Dragi doktore, dobar Vam dan:-) Iščitavajući forume o ovoj temi rešila da se obratim baš Vama za pomoć i savet. U februaru mesecu sam od simptom amimala mučnine i bol u rebrima bez drugih simptoma, dr je posumnjao na heliko bakteriju i nalaz krvi je pokazao da je imam. Pila sam 14 dana trojnu terapiju i zaista simptomi su nestali. Nekoliko dana nakon završene terapije počele su muke, kiseo ukus u ustima, krčanje u crevima i nadimanje stomaka. Ponovo sam dobila lek controloc koji mi je malo smirivao taj kiseli ukus u ustima (ne klasična gorušica u grlu i želucu, samo kiselkast ukus u ustima i peckanje po jeziku-pretpostavljam od kiseline). Tad sam dobila uput za snimanje želuca, nalaz je sledeći:Pasaža jednjaka uredna. Pregled na hi-he negativan. Želudc je kaskadni grubih nabora sluznice, simetrične peristaltike, sa slojem hiperselizeta i bez vidljivih želudačnih erozija. Bull(e?)s duodenmi. Evaluacija nesmetana
Urađen jeUZ abdomena i sem mikrokalkulusa u levom bubregu (5 mm) nema ništa što odstupa od normalnog.
Negde u tom periodu (februar-mart) sam primetila sluz u stolici, nisam baš zagledala...i opet nešto kasnije u martu zagledajući primetila sam da je sluz krvava (nisam sigurna da li je krvava ili obojena od stolice) sa končićima krvi. Na pregledu je dr ustanovio unutrašnje hemoroide i dao mi mast factu. Tada sam dobila upute da uradim sedimentaciju, gvožde, krvnu sliki, fibrinogen i fekalni kalprotektin. Na kontroli sa urađenim nalazima koji su bili u okviru granica dr mi je rekao da smatra s obzirom na rezultate da nije potrebna kolonoskopija. Ta situacija sa sluzi i sukrvicom se ponavljala, ne znam da li je svaki dan ali kad sam zagledala bilo je tako. Pre mesec dana sam otišla na kontrolu i rekla da ta sluz i krv ne prestaju (bar kada gledam) i dr je napisao uput za kolonoskopiju (kraj avgusta).Sada, povremeno imam bol u rektalnom delu i nadimanje u popodnevnim časovima. Svesna sam da će jedino ta kolonoskopija dati odgovor na pitanje šta mi je ali je problem u tome što sam psihički posrnula. Toliko sam se opteretila strahom da jedva funkcionišem a s obzirom da imam malu decu koja zahtevaju i navikla su na totalnu posvećenost u svakom pogledu, sve postaje još teže... jutra i odlasci na toalet su najgori, strah, panika...sve što radim radim automatski i kao da nisam prisutna u ovom životu, sve otprilike znam šta i kako bi trebalo al ne ide...Dr kod kog idem je prilično zatvoren i hladan tako da nisam imala priliku da ga pitam šta mi se dešava i na šta sumnja. Molim vas za mišljenje i naročito za mišljenje o tome da li su šanse da nije sve tako crno što su odrađeni nalazi dobri. Puno pozdrava i unapred hvala.