Јаворка човек ти је лепо објаснио. Бавите се последицама на суштионом проблема. Неће ђиуђица или карате искоренити насиље у породици и друштву.

Гледам код мене у комшилуку уместо бибилотеке отворили ММА центар. Деци од малих ногу усађују белициозну свест и уче их да се туку и да је насиље и наношење тешких телесних повреда другим људима нешто сасвим нормално.

Уместо да се мења свест људи и тежи ка искораку у нови свет, људи се уче како да се прилагоде постојећем друштву пуном насиља, где крвави спортови добијају посебно место ко да смо у средњем веку или античкој Грчкој, па оно кад Спартанци стварају војнике од своје деце тако што их тренирају од малих ногу да буду ратници.

И после се прича о некаквом хуманизму и цивилизацији, а свест људи је као пре 2 или 2.5 хиљаде година, један крвави зверињак с тим што за разлику од Грчке у којој је женама било забрањено да учествују на античким олимпијским играма, код нас и жене све више опонашају мушкарце и решење (као на једној од тема испод) проналазе у физичком насиљу и примитивном мускуларизму.

Јаворка,

како се не усађује белициозна свест кад се људима свакодневно „испирају мозгови” да би се од њих створили лојални поданици владајућег поретка?

Модерна антропологија коју цитираш је управо у служби тог поретка, где се људима путем инструментализованих медија, науке, и филозофије намеће социјал-дарвинистички принцип - „борба свих против свих” чији се дух најбоље одсликава у спорту (борба између људи, право јачег, да слабији треба да се покоре јачима, итд.). Социјал-дарвинизам је својствен животињнским заједницама, али не људским.

У сваком човеку постоји семе зла, питање је света у коме човек одраста да ли ће то семе зла да проклија или ће превагнути „она добра страна”. Због тога је јако битно створити хумани свет који ће код човека да развија ону људску (хуману) страну, а не градити „цивлизовани зверињак” у којем ће да важе закони џунгле и где ће се млади уместо ка уметности усмеравати на усавршавање „ратничких вештина”. О томе је писао још Жан Жак Русо када је говорио о борби човека и природе против ланаца режима, као и Шилеров став да је „васпитање путем уметности васпитање за уметност.”

Дакле, да би се искоренило зло које је у човеку, потребно је мењати свет који то зло у човеку ствара и подстиче. У томе смислу је бесмислено очекивати да ће се проблем насиља над женама решити тако што ће и жене почети да тренирају борилачке вештине. То су потпуно погрешне методе борбе против насиља којима и жене као физички инфериорна бића дозвољавају себи да буду увучене у духовну сферу владајућег поретка. Уместо тога треба путем васпитања мењати свест људи и развијати код њих истинске људске вредности код којих ће умесот агресивности и борбе међу људима доминирати сарадња, толеранција, солидарност, љубав према ближњима, итд.