http://blog.b92.net/text/12944/Oni-su-nas-ubijali---Streljanje-Kragujevca/
..jer je tako jeziva...izgleda da tako bese :(

„У животе Крагујевчана овог дана снажно су се умешали Марисав Петровић и његов 5. добровољачки одред. Док је хапшење трајало Марисав Петровић је са пиштољем у руци ушао у општину, ухапсио службенике и поставио своје људе: Страхињу Јањића, капетана, за председника општине, капетана Добричића за секретара општине и Чедомира Стошића, поручника, за предстојника градске полиције. А онда су кренули са хапшењем. У општини су, поред осталих ухапсили и адвоката Драгољуба Миловановића Бену. Видевши га, Марисав Петровић му рече: ”И ти ми долија, нашта му је Бена одговорио: Марисаве, по Богу брате, ради од мене шта хоћеш, само спаси оне тамо у баракама!„ Љотићевци су ухапсили и Наду Наумовић студенткињу медицине. ”Око 11 сати наишла је љотићевска патрола, која је купила оне мушкарце који су избегли први талас рације коју су извели немачки војници. Из суседства су повели Александра - Цанета Матејића (који је, спасавајући главу, пристао да приступи добровољцима). Када је та група пролазила поред пекаре, Нада није могла да се уздржи. Узвикнула је: „Цане, шта ћеш са овима, боље да те убију Немци него они.” Љотићевци су је зграбили и са осталима отерали у школу „Краљ Петар” где је био љотићевски штаб, а уједно и затвор. Овде су љотићевци затворили око стотину људи. Међу њима био је и свештеник из Бадњевца Андреја Божић, националиста и политички противник Марисава Петровића. Њега су љотићевци ухапсили 19. октобра, враћајући се са Немцима блиндираним возом из Лапова, на лични захтев Марисава Петровића. Њихов сусрет у затвору школе „Краљ Петар” један је од многих примера изванредне људске храбрости: „Видиш бре, попе Андро, рече му Марисав, да ти од мене зависи живот? Ако ме је воља, ти ћеш бити стрељан, а ако је мени воља, бићеш пуштен”! Поп Андра му одговори: „Вала Марисаве, кад мој живот зависи од тебе, и не треба ми! Више волим да будем стрељан но да живим твојом милошћу.” Љотићевци су ухапсили и капетана Божидара Васикића, командира жандармеријске чете у Крагујевцу. Њега је испитивао инспектор Бошко Павловић, кога је Милан Недић послао у Крагујевац 13. октобра да среди стање у том граду. На питање Бошка Павловића хоће ли се борити против партизана и четника, Божидар Васикић је одговорио: „Ако дође до борбе ја се нећу борити против своје браће ослободиоца у шуми.”