Pisala sam već o tome zašto slavimo slavu i opet ću to ovde ponoviti. Ako nam je Bog dao da na zemlji živimo kao pravoslavni hrišćani, onda se moramo pridržavati naših pravoslavnih načela i razdvajati ih od narodnih običaja. I u mom okruženju se puno greši, moja mlada kolegenica sutra prvi put slavi slavu, a sprema mrsnu hranu i jako mi je žao zbog toga.

ZASTO SLAVIMO SLAVU
Naši preci su počeli da slave onog svetitelja na ciji dan su primili sveto Krštenje, odatle i naziv *krsna slava*. Šta je to krsna slava? To znači da svaki dom ima svog sveca zaštitnika koji su kao ljudi na zemlji živeli bogougodnim životom. Oni se mole Bogu za nas i Bog iz ljubavi prema njima ispunjava njihove molitve za ljude.
Na dan slave na što se postavljaju 4 stvari: zapaljena sveća, slavski kolač, osvećeno žito i vino. Sveća predstavlja svetlost istine kojom je Hristos obasjao svet. Hleb, žito i vino predstavljaju duhovnu radost i hranu.
Svetitelj koga slavimo je naš zaštitnik i molitvenik pred Bogom. On nas nevidljivo čuva i pomaže nam u svim našim životnim teškoćama.

Važno je da krsnu slavu proslavimo onako kako nam je sveta Crkva propisala i kako nam je od naših starih ostalo. Sve nepravilnosti koje se javljaju, kao što su spremanje mrsnih jela u posne dane, neumereno korišćenje alkohola, ružne reči i psovke, pušenje pored slavske sveće i drugo, su vrlo štetne. Bolje je da ne slavimo, nego da ovako vređamo našeg svetog zaštitnika i činimo veliki greh.

Na nekoliko dana pred slavu u kuću nam dolazi sveštenik da nam osveti vodicu. Za tu priliku pripremamo posudu sa vodom, bosiljak, manju sveću, kadionicu sa žarom, tamjan, slavsku ikonu i spisak ukućana. Po osvećenju, otpijamo od slavske vodice, a sa ostatkom spremamo slavski kolač i kuvamo slavsko žito.

Ako se slava pada u post ili ako se mrsna slava padne u sredu ili petak, OBAVEZNO se sprema posna trpeza. Veliki je greh pred Bogom i našim Svetiteljem, da u te dane spremamo mrsna jela da bismo ugodili gostima. Toga dana treba pre svega da ugodimo našem najvažnijem gostu - Svetitelju. Slava je pre svega jedan duhovni događaj. Najvažnije je rezanje kolača, a sve ostalo je stvar volje i mogućnosti. Spremanje jela i zvanje gostiju, nisu uslov da se slava proslavi kako treba.

Na dan pred slavu mesimo slavski kolač od čistog pseničnog brašna, kvasca, soli i vode, bez ikakvih dodataka/mleka, jaja idr./. Na kolač se stavlja pečat ISHS NIKA, što znači: Isus Hristos pobeđuje, a mogu da se stave i razni ukrasi od testa. Slavski kolač predstavlja naš nasušni hleb koji smo od Boga dobili i koji mu prinosimo u slavu i čast našeg Svetitelja. Takođe, kolač predstavlja samog Hrista Gospoda koji je Hleb života. Za sutrašnji dan /dan slave/, spremamo crno vino, dve sveće, veliku i malu i slavsko žito. Na dan slave odlazimo u crkvu na liturgiju. Sa sobom domaćin nosi slavski kolač, žito, vino i malu sveću koju stavljamo u žito.

Po završetku liturgije sveštenik seče naš kolač i preliva ga vinom. Onda zajedno okrećemo kolač i pevamo. Sveštenik lomi kolač i kaže: Hristos je među nama, a domaćin odgovara: I jeste i biće! I tako tri puta. Kada dođemo kuci domaćin pali slavsku sveću tako što se prekrsti i poljubi je. Ona gori i simboliše svetlost Hristove nauke.

Kada nam dođu gosti na ručak ili večeru, posle čestitanja slave, prekrste se i posluže slavskim žitom. Posle molitve pristupamo jelu. Domaćin ne seda za sto iz poštovanja prema Svetitelju koji mu je toga dana glavni gost, tj. *dvori* slavu, a ako nije u snazi, ovlašćuje mlađeg člana porodice da to čini umesto njega.

Ovo su citati iz spisa našeg vladike Nikolaja i drugih naših crkvenih spisa.