Čarolija
MC_
(Bihilist)
03. januar 2020. u 08.48
Čarolija
Bila jednom jedna pekara za bogate. To je moglo odmah da se vidi po izlogu iste. Nije u njemu bilo hleba, kifli i pereca, ne daj bože bureka, ne, u toj pekari su se mogle dobiti organske štrudle od maka ili jabuka, fini štapići sa suvim paradajzom ili bogati kejk (cake) od čokolade i višanja. I po probranoj klijenteli je to moglo da se vidi, sve sami urbani i mladi ljudi ili oni koji se osećaju takvima.
U pekari su radile tri žene. Glavna, takozvana menadžerka, Sonja, uvek je bila nasmejana, golih ramena i temeljno kvarcovana. Uvek spremna na razgovor sa klijentima, naročito muškarcima jer je bila u najboljim godinama za to, negde između pedeset i šezdeset. Onda, nešto mladja, Marija, čiji se život svodio na otplatu kredita i strah od hronično pijanog muža i Sonje. Uvek je ćutala i radila. Najmladja je bila Milica, nedavno došla iz ljute provincije, njen životni cilj bio je jedino i samo da ostane u velikom gradu, tako blizu splavova i kafića o kojima je maštala i za koje nije imala novca. Postidjena i ograničena samom svojom siromašnom mladošću i ona je samo ćutala i radila.
Jednoga dana, pred pekarom je stao automobil. Luksuzan automobil, limuzina. Čitaoci će poisliti da je iz limuzine izašao gospodin, princ na belom konju, koji je odabrao jednu od pekarki i odveo je sa sobom u svoj dvorac, da žive dugo i srećno do kraja života. Ne, nije bilo tako, ali desila se mala, kratkotrajna čarolija, baš pogodna za kratku priču. I ma koliko kratka, ta čarolija je uticala na sve tri pekarke i učinila im dan lepšim i sadržajnijim.
Vratimo se limuzini. Limuzina je stala na blatnjavom asfaltu. Bilo je hladno i promicao je sneg. Kad su se vrata otvorila, najpre je izvirila jedna bela cipela sa ogromnom štiklom. A onda se, s mukom iz kola izvukla neka žena, sva u belom. Jedva se kretala na onim štiklama. Pekarke su to odmah primetile. Kod nas se u status žene računa dužinia štikli, tako da najcenjenije žene kao što su pevačice, TV voditeljke i starlete im aju i najduže štikle. I obične žene nekada su mogle da na kratko udju u taj svet, recimo na venčanju. Takav je i ovo bio slučaj, jer za štiklama izašle su kvarcovani listovi nogu i mlada u belom, sve sa venčanicom i velom.
Ovaj prizor, ovo ukazanje izazvalo je među pekarkama nekakav psihološki nemir, pozitivnu nervozu i ushićenu pometnju. Moglo bi se reci gotovo religiozno uznesenje, neobjašnjiv priliv sreće. Na licima im se ukazaše osmesi, čak i na licima Marije i Milice blistao je neki glupi, nemušti osmeh, dok je u slučaju Sonje isti dosegao razmere od uha do uha, tako da su se videli skoro svi izbeljeni zubi, ali i prazno mesto petice, dole levo.
Odjednom se vrata pecepcije suziše i pekarke više nisu ni dobro čule niti su mogle rukama da drže stvari. Sve se nekako pomešalo, osim sposobnosti da primaju sliku. Sve se svelo u jednu dimenyiju, u sliku mlade koja se isteže, kao da je u vozilu bila spakovana lutka. Njene prenapregnute noge, preuska suknja, haljima, veo. Sve je to pobudilo nešto u pekarkama, neki arhetip, nešto čemu imena znale nisu, nešto što su duboko poštovale, divile se. Biti mlada, biti udavača, ma koliko da ste razvedeni ili udati. Ta mogućnost postojala je i dalje za svaku ženu, od šesnaest do stošest. Ta vrata neke nove percepcije, to bekstvo u bolji i lepši svet, prepun vlažne nade i pustih snova. Biti samo na jedan dan Princeza u belom, samo jedan, samo pet minuta.
Pekarke više nisu slušale zahteve klijenata. Jednom neobičnom gospodinu sa bordo kaubojskim šeširom, umesto kejka sa maraskinomn (cake) dale su mafin, a jednoj gospodji umesto pite od bundeve, pitu od jabuke. i to je izazavalo glasne proteste. Ipak, ni negodovanje ni žalbe nisu mogli probuditi tri pekarke iz sna, sna sličnog onome u koji beše zapala Uspavana lepotica.
Ali sve ima kraj, najlepše stvari kratko traju i tako je je i čarobna Nevesta brzo nestala iz njihovog vidnog polja. Već posle nekoliko sekundi podsistemi pekarki počeše da se bude iz hibernacije kao poslušni delovi mašina. Polako su postajale reponzivne i precizne, a osmeha nestade sa njihovih lica. Bio je to kraj čarolije koja nam je omogućila da na kratko sagledamo skrivene i javne tajne ženske duše.
MC