Shizofreniju karakterišu epizode psihoze (gubitak kontakta sa realnošću) između perioda otupelih emocija i povlačenja.

Simptomi koji se javljaju tokom epizoda psihoze, poznati su kao „pozitivni simptomi” i uključuju poremećaje mišljenja, deluzije (pogrešna uverenja, često sa paranojom) i halucinacije ̶ osoba uglavnom čuje glasove. Ovi simptomi često su praćeni anksioznošću, depresijom i prekomernom aktivnošću ̶ oboleli se konstantno kreću i postaju uznemireni.

Nasuprot tome, epizode povlačenja sastoje se od „negativnih simptoma”. Oni obuhvataju: snižene emocije, siromaštvo govora, lošu sposobnost planiranja, iniciranja i/ili istrajavanja u aktvnostima i sniženo osećanje zadovoljstva ili interesovanja. Negativni simptomi obično su odgovorni za probleme u socijalnim interakcijama i svakodnevnim aktivnostima.

Statistika

Shizofrenija pogađa ljude nezavisno od rase, kulture ili socijalnog staleža. Po pravilu se javlja u ranoj odrasloj dobi (od 20. godine),1 ali može se razviti u bilo kom uzrastu, od kasnih tinejdžerskih godina, pa nadalje. Shizofrenija pogađa i muškarce i žene, iako se kod muškaraca bolest javlja nešto ranije tokom života.2 Verovatnoća da osoba tokom svog života razvije shizofreniju, jeste otprilike 1%.1

Svetska zdravstvena organizacija je 2004. godine procenila da od shizofrenije boluje preko 26 miliona ljudi, što je svrstava među 20 glavnih uzročnika invalidnosti širom sveta.3 Osim toga, 2004. godine ovoj bolesti pripisano je 30.000 smrtnih slučajeva.3 Kardiovaskularne bolesti (uključujući i koronarnu bolest srca) su najčešći uzrok smrti kod obolelih od shizofrenije.4 Procenjuje se da su kardiovaskularne bolesti i bolesti pluća odgovorne za približno 60% preuranjenih smrtnih ishoda, kod obolelih od shizofrenije.5 Štaviše, kod bolesnika sa shizofrenijom postoji dva puta veći rizik od smrtnog slučaja zbog kardiovaskularnih bolesti, u poređenju sa opštom populacijom.5 Povećana smrtnost od kardiovaskularnih bolesti se pripisuje povećanoj prevalenci dobro poznatih faktora rizika kao što su gojaznost, dijabetes, hipertenzija, dislipidemija i pušenje.6 Takođe, kod obolelih od shizofrenije postoji neadekvatna terapija somatskih oboljenja, a studije pokazuju neadekvatnu terapiju kardiovaskularnih faktora rizika.

Shizofrenija je, takođe, među finansijski najskupljim bolestima u svetu i pokazalo se da zajedno sa drugim psihotičnim poremećajima, predstavlja 1,5% (UK), 2% (Holandija, Francuska) i 2,5% (SAD) ukupnog nacionalnog budžeta za zdravstvenu zaštitu.7,8

Dijagnostika i lečenje

Uprkos intenzivnim istraživanjima, lek za shizofreniju tek treba da bude pronađen. Međutim, moguće je lečiti i značajno ublažiti simptome i prepoznati „faktore rizika” ili „znake upozorenja” za nastupajući recidiv u novu epizodu.

Shizofrenija zahteva dugogodišnji terapiju. Ona se obično sastoji od kombinacije lekova i psihosocijalne terapije, s periodima hospitalizacije, koji su često neophodni zbog nege i nadzora tokom psihotičnih epizoda.

Uprkos težini poremećaja, neki ljudi će doživeti samo jednu shizofrenu epizodu i moći će da se vrate većini svojih svakodnevnih aktivnosti nakon terapije i rehabilitacije. Drugi će, nažalost, razviti dugogodišnje problematične simptome, koji ograničavaju njihovu sposobnost da uče, rade ili ostvare socijalne kontakte.

Važno je da osobe sa shizofrenijom za svoju bolest dobiju savet stručnjaka i medicinsku pomoć.