razumem se u kuhinju? Nisam ti ja kriv sto si verovatno onaj tipican starinski muskarac što ne zna ni dva jaja da isprzi nego samo da sedne i da dobija na izvolte..
Ovde se menjaju utisci i razlikuju se dve kulture jela a bezvezne provokatine razgovore vodis samo ti...postoji logican razlog za to što nigde nisi pozeljan! Svaka ti cast dokle bi se spustio, danas sam radio kod jedne babe od 90 godina koja izgleda poprilično usamljeno. Ako hoćeš mogu da ti dam njen broj telefona...

Essa probaj kafu u Buongiorno poslasticarnici to ti je na bulevaru na zvezdari..malo pre cvetkove pijace. Ili u ruskom caru, ako već nisi!:) Tu vredi piti!

A za taj specijalitet iz Umrie prvi put čujem, o cemu se radi?

Sad kad pomenuste japanske motore i auta dodje mi da vas pitam jel ste jeli nekad u Japanskom restoranu? Jel ima to u bg-u, ja i ne znam?
Ovde u Pescari ima dva, jedan je klasicno preskup a drugi je stvoren za alave ljude. Prakticno rucak kosta 10 a vecera 15 eura po osobi (pice kafa i desert se placaju posebno) i možeš da jedes koliko oćeš. Sam ustajes sipas koliko oćeš i koliko puta oćeš. Stvari za przenje ti isprže u trenutku. Sushi isto seckaju svaki cas i stoji da se sam poslužiš i dosta je zanimljivo a i jeftino. Svaki put se prejedem kao svinja i bude mi muka! Slučajno sam otkrio to mesto kad sam isao da „prekontrolisem” dal simboli koje sam istetovirao na japanskom jeziku stvarno imaju značaj koji sam ja tražio. :)

e da,
shone za ulje i raznjice bi te cekala i u zagrebu ako treba :))))

Maxmarija...imaš rukolu na pijaci,sad su puni,sezona joj je. Pesto sama pravim,ragu takođe,fokaca je uvek i pravljena u domaćoj varijanti a Merkator i Rodic imaju svasta nešto mada sam ja vise za varijantu gde se nalazim tu hranu i jedem.

Ako smo kod kafe, moj dragi ide u kafic Stankovica (fudbalera), jer mu je to najblizi kontakt sa Italijom kad smo u Beogradu (kod Kalenica) iako je Milan-ista...
Inače, u Rimu, a verujem i ostalim gradovima, ima odlicnog hleba, samo treba istraziti, ne možda u prvoj pekari... Stavise, u jednoj kupujem hleb, baguette, kakav sam 17 godina jela u Parizu... a u drugoj imaju odličan „casareccio”...
Ni francuska kuhinja nije uvek suvise zacinjena... stavise, guscija i pačija pasteta važe za veoma blagi specijalitet.
I libanski restorani, tamo gde odlaze libanci (ne turisticki) imaju odlične specijalitete... treba imati prilike, možda nekoga ko može da posavetuje... pa probati i pronaći ono sto odgovara svom ukusu. Ja pravim njihovu salatu koju francuzi zovu taboulé koju jedna moja prijateljica pravi i za Slavu (u Zenevi, iako to nije važno), jer odlično ide uz naše pecenje, osvezava (ide limun) i pomaze varenju (posebno persun), posebno kad se krka do besvesti...
Moj sestric je svracao u Rim na proputovanju po Evropi, pa osim zelje da mu docaram ono sto nije probao, htela da mu docaram i malo domaćeg, za slučaj da se uzeleo... Znajuci da pije jogurt za dorucak u Srbiji, kupila ovdasnji odličan alpski jogurt (koji fakat podseca na naše odlično kiselo mleko), on ga samo probao i ocenio da „nema veze sa našim jogurtom!”... Ja u sebi pomislih- mlisa, nisi spreman za u svet!
Inače, sticajem okolnosti sam se druzila sa italijanima na privremenom radu u Parizu (saradnja njihovih ministarstava odbrane)i mogu vam reći da su svi „gastarbajteri” isti. I oni visokoobrazovani van svoje zemlje se ponasaju isto kao nasi provincijalci na privremenom radu u inostranstvu (ne svidja mi se izraz seljaci-gastarbajteri), i oni iz Italije donosili svoje proizvode (iako mogli da plate iste 3 x skuplje u Parizu) čak i običnu mortadelu i mozzarellu... a za piknik koji smo organizovali jednog 1. maja u sumi kraj Pariza (svi njihovi oficiri, Admiral i Vojni Atase sa porodicama), nosile se tepsije lazanji, fokace i sl.
Nasi bi za naše rekli- seljaci...
Elem, i ja se racunam u iste i upravo se dogovaram sa majkom kako da mi ukiseli kupus za Sv. Petku, za sarmu koju moji Italijani obozavaju!
Nego... da se nisam malko udaljila od teme? Šta ono bese?

Steta ako se tamo okupljaju tajkuni... Provericemo kak'a ja pizza u nadi da nisi potrefila dan...
Ne kaže se dzaba da o ukusima ne vredi raspravljati... Meni je brie jedan od sireva ciji miris naročito ne ljubim (a prijaju mi neki drugi još smrdljiviji!), ovde sam ga vidjala, čini mi se u Auchanu ili Leclercu (zal za Parizom me tera u francuske supermarkete)... a okusila sam i neki „bavarese” sir koji nije tako los, nega blaza varijanta Camemberta (francuzima bi to bila losa kopija), ako se malko ranije pre jela izvadi iz frizidera... ima ga u velikim supermarketima.
Za 3 nedelje ću skoknuti do Pariza (gde da ti posaljem pastetu, esse?), pa ću (ako stignem od skitanja) doneti pačije batake/karabatake (korzervirane u pacijoj masti), to mi je jednostavna a originalna fora za vecere nefrancuza u Italiji, ocedi se i ispece res... pa ko naše pecenje (uzivanje ali i milion kalorija za prenemaganje mojih zaova na dijeti), puzeve (svekrva bi ih probala, ali samo za mnogo para)... ako uspem u kofer i sirup grenadine (mesano crveno voce, postoji i italijanski, ali je sasvim drugaciji) koji trpam u koktele... francuski Monaco: pivo, gazirana limunada i na dno sirup grenadine.
Iz Srbije mi donose suvu brusnicu koju stavljam u salatu... sa mesanom zelenom salatom... radicem... kruskama, parmezanom, orasima...
Nego, tek da me ne precenite, ne umem da ispržim palacinke (nek' mi je mati ziva i zdrava), samo sam 2 puta u zivotu uspela da ispržim jaja kako volim (res belance rovito zumance), a da mi se ne raspadnu! Steta sto sposobnost i kreativnost ne idu uvek zajedno...

Volim i jedem italijansku hranu svaki dan, ali da sad treba da odaberem jednu kombinaciju jela i da na njoj živim do kraja zivota, to bi bilo: guscja francuska pasteta (foie gras), najbudjaviji rokfor, topli francuski hrskavi hleb i najmanji, najmanji kiseli francuski krastavci :-).
Za razliku od Gerard Depardieu koji kad reklamira one paradjaze od Cirio kaže „tengo il cuore italijano”, eee, io tengo il cuore francese. I posle svega neko franusko crveno suvo vino...

Pa ako nisi videla kako to ide zajedno, mogu da ti posaljem video kad sledeći put dodjem do svih sastojaka :-). Salim se, volim jake ukuse, pate namazem malo po hlebu, onda samo mrvica sira preko, malo ga razmazem preko patea (ne sme biti onaj tvrd rokfor, nego malo manje sazreo, onaj koji prodaju sa malo tecnosti, surutke) i preko svega toga krastavac. Inače sam ukus tog patea mi je malo gorak, tako da ga jedem uvek sa još necim kiselkastim, a rokfor može i samo sa hlebom, ali ako mogu da biram, se gore navedeno zajedno je moja kombinacija. Inače Nutelu i slično, sve sto nisu domaći kolaci i torte uopste ne jedem i stvarno mi nije jasno kako to neko može da jede??? :-D

Juče mi je stigao slani francuski puter, mislim da ga prave u Normandiji, kakva je ono divota?? Uopste nije kao ovi italijanski i nemacki, ali to ama bas nigde nisam videla u Italiji. A da ne bude da mi se svidja samo francuska kuhinja, onaj jedini put kada sam jela scargo, valjda se tako piše, tj. puzeve sa još kojecim napunjenim preko nisam spavala tu noć,bljak! I ne znam da napravim nikakav sufle :-), nikako mi ne uspeva, valjda zato što mi je rerna tipicna italijanska, na gas?
A home made nutella, eeee, ja to mogu da jedem kasikom, ne treba hleb. Ponekad se moja rodjaka koja ima nekog nazovi robota za kuhinju „smiluje” na mene i napravi mi to, ne dam nikome da pridje tegli. Ni njena deca neće ni da je omirisu, kažu nije prava :-)

Kulturan covek ima mali frizider,koji je uglavnom prazan,kupuje namirnice sto će tog dana jesti a ne skladisti hranu kao medved da ima za celu zimu.
Prostaci za svoj prenatrpan frizider imaju izgovor u tome sto im je kao mrsko da svaki dan idu do marketa.Pa kako god,ipak uvek nešto zafali,i mora se do marketa skoro svaki dan,hteli ili ne hteli.

========================================================================

Svaki dan kupovati namirnice!!! Ne bitno sto za takvo nešto nema danasnji covek vremena, drugo, te namirnice sto ti kupis u radnji su tamo već par sedmica, meseci, itd...

U BG ne postoji dobra pizza niti Italianski restoran...pizza „onako” jedino u Pomodoro ! jeste u Italiji ima
fantasticne hrane, ali najbolje „italijanske” restorane u kojima sam jedo su u Njujorku (verovali ili ne) ipak mislim da svi oni kuvari koji su nešto vredeli i hteli da se „pokazu” su i otisli za USA.
Ja u BG kad vidim pizzeriju poput „Bucko” dodjem mi da stanem na auto i da se derem na sav glas...tamo inače imaju neko blutavo testo neki kackavalj preko, i imaju „priloge” za extra nekoliko dinara preko pizze mozete da premazete jedno od sledeći poslastica...rusku salatu, urnebes, pavlaku, majonez i tako slično ! Taj Bucko radi 24sata i postoji na nekoliko lokacija i UVEK je prepun, SRAMOTA nasi seljacici jedu pizzu, ma odvartno!!!!Naših samo znaju i JEDINO će znati da prevrcu neku pljeskavicu ili cevap .

Privilegovan je ko ima sreće da proba izvornu kuhinju tamo gde se nalazi. Takođe, svuda je strana kuhinja prilagodjena. U kineskom restoranu u Amsterdamu i u kineskom restoranu u Parizu nisam jela isto, iako sam pokusala. Steta sto u Rimu nema mesta, kao u Parizu, od samo nekoliko stolova gde se sluzi sveze pripremljena kineska kuhinja i kupuje za poneti.
Kad sam u Bgd, blizu Bucka sam i divim se biznisu koji su napravili. Moj muž (italijan) ne bi ni pod torturom jeo tu pizzu, ali moji srpski necaci je obozavaju, nisu imali sreću da ih neko u detinjstvu navikne na „pravu” pizzu, a ko je napravio taj biznis je bio pametan da ga prilagodi vecini klinaca koji su navikli na pizzu sa kecapom (bljak!)... i sl. Primitivno je vredjati neciju ishranu.
Naravno da se restorani gde se najbolje jede ne nalaze u turistickim krajevima... samo nemamo svi sreće da svugde imamo nekog domaćeg da nas posavetuje, pa verovatno otuda i komentar da su najbolji italijanski restorani u Americi. I u Nemackoj ima mnogo italijanskih gastarbajtera, pa se i tamo u moru italijanskih restorana nadje i neki odličan.
Ukusi su razliciti, u Rimu vole tanku pizzu, mnogi res... mi u kuci vise volimo napolitansku (napuljsku), malo debljeg testa. Ne mogu reći da je budala ko jede tanku pizzu, niti mislim da sam najpametnija sto volim pizzu kakvu prave oni koji su „doktori” za pizzu (u Napoli).
Ima ko radi po čitav dan, i zuri kuci deci ili drugim obavezama pa nema vremena da ceka redove za svakodnevnu (vecernju) nabavku. Blago onome ko nema preca posla, pa može da svrati u pekaru po hleb, pa u mesaru, pa gde nabavlja sir... ali ima ljudi koji jednom nedeljno idu u nabavku u velike supermarkete za čitavu nedelju i nije OK omalovazavati ih.
Slani puter iz Francuske (Bretanja ili Normandija) je moja velika patnja... najviše patim za onim što ima kristale soli, pa malko krcka, jest' da je mojim Italijanima bez veze, za njih se krupna so stavlja samo u vrelu vodu za kuvanje paste. Moji prijatelji iz Bretanje jedu samo slani puter, čak i sa dzemom i samo slani puter stavljaju i u kolace koji, čini mi se imaju neki poseban ukus, nikad nisu preslatki.
Bila u Parizu na par dana i odusevljena svojom idejom da u Rimu za jedno slavlje poslužim pačije batake (one što se cuvaju u pacijoj masti, pa se ocede od masti i res zapeku, milion kalorija, ali prste da polizes, vole moji Italijani). Pošto već imala dovoljno kilograma, stavila 3 konzerve (15 bataka!) u rucni prtljag. Znam ja da nesme tecnost u avion... ali konzerva nije opasna po okolinu... Tako da nisam mogla da pretpostavim da će mi otvoriti koferce i uzeti sve! I sireve... a svaki bio posebno upakovan u kesicu... Da izbegnem ponizavanje da mi svaku kesu otvore i kažu mi da to ne mogu, kao sto su poceli, kod druge kese sam im sve ostalo izvadila, demonstrativno zatvorila koferce ne cekajuci da dalje otvaraju i odlazu... otisla (i tom prilikom zaboravila i 10ak casopisa koje ponela mami). Ne razumem zašto mi ne uzese kiseli kupus (u vakumu) za prekjucerasnju slavsku sarmu! Imam spreman odgovor za one, koji mi, kao moja majka, rekose, da sam gora od seljaka gastarbajtera koji nose kiseli kupus kad iz sela idu u pacalbu. Pod 1.: Kakva je Slava bez sarme? Pod 2) Moj muž voli sarmu pod 3) svi volimo sarmu... i kiseli kupus u vakumu ne ugrozava okolinu (ocedjen i ne smrdi) a i finiji od nas nose proizvode iz svoje zemlje. Konkretno- skolski drug moj muza koji je od jesenas italijanski vojni atase u Parizu i većinu zivotnih troskova naplacuje kroz reprezentaciju, nosi italijanske proizvode iz Italije u Pariz iko iste može i tamo da nadje i da plati u najboljoj prodavnici. A ja kiseli kupus ne znam gde da nađemu Rimu (kažu ima u rumunskim prodavnicama, al' ja ne znam gde su te prodavnice!) i sad mi je mati u gostima, tako da treba zloupotrebiti njenu sposobnost da napravi toliko cenjenu sarmu! Priznacete da je poduhvat srpski kiseli kupus iz Pariza u Rim!
Sarma je bila fantasticna! Čak i moja prijateljica koja jede samo bio... retko jede meso, jede kao vrabac i vazda joj loše kad se prejede... se vise puta sluzila (kriva je moja mati sto pravi malecke sarme), a moj muž tuzno konstatovao da je ostalo samo na dnu serpe. To sto je ostalo ću mu zalediti i lukavo izvaditi da se „iskupim” kad sledeći put za 3 nedelje opet krenem u Pariz i ostavim ga da se bori sa decom (samo na par dana)! A onda ću pačije batake u torbu koju ću cekirati! Neće oni mene...
Nego, je l' može neka diskusija bez vredjanja?

Živim u gradu na moru u Italiji gde su vecinsko stanovnistvo penzioneri. Mislim da nikad neću prestati da im se cudim, koliko su vitalni i koliko dugo žive. Odu u penziju sa 60-65 i onda kao da im pocinje zivot, svaki dan plaza i drustvo, kartanje, pevanje na plazi, kupanje, preplanuli i nema debelih. Redovno gledam šta jedu, to je uvek neko povrce na pari ili salata, pasta ili meso, nikako oba. I kolicine za vrapce, uvek kvalitetno maslinovo ulje (a kvalitetno je od 10 eura po litru pa na gore i i te kako ima razlike između toga i onog iz samoposluge). Ovde prosecan penzioner u svojim osamdesetim bude još super aktivan i vitalan, tek sa devedeset pocinju da pricaju kako su stari :-). Ono sto hoću da podvucem je da jeste italijanska kuhinja sirom poznata, ali oni koji ovde žive jako dugo jedu malo i to uglavnom sto manje preradjeno povrce, kvalitetnu tek ulovljenu ribu i casa vina posle obroka, obavezno, od malih nogu prakticno. Voce i povrce u industrijskim kolicinama, lazanje i sve to lepo slasno i ukrckano samo za praznike. Na jugu je malo drugacije, ali generalno i vek zivljenja im je kraci a i deblje je stanovnistvo. Ipak i pored svega toga italijani nisu najdugovecnija nacija u Evropi, nego su to francizi!!! Zato sto piju vise vina, kažu kiselo italijani :-)

mostro
(junior member)
23. oktobar 2009. u 11.43

Kaže se: Umbria
i kaže se: pesto.
--------------------------

mostro kakav bre pesto...ko pominje pesto...

pesto je jedno a „torta al testo” nešto sasvim drugo...
pogledaj slike da znaš o cemu se radi...

http://madonnadelpiatto.files.wordpress.com/2009/02/torta-al-testo.jpg

torta al testo je karakteristicna za umbriJu (na srpskom, posto pricamo srpski je l'te sad) i samo tu je i ima...

Meni su dosta pomogle neke informacije ovde. Hvala