Kako prepoznati depresiju

Različiti ljudi depresiju doživljavaju različito, ali ipak se mogu izdvojiti simptomi koji su karakteristični. Depresija je bolest raspoloženja koja zahvata i telo i misli. Najlakše je prepoznati depresiju kroz osnovne simptome, a značajno je napomenuti da je potrebno da simptomi traju najmanje 2 nedelje ili duže.Treba napomenuti da depresija može biti blaga, umerena, teška i teška sa psihotičnim elementima. Osnovne simptome čine:

· Nedostatak životne radosti ili smanjenje uživanja u mnogim aktivnostima u odnosu na period pre pojave bolesti;

· Osećaj tuge ili žalosti. Osoba se nekada oseća vise praznom nego tužnom, ili navodi da je istovremeno i tužna i prazna;

· Bezvoljnost, kao gubitak interesa za hobije i sve drugo u čemu je osoba ranije uživala;

· Niska energija i brzo umaranje;

· Strah se javlja kod mnogih, najčešće vezan uz misli kako će se nešto loše da se dogodi;

· Smanjenje sna, najčešće kao nesanica i rano buđenje, ali i kao pojačana potreba za snom;

· Razmišljanje o samoubistvu i smrti uopšte;

· Teškoće u donošenju odluka;

· Oštećena koncentracija i pažnja;

· Smanjeno samopouzdanje i samopoštovanje;

· Osećaj krivice, bezvrednosti i bespomoćnosti;

· Stalne fizičke smetnje kao glavobolja, probadanja, vrtoglavica, hronični bolovi, usporenost u kretanju;

· Razdražljivost;

· Nemogućnost opuštanja;

· Gubitak ili povećanje telesne mase.

Depresija je u velikom broju slučajeva povezana sa osećanjem strepnje koja može biti vrlo uznemirujuća i oneposobljavajuća, i kaže se da depresija i anksioznost idu ruku pod ruku. Depresija se može kriti ogrnuta strepnjom, ali i nekim drugim nespecifičnim telesnim simptomima, kao što su glavobolje, bolovi u drugim delovima tela koji nemaju organski uzrok, vrtoglavice ili zaokupiranost telesnim bolestima, smetnje disanja, gastrointestinalne smetnje tipa „nervoza želuca” ili zatvor, zloupotreba alkohola i drugih psihoaktivnih supstanci. Može se reći da je depresija bolest sa mnogo lica, i tada govorimo o tzv. „maskiranoj depresiji”.

Depresija takođe može biti jedna strana medalje tzv. bipolarnog poremećaja raspoloženja, koji se manifestuje izmenom maničnih i depresivnih faza. To je bolest sasvim druge prirode, te se njene terapija i tok znatno razlikuju.

Depresija je često udružena sa telesnim bolestima i nepovoljno utiče na njihov tok i ishod. Američka asocijacija za srce npr. predlaže da se depresija uvede kao nezavisni faktor rizika za razvoj kardiovaskularnih bolesti.

Insomnia (nesanica) može biti povezana sa mnogim uzrocima (npr.prevelika aktivnost tokom dana može dovesti do problema sa opuštanjem koje je neophodno da bi se utonulo u san, zdravstveni problemi, stres, depresija), i može imati mnoge posledice, kako po fizičko, tako i po psihičko zdravlje.
Reći ću nešto o psihološkim uzrocima poremećaja procesa spavanja, odnosno nesanice.
Razlog ovoga može biti otpor da se dođe u kontakt sa nesvesnim sadržajima sa kojima se inače dolazi u kontakt tokom sna.
Nesvesni sadržaji sa kojima dolazimo u kontakt tokom sna mogu biti problematični za našu ličnost, tj. za njene granice. Jedna od tih granica je granica između budnog stanja i stanja spavanja – granica između jave i sna. Granice su procesi koji sa jedne strane razdvajaju ono što doživljavamo kao svoje „ja” od onoga što tako ne doživljavamo. Sa druge strane, granice su procesi koji omogućuju kontakt između „ja” i „ne-ja”. Granica između jave i sna je jedan od takvih procesa. To znači da ovaj proces (proces uspavljivanja kao i proces buđenja) određuje našu ličnost (određuje šta ćemo smatrati svojim „ja”-java, a šta ne- san). On takođe omogućuje i kontakt sa intrapsihičkom sredinom, okruženjem, tj. sa onim psihičkim sadržajima koje ne doživljavamo kao deo svoje ličnosti (kontakt između „ja” i „ne-ja” – kontakt između jave i sna). Razlog zašto neki psihički sadržaji ostaju „sa one strane granice” (u „ne-ja”) je što nam ne prija da na njima temeljimo svoj identitet, svoju ličnost. Postoji razlog zašto nam to ne prija, zašto nam ne prija da budemo takva osoba. Gajimo neku predrasudu prema „takvim” ljudima. Nekada nam je čak neprijatno da budemo u kontaktu sa „takvim” ljudima. To ima svoje intrapsihičke uzroke. Problemi na granicama sa drugim ljudima odražavaju probleme na intrapsihičkim granicama. Dakle, ako nam ne prija da budemo sa „takvim” ljudima to je zato što nam ne prija kontakt sa takvim psihičkim sadržajima. Ne samo da nam ne prija da na njima gradimo svoj identitet, nego nam ne prija ni da budemo u kontaktu sa njima. To je, dakle, problem na nekoj od granica između „ja” i „ne-ja”. Jedna od tih granica je granica između jave i sna. Pošto su granice proces, a ne stanje, tako je i ovo problem u procesu. Problem u našem pristupu psihičkim sadržajima.

Tako je i rešavanje ovog problema proces. Taj proces počinje tako što prestajemo da pravimo dodatni problem. Bez obzira na to koji je uzrok nesanice, ako tu nesanicu ne prihvatamo, time pravimo dodatni problem. Što joj se više odupiremo, to veći problem pravimo. Nesanica kao takva može biti veoma neprijatna i frustrirajuća. Najbolje što možemo da uradimo u takvoj situaciji je osetimo koliko nam je neprijatno i koliko smo frustrirani zbog toga što ne možemo da spavamo.