Ruke

Zašto je Ana uopšte putovala u Italiju na naučni skup? Nije ona bila jedna od onih istočnoevropskih princeza. Na primer, kći nekog profesora, pa da nasledi katedru. Nije ona bila ni zaluđena naučnica, pa da se utopi u poslu i odbaci stvaran svet. Ana je došla s mužem ovamo. Da kupuje, da se isprobava po italijanskim prodavnicama, kako vole skoro sve žene? Ni to nije. Nisu oni imali novca za to u ona vremena. Pa zašto je onda išla? Možda zbog druženja.

Pet je sati, proslava je završena. Napuštamo salu. Anin muž odavno je zbrisao na spavanje i verovatno mirno i staloženo hrče. Naviknut na ponašanje svoje supruge, nije se bunio, nije protestovao kad su je muvali, prvo Rusi, onda i Arapi. U naučnoj zajednici to nije ništa čudno. Sve može. Stolovi zaglavljeni flašama, ovo društvo pije kad god može. U uglu ima još malo gužve za jednim stolom, tu sedi Ana.

Ona je žena pauk, visoka, mršava, na štiklama još i viša. Kosa joj kovrdžava, dugačka, ne pitaš se je li to sve prirodno ili je kreacija frizera. dugi prsti, oštri, kratki nokti, veliki prirodni zubi, plave oči, braon kosa. Zgrabiće te, skočiće na tebe, zagrišće ti oćnjacima u vrt, popiće ti krv. Ima u njenom zavičaju te tradicije. Na Ani odeća, neobična, zastarela, jeftina, pozajmljena, možda od mame. Nekakav mantil. do kolena dugačak, ogrtač tamno zeleni. Dole izviruju mršavi goli listovi.

Muškarci ne posustaju, kao da je ona jedina žena ovde. A i ostale druge su tu. Ugladjene gospodjice iz Istočne Evrope, naučnice, sa željom da se udaju na Zapadu. Sa tom jednom, glavnom, jedinstvenom, velikom željom. A Ana, već udata, ha!. Šamar. Sve je to udavačko kod Ane unapred isključeno. Anu vodi samo ta jedna stvar, da bude još sa njima, da svi oni budu oko nje.

Ana je umorna, zapliće jezikom. Možda i pijana. Celo veče ta njena tirada o ženskim pravima, ta rasprava sa Muslimanima da oni treba da žive drugačije. Još pre nekoliko godina, Ana je bila pionirka. Teško ju je zamisliti u beloj košulji. Da li je tada bila devojčica pauk?
Sad je Ana prihvatila novi svet, svet slobode i demokratije. Da smo u Kairu ili Bagdadu, ovi Arapi bi je spustili na njeno pravo mesto u poretku stvari. Ovde su zakoni, na žalost, drugačiji, to ih iritira. Ana to zna, vešto koristi njihovu zbunjenost i dominira razgovorom.

Umoran sam od Ane i te politički korektne priče. Čitav taj razgovor je kao koncert. Za Anu i orkestar. Za solistkinju koja vodi ostale instrumente. Brkati muškarci u frakovima sviraju kontrabase, trube i tube. Povremeno bubanj. Debeli Egipćanin, šarmantni Jordanac. Rusi su pali ispod stol, istekli sa rekom alkohola.

Idem u lift, u sobu. Vrata se zatvaraju, ali neko je pritisnuo dugme. Vrata se otvaraju, to je Ana. „Idem i ja”. Odmah mi kaže. „svidja mi se ono što si rekao, svidja mi se ta tvoja filozofija”. „Ništa posebno”, odmahujem glavom.

Ana u liftu više nije žena pauk. Ana u liftu je meka. Njene oči su tople. Ana u liftu diše duboko. I ja dišem duboko, u trenu shvatam sve. U trenu kad je kasno, kad više nema vremena da se misli.

Lift je stao, Ana pruža ruku. Njena ruka je znojava i topla. Nokti se jedva kreću. Ona želi da zgrabi moju ruku. Ruke imaju svoju dinamiku, svoje ciljeve, svoje želje i nadanja. Ruke ne zanima ako ti je neko dosadan ili politicki korektan. Ruke su svoje, slobodne, a mi smo robovi uma.

Ana kaže: „Sa srećom”.
„Sve najboilje ti želim”, kažem.

Sekundu se još gledamo. Vrata se zatvaraju, lift ubrzava na gore.
Mi više ne vidimo jedno drugo.
I više se nikada u životu nećemo sresti.

MC

Pustio sam da prođe dan

U njenom pismu
kaže da se me setila.
da živi brzo,
da se razvela i opet udala.

I pita me da li još pišem li

i da li sam sa nekim ili sam
ah, pomislih, pisaću joj sutra
pustio sam da tako prođe jedan dan

U pismu kaže kako pesme piše
i s mužem novim da je srećna,
mada je očekivala bolje i više,
zna ona da ljubav je ipak večna

A ja sam to čitao miran ko stena
meni se nije primio san,
soba beše prazna i gluva.
I pustio sam tiho da prođe još jedan dan

i svakog jutra setim se pisma
i kako neko moj odgovor čeka,
ali me obuzme praznina neka
i puštam da prođe još jedan dan.

MC